INFANTILNA BEZAZLENOST MALIH PLAVIH DOBRIČINA ILI SLOGA I UVIĐAVNOST KAO VREDNE VRLINE - „Štrumpfovokradica; Štrumpfonija u C-duru“ Pejoa; izdavač Čarobna knjiga, 2014.

Drugi tom sabranih priča u slikama o legendarnim Štrumfovima donosi dve kratke epizode u potpunom „izvođenju“ njihovog originalnog tvorca Pejoa, u „civilnom“ životu znanog kao Pjer Kilifor (1928-1992), Belgijanca koji je od malih nogu bio upućen na vizuelne medije, od kinooperatera koji obožava naučnofantastične i istorijske filmove preko crtača u studiju za animirane filmove i autora ilustracija za svakovrsne publikacije do strip stvaraoca. Vrhunac njegove karijere započeo je  stripovima o Štrumpfovima na kojima je radio do smrti, okružen slavom i poštovanjem.

Stripovi o Štrumpfovima pojavljivali su se u velikom rasponu formata, od geg tabli, kraćih epizoda (na oko 20 strana) i „celovečernjih“ epizoda u standardnoj albumskoj dužinu od 48 do 50 strana. Kraće forme bile su pogodnije za mlađu publiku ali i objavljivanje u strip magazinima dok su duže epizode nastajale kada je Pejo imao dovoljno materijala; pošto nije bio vezan za određenu formu Pejo nije morao da odugovlači odnosno da ima „prazan hod“ u svojim pričama, da bi popunio potreban broj stranica, što je svakako doprinelo ukupnom kvalitetu epizoda. Ovo šarenilo jedino je malo „mučilo“ izdavače strip knjiga pošto su morali da se dovijaju kako da „upare“ priče i dostignu standarni broj stranica po albumu; no to je, ipak, sasvim beznačajna muka.

Dakle, drugi tom sabranih priča u slikama o legendarnim Štrumfovima, u izdanju „Čarobne knjige“, donosi dve epizode „Štrumfokradica“ i „Štrumfonija u C-duru“. U prvoj priči pojavljuje se glavni negativac  serija – čarobnjak Gargamel (pomenut je, kao veštac, u drugoj epizodi serijala, „Leteći Štrumpf“, dok je zlobni mačor Azrael u istoj prošetao pozornicom-kvadratom). Gargamel je namerio na ostvari san svakog alhemičara i napravi kamen mudrosti s kojim će svaki metal pretvoriti u zlato. Jedan od sastojaka recepta je i – Štrumpf pa se nesuđeni bogataš iz nekakvog leksikona obaveštava o tome šta je to. A u knjizi piše: „Štrumpf. Vrsta malog šumskog duha, stanovnika sela Štrumpfova, koji se ponekad mogu sresti i u našim krajevima... Štrumpfovi govore posebnim jezikom - Štrumpfovskim. Oni su, priča se, vrlo lakomi na biljku koja se zove salsaparila“. Ovo Gargamelu daje ideju pa on smišlja plan... I tako se jedan ne baš dobar Štrumpf poslan, s mudro-dosadnim drugom po orahe, polakomi na putokaz prema polju salsaparila i upadne u zamku a odatle bude odnet u Gargamelov zamak. Drug nesrećnog Štrumpfa, onaj dosadno pametni koga će nazvati Kefalo, vrati se u selo i sve ispriča Velikom Šrumpfu a ovaj organizuje akciju spasavanja u kojoj će do izražaja doći dovitljivost i hrabrost ali, pre svega, sloga malih plavaca.

            Gargamel je uzrok nevolja i u priči „Štrumpfonija u C-duru“. Ovog puta on lukavstvom, prerušen u dobru vilu Auroru, prevari Štrumpfa odbačenog od drugara jer ne ume da svira a želi da bude član orkestra koji izvodi veličanstvenu kompoziciju iz naslova. Lakoverni Štrumpf želeći da ostvari svoj najveći sam (mada se koleba između muzike i velike torte od salsaparile), čarobnim instrumentom uspava svoje drugove a onda u selo bane Gargamel. Odbačeni Štrumpf spasavajući sebe pobegne u šumu i dalje od nje tako da se Gargamel na kraju izgubi i ne može da pronađe selo nemoćnih Štrumpfova. A nevoljni junak nastavi sa pokušajima da probudi drugove da bi konačno saznao da im leka - nema. Tužan on reši da odsvira poslednju pesmu, Štrumpfovsku elegiju, usnulima. Kraj je naravno srećan: hrabri i loši svirač primljen je u orkestar i svi Štrumpfovi veselo sviraju – jer imaju čepove u ušima. Ova epizoda ostaće zapamćena i po pojavi Mrguda u punoj slavi svojeg namćorluka; on je Štrumpf koji ništa i nikoga ne voli i stalno se duri. Taj večiti opozicionar jedan je od najšarmantnijih junaka ove strip serije.

            Pejo je sve sigurniji u stvaranju/smišljanju priča i njihovom crtanju. Humor je, uz infantilnu bezazlenost malih plavih dobričina, i dalje osnovni adut stripa a njegova poučnost vešto je upakovana u dopadljive priče i potpuno nenametljiva – kako i treba da bude ako se želi nešto poručiti deci, onoj maloj ali i velikoj. Rečju, zadovoljstvo i zabava u druženju sa Štrumpfovima zagarantovani su.

            („Dnevnik“, 2015.)