Svako oglašavanje strip alternativca Franje Strake u „papirnom obliku“ zaslužuje pažnju ljubitelja neortodoksne devete umetnosti. Straka se u svojoj dosadašnjoj strip karijeri previše retko pojavljivao u tradicionalnim, knjiškim formama; najveći broj svojih storija objavio je u digitalno/elektronskom obliku, u fanzinu „Samonikli korov“ (koji se zvao i „Višegodišnji samonikli korov strip“), distribuiranom putem interneta, odnosno slanjem na adrese zainteresovanih čitalaca a koji i danas izlazi (odavno je prešao 500 brojeva). Tako je Straka sa „Korovom“ svojevrsna paralela (ne)slavnim 1990-tim kada je buknula i bujala andergraund strip scena oglašavajući se bezbrojnim fotokopiranim fanzinima. Straka je manir fanzinskog delovanja prebacio na novi medijum - internet - koji je još otvoreniji i, uz nešto osnovnog „hardvera“, dostupniji neograničenom broju „konzumenata“ te, ne manje važno, praktično neuništiv (za razliku od papirnih fanzina iz 1990-tih koji su često, u vrtlogu godina, izgubljeni pa ih nemaju ni njihovi izdavači/autori).
            No, ma koliko uvažavali elektronske verzije stripova i na nivou racionalnog promišljanja prihvatali njihovu neminovnost kao „oblika stvari koje su došle“, dobrom broju stripoljubaca i dalje su srcu milija papirna izdanja. Ona su direktan nastavak prvih štampanih „priča u slikama“ i oplemenjena kvalitetima koje elektronski strip nema - taktilnošću, masom i neponovljivim mirisom nove knjige, papira, boje i lepka. Stoga je uvek lepo videti strip album, premetati ga među rukama, listati, razgledati, čitati. Osim toga mogućnost da se, po otvaranju korica i okretanju novog lista, najpre vidi cela stranica/tabla a onda čita sličicu po sličicu jedno je od iskustava koja ostaju neprevaziđena, nepobeđena digitalnom revolucijom.
            Strakin album naslovljen „Priručnik“ sačinjen je od odabranih elektronskih „Korova“ koji su, dakle, prvi put od svog pojavljivanja osvanuli u drugom, papirnom mediju. Poigravanje velikim i malim slovima naslova koje daje mogućnost da se ova reč čita u smislenim delovima, uz provokativni obrnuti crtež (ili su slova obrnuta u odnosu na njega?) na kome majka doji bebu pištoljem, dobra je najava sadržaja sa kojim će se znatiželjni čitalac sresti posle minimalistički bele korice. Nova potvrda neortodoksnosti čeka već na prvoj stranici jer tu piše da je reč o delu koje se zove - Korov! Koji je pravi naslov albuma ostaće pitanje bez pravog odgovora. A šta se na 100-tinjak stranica koje je popunio sadržaj desetak Korova, može videti i pročitati? Toliko toga da se čini da sadržaja ima više nego stranica. Najbrojnije su priče o večitoj slatko-gorkoj temi ljubavi - muško-ženskim ili muško-muškim mukama i radostima, sastancima i rastancima, razumevanjima i nesporazumima. Između njih su se udenule storije o (ne)svaćenim (anti)junacima, otpadnicima i izopštenicima, neprilagođenima i neprihvaćenima od okoline te, napokon, o sveprisutnom apsurdu koji se krije iza navodne „normalnosti“ i samo čeka da se pokaže i pomrsi sve sjajne planove i sisteme.
            Baveći se ovakvim, manje-više znanim temama, Straka pokazuje svu subverzivnost svog rada jer njegove priče su netipične, uvrnute i smešne toliko da se steže grlo dok njegova posprdnost ide do ironije, groteske i sarkazma - isto tako njegov crtež od karikaturalnosti stiže do artističkog minimalizma. Zapleti storija o (ne)običnim, „ružnim, prljavim i zlim“ kreaturama lako i spontano „gube nit“ i „zastranjuju“ na sasvim neočekivane stramputice što će, sveukupno, razgaljivati čitaoca spremnog/voljnog da učestvuje u eksperimentima „vrludanja“ misli, asocijacija i ideja iza kojih, sasvim očigledno, stoji čista radost stvaranja, pokoravanja umetničkom instinktu i zaumnim značenjima. U nekim od ovih avanturama Straka će dosegnuti do samih granica strip forme krećući se potpuno novim horizontima, kao što je to u priči „Svinjac“ koja na centralnim tablama ima prazne kvadrate sa par efektnih reči i onomatopeja; u storijama „Moja prva ljubav...“ i „Žene“ autor, pak, gomila nasumične crteže sa bizarnim (nevezanim) razrešenjem. Grafizam je u raznim gradacijama karikaturalnog, bliže i dalje od realizma, usmeren ka redukciji oblika sa uplivom apstrakcije.
            U konačnom sagledavanju, album „Priručnik“ novi je dokaz nesvakidašnjeg talenta Franje Strake, njegove sposobnosti da lako i uverljivo izgradi dijametralno različite svetove, one prepune nepretenciozne ali upečatljive, „trivijalne bizarnosti“ i one finog intelektualnog patosa odnosno da jednostavnom, nonšalantnom likovnošću priče učini dopadljivo samosvojnim i prepoznatljivim.

            („Dnevnik“, 2016.)

0 komentara:

Постави коментар

top