APOKALIPTIČNI POTOP U NOVOM SADU - „Kraj sveta“ Predraga Đurića i Pavela Koze; izdavač Rosencrantz, 2015.

Priče o uništenju naroda/naselja/sveta prate ljudsku civilizaciju na svim kontinentima, od antičkih vremena do danas; one su jedan od univerzalnih opšteljudskih obrazaca/tema (bilo bi zanimljivi videti rezultate proučavanja koje bi pokušalo da otkrije da li je veći broj priča o gradnji ili o uništenju čovekovih organizacija). Od Atlantide preko biblijskog Potopa ovaj „sadržaj“ se prostire do savremenih kulturnih proizvoda. Naučna fantastika ovu je baštinu unapredila specifičnim uglom gledanja, zapleta i razrešenja; propast sveta u ovom žanru izazivaju sile Prirode koje čovek nije mogao da pobedi, nuklearni rat, neuspeli eksperimenti ali i zloupotreba i uništavanje resursa, ekološko zagađenje, mutacije, prenaseljenost te, konačno, i ratoborni vanzemaljci. Svaka od žanrovskih priča nosi u sebi elemente globalnih, makro dešavanja i prikaze pojedinačnih sudbina; od umešnosti autora zavisi da li će, u konačnom izgledu, delo biti ubedljiva slika u čijem centru je junak ili će se sve završiti na taksativnom navođenju uzroka i posledica sa tek „dekorativnim“ ljudima-maketama. Ma koliko da je globalna strana priče atraktivna ona će ostati samo nerealizovana dobra ideja ukoliko u njoj nema ličnosti prema kojima „konzument“ može usmeriti emocije. Uspostavljanje ravnoteže ova dva segmenta književnog/filmskog/dramskog/strip dela ono je što bitno utiče na njegovu ubedljivost i kvalitet ili slabost.

            Strip album scenariste Predraga Đurića i crtača Pavela Koze naslovljen kao „Kraj sveta“, dok na stranicama impresuma stoji „epizoda 1: Kiša“ bavi se, dakle, prastarom-večnom temom, propašću sveta kakav nam je znan, odnosno kakav je znan junacima stripa. Ono što ovdašnjim čitaocima odmah „upada u oči“ je smeštanje priče u blisku budućnost na ovim prostorima, konkretno u Novi Sad, grad-heroj. Osnovni okvir priče podsetiće čitaoce na raniji Đurićev strip scenario za album „Tito“: Novi Sad je zatvoren grad, okružen žicom i policijom da bi sprečio kolone izbeglica da uđu. Unutar grada odvija se borba za vlast, bogati su beskrupulozni u sticanju još više novca, oni koji rada svedeni su na robove a oni koji traže posao ponižavaju se ne bi li ga dobili (i postali robovi). Na sve to već skoro tri nedelje pada kiša koja mnoge podseća na potop i smak sveta što na ulice izvodi svakovrsne proroke i fantatike. Doktor Tišma, njegova supruga Antoanet i sinovi: žestoki srednjoškolac Žan-Pjer, naklonjen tvrdim nacionalistima, i student istorije Ognjen, pokušavaju da „skrpe kraj s krajem“ ali im to baš i ne uspeva. Ognjen, uprkos talentu i uspehu na fakultetu, pokušava da se zaposli i nekako organizuje svoj život; njegova devojka Marija, Jermenka, pak, prinuđena je da seksualno „opslužuje“ svoje gazde. Kontrast njegovoj bednoj svakodnevici su žurke-orgije Ognjenovog bogatog kolege, dečka sa pedigreom. Sticajem okolnosti Ognjen se slučajno nađe pored puta ubice gradonačelnika i taj podatak stiže do visokih krugova. Stari doktorov prijatelj upozorava ga da sina skloni iz grada. I baš tog jutra dešava se čudo - kiša prestaje. No, poboljšanje je kratkotrajno jer odasvud navire voda, Novi Sad se ruši i biva potopljen. Porodica Tišma uspeva da se spase i vesla u nepoznato; na boku njihovog čamca ispisano je „La Pasionarija“.

            Đurićev scenaristički rukopis prepoznatljiv je i provokativan. On opisuje mračni svet nemilosrdnih i nezasitih kapitalista/robovlasnika i korumpiranih političara, konformizam i elitizam bogatih, slabost i apatiju siromašnih, svakovrsne fanatike, paranoju, strah od stranaca/izbeglica... Socijalne interakcije porodice Tišma „pokrivaju“ velike segmente društvene stvarnosti pa je njena slika potpunija i uverljivija. Naravno, Đurić ne krije svoje simpatije za određene likove i njihova uverenja. Crtež Pavela Koze realističan je, uverljiv i funkcionalan a montaža i kadriranje adekvatno dinamični. Čini se da su mu zamućeni prizori kiše, nereda, hrpa stvari, ljudske bede draži od reda i bogatstva jer je u njima spontaniji.

            Rečju, „Kraj sveta“ epizoda „Kiša“ zanimljivo je ispričan i nacrtan strip i kao takav dobra je osnova za atraktivan serijal.

            („Dnevnik“, 2015.)