POGLED U RUŠEVINE IDEALA - „GODINA RAKA“, Scenario: Predrag Đurić, Crtež: Karla Andrea Lopez Mata i Diego Lopez Mata, izdavač: Rosencrantz, Maglić, 2014.

U FOKUSU

            Strip albuma „Godina Raka“, agilne kuće „Rosencrantz“, iz pera proverenog scenariste Predraga Đurića i crtačkog tandema Karla Andrea Lopez Mata i Diego Lopez Mata, dozvoljava različita čitanja i tumačenja. Nominalno ovo je priča o Revoluciju koja se desila 5. oktobra 2000. godine ali je odmah i usahla jer je polet masa zloupotrebljen od karijerista  koji su čekali da prođe prvi talas protesta pa zauzeli sve pozicije vlasti sa kojih i dalje kroje sudbinu običnog naroda, na njegovu štetu a u svoju korist. U novom rasporedu snaga, koji znači samo promenu lica u državnoj vrhuški, na margine stvarnosti gurnuti su revolucionari koji nisu dovršili Revoluciju - a sadašnja vlast potrudiće se da ne dobiju novu priliku za iskorak. Degradirani i razočarani oni na kafanskim susretima, uz piće, „evociraju uspomene“ na propušteno i sa gorčinom komentarišu sadašnju situaciju. No, i od njih takvih, skrajnutih i bespomoćnih, postoji neko ko je u težoj situaciji – to je Stanislav Aranicki, bezmalo bivši čovek, zaboravljeni pisac, zaboravljeni vatreni govornik u danu kada je Revolucija propala. Njega pohode dvostruki demoni – sadašnjosti koja ga je izneverila, na društvenom i ličnom-porodičnom planu, i oni unutrašnji, koji prate stvaraoce i muče ih preispitivanjima i sumnjama u stvoreno i ono što se, u činu samokažnjavanja, ne stvara.

Na drugom, suprotnom kraju stvarnosti je Jovan, mladi umetnik u kome plamti želja sa promenom sveta, za boljitkom zajednice, za sopstvenim potvrđivanjem. Talenat koji nosi traži učitelja koji bi mu pomogao da se razvije i ostvari. Sticajem okolnosti/sudbine starac i mladić srešće se i prepoznati kao srodne duše. No, taj dodir neće biti bezbolan.

REČ KRITIKE

Generacijski jaz produbljen je smutnim vremenima koja su izrodila mlade generacije bez ikakvih vrednosnih sistema. Mladi nemaju ni volje ni interesa da gledaju iza sebe, u prošlost, dok su im pogledi u budućnost zamućeni ispraznim reklamnim spotovima. Jovan je u tom okruženju izolovan kao i pisac među šačicom ogorčenih saboraca i ogromnom, nemom većinom otupelih robova. Neuklapanje u generaciju, međutim, nije sva muka navaljena na mladića. Fatalna bolest medicini nepoznata – možda jer materijalizuje zlu kob prošlosti - oduzima mu vreme i snagu sve dok konačno ne pobedi. Izneveren od tela, od devojke i druga, Jovan se iskazao samo u stripu koji radi po piščevom scenariju. Taj je rad zalog buđenja  Aranickog koji sada ima zašto da se oglasi, ima dug koji objavljivanje stripa treba da oduži.

„Godina Raka“ priča o Idealima i njihovoj izdaji, o Revoluciji koju su iskoristili i prevarili spletkaroši i kalkulanti. Priča o nedovršenim promenama, razorenim porodicama, smeni generacija, o mladosti bez nade i njenom potonuću u ispraznost, podlosti i surovosti, o kriku bunta usred beznađa i apatije. Ovo je portret vremena u kome rane ratnih stradanja nisu izlečene. Zbog svega toga strada nova generacija koju melju ostaci starih režima na koje su se nastavili novi moćnici. Otuda je ovo priča koja se desila, dešava se i, na žalost, dešavaće se dok su primitivnost, vulgarnost, duhovna i materijalna beda osnovni parametri društva.

„Godina Raka“ iscrtana je delikatnim linijama meksičkih umetnika Karle Andree Lopez Mate i Diega Lopez Mate. Tananost oblika i njihova krhka prozračnost, insistiranje na detaljima koji izrastaju u dirljive slike, kontrapunkt su mučnim događajima, teškim pričama o propasti Nade. „Godina Raka“ je delo za 9. umetnost neuobičajene topline, širine i složenosti.

(„Dnevnik“, 2014)

MITOLOGIJA PREOBRAŽAJA - „Put“ scenario Predrag Đurić, crtež Karla Andrea i Diego Lopez Mata; izdavač Rosencrantz, Maglić, 2013.

            Naslov strip albuma ovog puta je, po onoj latinskoj „nomen est omen“, sama suština priče koja se može pogledati i pročitati na 46 strana. Još kada na poslednoj korici znatiželjni čitalac ugleda preporuku Dejana Nenadova, strip legende, nema nikakvih dilema da strip valja  otkrivati bez žurbe, pažljivo i sa obaveznim vraćanjem na prethodne listove, što zahteva sadržaj i lirski oneobičen crtež mladih umetnika iz Meksika.

            Priča govori i Den'anu, vladaru moćnog carstva dinastije Tan'an koje, rasprostrto između mora i planinskih vrhova, traje i živi hiljadu godina. Cilj svih slavnih vladara bio je očuvanje carstva i mira u njemu i tako je bilo sve i kad su se varvari iznova pojavili na granicama i nasrnuli. Car Den'an ispunio je svoju dužnost i pobedio u velikom boju. No, umesto da se slavodobitno vrati u prestonicu on, prepuštajući vlast svojoj supruzi Jol'ani i vernom generalu Taju, odlazi na daleko ostrvo, u tvrđavu koju je pokorio u svojoj prvoj pobedi. Svi su zbunjeni ovim postupkom. Nastalo zatišje koriste neprijatelji i ponovo nasrću. General Taj dolazi svom caru i moli ga za pomoć jer prestonica samo što nije pala. Ali Den'an odgovara da više nema onoga koga Taj traži. General odlazi da časno pogine a čovek koji se odrekao svega što je bio odlazi na drugu stranu - da pronađe sebe. Ta se potraga odvija u dva pokušaja koji rezultiraju nalaženjem neke vrste ispunjenja i smirenja iz kojih bivši Den'an biva istrgnut ili odlazi svojom voljom.

            Putovanje i potraga odavno su prepoznati kao obrasci priča sa mnoštvom značenja, o kojima su raspravljali mnogi teoretičari (Nortop Fraj, Mihal Bahtin, Džozef Kembel, V. J. Prop). Junaci odlaze na put, u potragu za nečim, od starovekovnih saga, kakva je Gilgameš, preko bezbrojnih bajki i usmeno prenošenih pripovesti do pisane, autorske literature (ova tema, naravno, postoji i u ostalim umetničkim medijima: film, pozorište, strip...). Na svom putu junak doživljava preobražaj, biva iniciran u novi, drugačiji svet, bilo da ulazi među odrasle članove zajednice ili stiče druga, veća znanja i moći. Obavezan deo puta je i umiranje, simbolično ili stvarno i povratak u život. Preporođeni, promenjeni junak vraća se u zajednicu iz koje je pošao i, postavši vladar ili vođa, menja njenu organizaciju. Neprestano pojavljivanje ovakvih priča kroz istoriju i različite kulture dokaz je njihove arhetipske ukorenjenosti u ljudskoj vrsti. Naravno, svaki autor nadograđuje početni kostur priče zavisno od svog talenta, obrazovanja i interesovanja.

            Đurićeva verzija u nekolikim detaljima se poklapa sa osnovnim obrascem ali i odstupa od njega, što svakako njegov „Put“ čini zanimljivijim. Tome doprinose i povremena vraćanja u prošlost glavnog junaka iz kojih čitalac saznaje činjenice koje do tada nisu bile poznate a koje bacaju novo svetlo na ličnost Den'ana. Tako se otkriva da je on bio u sukobu sa ocem, grubim i neobzirnim, te da mu je oteo vlast i ubio ga. Žig oceubistva se, igrom okolnosti, obrće u žig sinoubice jer svojim odustajanjem da pomogne gradu i svojoj porodici pod opsadom, Den'an osuđuje i suprugu i sina na smrt, što svakako nije plemenit već krajnje egoističan čin jer junak stavlja svoje duhovne nedoumice iznad pitanja života i smrti  najmilijih – ako oni to zaista jesu bili. U sledećim putovanjima u prošlost saznajemo da je moćni car prestao da voli suprugu jer nije ličila na devojku koju je zavoleo, da je razorio grad iz koga je ona došla, odnosno da sa sinom nikada nije uspostavio dublju vezu.

Simptomatična je i epizoda o robu koga su Den'an i Taj voleli dok su bili dečaci ali za čiju sudbinu nisu marili u narednim godinama. Den'anova fasciniranost mirom svog nekadašnjeg prijatelja pred zlom sudbinom koja ga je, nedužnog, zadesila, mogla bi se tumačiti i kao izvrtanje potisnutog osećaja krivice a naknadno sećanje na ovu epizodu svojevrsno je samokažnjavanje.

            Den'an je većim delom svojeg odmetanja od sopstvene ličnosti pasivan i prepušten slučaju koji ga najpre dovodi do naselja sasvim običnih ljudi bez prevelikih prohteva i stoga sposobnih da spokojno žive u skladu sa svojom sudbinom. Među njima bivši car spoznaje mir koji mu se dopada ali koji ne uspeva da iživi jer selo biva napadnuto i uništeno. Den'an nastavlja svoj put i nalazi starca koji veruje da je on njegov odlutali sin sa čim se Den'an prividno miri. Ipak, on od starca očekuje saznanje istine i ogorčen je što mu je ovaj ne saopštava. U nastavku putovanja, opet vođen slučajem, Den'an, dolazi do svete planine a potom, na mestu sa koga je počeo svoj put, svojom voljom „ulazi“ u ulogu oca koju jednom već nije valjano odigrao. Ipak, pošto je njegov „sin“ započeo uspešan samostlani život, ostareli Den'an samoprekorno i naizgled plemenito odlazi na more i nestaje. Moglo bi se reći da je to okasneli čin ponovnog samokažnjavanja koji je usledio posle saznanja da o njegovom carevanju retko da neko nešto zna.

            Tako se junak, u ovoj verziji priče, nije vratio u zajednicu iz koje je potekao i nije joj doneo boljitak. Čak ni za ono malo mudrosti koje je na putu stekao nije previše zaslužan. Iako je izlišno misliti o bivšem caru Den'anu kao dobrom ili lošem čoveku, o njemu kao bezimenom skitnici se može govoriti kao o čoveku koji nije lako prihvatao okolnosti u kojima bi se zatekao i dugo nije uspeo da prevaziđe sopstvena ograničenja. Samo u tom segmentu, eventualno, treba govoriti o napredovanju njegove ličnosti. To svakako nije veliki korak u jednom životu, pre je to tek - pomak.

            Ovako nesvakidašnjoj i složenoj priči, i pričama u priči, trebalo je i drugačije grafičko ruho. Stripom, uprkos mnoštvu linija koje i jesu i nisu senke, dominira prozirnost. Lica, predmeti, pajzaži izgledaju neobično, kao da se iza pojavnog kriju još neki likovi, konture nečeg drugog, skrivenog a bitnog. Posebno su efektni delovi kvadrata koji se ne mogu prepoznati kao objekti (pre bi se moglo reći da su asocijacije objekata) i kao takvi su kontrapunkt „običnim“ predmetima, što sveukupno potcrtava atmosferu začudnosti. Tako je dopadljivost crteža neverbalnim slojem dopunila dešavanja i tekst koji ih prati.

            Rečju, „Put“ je svakako intrigantno delo kome treba pokloniti punu pažnju.

(2014)