SUSRET SA LITERARNIM VELIKANOM - Povodom knjige „Vrata u zidu“ Herberta Dž. Velsa u izdanju kuće „Solaris“, Novi Sad, 2014.

Herbert Džordž Vels (1866-1946) izuzetna je ličnost kraja XIX i prve polovine XX veka. Njegovo stvaralaštvo obuhvata literarnu fantastiku odnosno realistička socijalno-društvena dela kao i studije koja se bave istorijom čovečanstva i civilizacije odnosno promišljanjima mogućih „poboljšanja“ tadašnjeg društva, od humanijih odnosa među klasama do zalaganja za svetski mir. Autor je preko sto knjiga a za sebe je pisao da je „jedan od najplodnijih literarnih nadničara svog vremena“. Velsov ugled kao aktivnog društvenog kritičara i „nezavisnog intelektualca“ bio je toliki da su mu se za mišljenje i savete obraćali mnogi državnici i političari.

Za Velsa se, bez prevelikog premišljanja, može reći da je istinski „otac“ naučne fantastike kao literarnog žanra obzirom da njegovo delo izdržava proveru vremena potvrđujući da je otvorio gotovo brojne teme kojima su žanrovski pisci, sve do danas, zaokupljeni. Za razliku od savremenika Žila Verna, Vels svoja dela nije fokusirao na tehnicizam već na (najčešće mračne) posledice upotrebe nauke ili određenih društvenih odnosa u organizaciji življenja neke buduće zajednice. Raspon njegovih tema odista je širok: putovanje kroz vreme (“Vremeplov”), rat sa vanzemaljcima (“Rat svetova”), putovanje na Mesec (“Prvi ljudi na Mesecu”), zloupotreba nauke (“Nevidljivi čovek”, “Ostrvo doktora Moroa”), uništenje Zemlje u kosmičkoj katastrofi (“Zvezda”), strahote budućih ratova (“Rat u vazduhu”, “Kopnena kornjača”), atomska apokalipsa (“Oslobođeni svet”), pojava naslednika današnjih ljudi (“Hrana bogova”), invazije insekata (“Dolina paukova”, “Carstvo mrava”)… Posebno se interesovao za budućnost ljudskog društva u utopijskim i antiutopiskim romanima (“Moderna utopija”, “Ljudi poput bogova”, “Oblik stvari koje će doći”, “Kad se spavač probudi”). Velsov stil je jednostavan, zapleti umeju da budu naivni ali su mu ideje, za ono vreme, bile fascinantne. Otuda su njegove „pseudonaučne novele - romanse“, kako ih je u početku zvao, temelj na kome je izdignuto zdanje sveukupne naučne fantastike. Mada je trpeo kritike kolega-savremenika (Virdžinija Vulf, Henri Džejms) da se nedovoljno bavi psihologijom svojih junaka (u realističkim delima) Vels nije odustajao od ideja koje su podrazumevale i davanje širokih klasno-socijalnih panorama i praćenje društvenih procesa. Naravno, i velika literarna produkcija uzimala je svoj danak. Ipak, Velsov značaj kao literate nesporan je. Na ovim je prostorima dosta prevođen u decenijama pre i posle II svetskog rata da bi, potom, potpuno iščezao iz izdavačkih planova. Stoga je knjiga “Vrata u zidu” koju čini šest priča fantastične tematike važna za predstavljanje ovog autora novim čitalačkim generacijama. Fantastika se u ovim pričama obznanjuje u formi čuda, izazvanih nezamislivim silama (“Čovek koji je mogao da čini čuda”, “Vrata u zidu”), kao posledica magije (“Polok i  crnac”) ili tajanstvenih supstanci (“Pokojni gospodin Elvešam”) odnosno

neobičnih ustrojstava Prirode (“Dolina paukova”) na kojima se izdiže organizacija društva (“Zemlja slepih”). Svako je čudo anomalija u trivijalnom svetu, njegova negacija ili iskušavanje ustaljenih pravila kojima se pokoravaju obični ljudi, malo ili nimalo sposobni da iskorače iz kolotečine. Otuda nevešto i gotovo fatalno “baratanje” čudima (“Čovek…”), propuštanje prilika da se otkrije lepši, bolji svet (“Vrata…”) i stradanja u sudaru sa nadmoćnom Prirodom (“Dolina…”) odnosno ljudima-predatorima (“Pokojni…”). Posebno je intrigantan susret (i konflikt) društva slepih ljudi i stranca koji vidi i misli da je apriori nadmoćan i predodređen da postanje kralj - a biva tretiran kao nerazvijeno biće (“Zemlja slepih”). U ovim se pričama (sve su stare čitav vek i više) Vels predstavlja kao duhoviti i vispreni pripovedač sposoban da osmisli intrigu-zaplet i ponudi neuobičajena razrešenja što je, svakako, odlika velikana koje vreme nije pregazilo pa i dalje zaslužuju čitalačku pažnju.

(“Dnevnik”, 2016.)