Svako oglašavanje strip alternativca Franje Strake u „papirnom obliku“ zaslužuje pažnju ljubitelja neortodoksne devete umetnosti. Straka se u svojoj
dosadašnjoj strip karijeri previše
retko pojavljivao u tradicionalnim, knjiškim formama; najveći broj svojih
storija objavio je u digitalno/elektronskom obliku, u fanzinu „Samonikli korov“ (koji se zvao i „Višegodišnji samonikli korov strip“),
distribuiranom putem interneta, odnosno slanjem na adrese zainteresovanih čitalaca
a koji i danas izlazi (odavno je prešao 500 brojeva). Tako je Straka sa „Korovom“ svojevrsna paralela (ne)slavnim 1990-tim kada je buknula
i bujala andergraund strip scena oglašavajući
se bezbrojnim fotokopiranim fanzinima. Straka
je manir fanzinskog delovanja prebacio na novi medijum - internet - koji je još
otvoreniji i, uz nešto osnovnog „hardvera“, dostupniji neograničenom broju
„konzumenata“ te, ne manje važno, praktično neuništiv (za razliku od papirnih
fanzina iz 1990-tih koji su često, u vrtlogu godina, izgubljeni pa ih nemaju ni
njihovi izdavači/autori).
No,
ma koliko uvažavali elektronske verzije stripova
i na nivou racionalnog promišljanja prihvatali njihovu neminovnost kao „oblika stvari koje su došle“, dobrom
broju stripoljubaca i dalje su srcu milija papirna izdanja. Ona su direktan
nastavak prvih štampanih „priča u
slikama“ i oplemenjena kvalitetima koje elektronski strip nema - taktilnošću, masom i neponovljivim mirisom nove
knjige, papira, boje i lepka. Stoga je uvek lepo videti strip album, premetati ga među rukama, listati, razgledati, čitati.
Osim toga mogućnost da se, po otvaranju korica i okretanju novog lista, najpre
vidi cela stranica/tabla a onda čita sličicu po sličicu jedno je od iskustava
koja ostaju neprevaziđena, nepobeđena digitalnom revolucijom.
Strakin album naslovljen „Priručnik“ sačinjen je od odabranih
elektronskih „Korova“ koji su, dakle,
prvi put od svog pojavljivanja osvanuli u drugom, papirnom mediju. Poigravanje
velikim i malim slovima naslova koje daje mogućnost da se ova reč čita u
smislenim delovima, uz provokativni obrnuti crtež (ili su slova obrnuta u
odnosu na njega?) na kome majka doji bebu pištoljem, dobra je najava sadržaja
sa kojim će se znatiželjni čitalac sresti posle minimalistički bele korice.
Nova potvrda neortodoksnosti čeka već na prvoj stranici jer tu piše da je reč o
delu koje se zove - Korov! Koji je
pravi naslov albuma ostaće pitanje bez pravog odgovora. A šta se na 100-tinjak
stranica koje je popunio sadržaj desetak Korova,
može videti i pročitati? Toliko toga da se čini da sadržaja ima više nego
stranica. Najbrojnije su priče o večitoj slatko-gorkoj temi ljubavi -
muško-ženskim ili muško-muškim mukama i radostima, sastancima i rastancima,
razumevanjima i nesporazumima. Između njih su se udenule storije o (ne)svaćenim
(anti)junacima, otpadnicima i izopštenicima, neprilagođenima i neprihvaćenima
od okoline te, napokon, o sveprisutnom apsurdu koji se krije iza navodne
„normalnosti“ i samo čeka da se pokaže i pomrsi sve sjajne planove i sisteme.
Baveći
se ovakvim, manje-više znanim temama, Straka
pokazuje svu subverzivnost svog rada jer njegove priče su netipične, uvrnute i
smešne toliko da se steže grlo dok njegova posprdnost ide do ironije, groteske
i sarkazma - isto tako njegov crtež od karikaturalnosti stiže do artističkog
minimalizma. Zapleti storija o (ne)običnim, „ružnim,
prljavim i zlim“ kreaturama lako i spontano „gube nit“ i „zastranjuju“ na
sasvim neočekivane stramputice što će, sveukupno, razgaljivati čitaoca
spremnog/voljnog da učestvuje u eksperimentima „vrludanja“ misli, asocijacija i
ideja iza kojih, sasvim očigledno, stoji čista radost stvaranja, pokoravanja
umetničkom instinktu i zaumnim značenjima. U nekim od ovih avanturama Straka će dosegnuti do samih granica
strip forme krećući se potpuno novim horizontima, kao što je to u priči „Svinjac“ koja na centralnim tablama ima
prazne kvadrate sa par efektnih reči i onomatopeja; u storijama „Moja prva ljubav...“ i „Žene“ autor, pak, gomila nasumične
crteže sa bizarnim (nevezanim) razrešenjem. Grafizam je u raznim gradacijama
karikaturalnog, bliže i dalje od realizma, usmeren ka redukciji oblika sa
uplivom apstrakcije.
U
konačnom sagledavanju, album „Priručnik“
novi je dokaz nesvakidašnjeg talenta Franje
Strake, njegove sposobnosti da lako i uverljivo izgradi dijametralno
različite svetove, one prepune nepretenciozne ali upečatljive, „trivijalne
bizarnosti“ i one finog intelektualnog patosa odnosno da jednostavnom, nonšalantnom
likovnošću priče učini dopadljivo samosvojnim i prepoznatljivim.
(„Dnevnik“,
2016.)
0 komentara:
Постави коментар