Priče o uništenju naroda/naselja/sveta prate ljudsku
civilizaciju na svim kontinentima, od antičkih vremena do danas; one su jedan
od univerzalnih opšteljudskih obrazaca/tema (bilo bi zanimljivi videti
rezultate proučavanja koje bi pokušalo da otkrije da li je veći broj priča o
gradnji ili o uništenju čovekovih organizacija). Od Atlantide preko biblijskog Potopa
ovaj „sadržaj“ se prostire do savremenih kulturnih proizvoda. Naučna fantastika ovu je baštinu
unapredila specifičnim uglom gledanja, zapleta i razrešenja; propast sveta u
ovom žanru izazivaju sile Prirode
koje čovek nije mogao da pobedi, nuklearni rat, neuspeli eksperimenti ali i zloupotreba
i uništavanje resursa, ekološko zagađenje, mutacije, prenaseljenost te,
konačno, i ratoborni vanzemaljci. Svaka od žanrovskih priča nosi u sebi
elemente globalnih, makro dešavanja i prikaze pojedinačnih sudbina; od
umešnosti autora zavisi da li će, u konačnom izgledu, delo biti ubedljiva slika
u čijem centru je junak ili će se sve završiti na taksativnom navođenju uzroka
i posledica sa tek „dekorativnim“ ljudima-maketama. Ma koliko da je globalna
strana priče atraktivna ona će ostati samo nerealizovana dobra ideja ukoliko u
njoj nema ličnosti prema kojima „konzument“ može usmeriti emocije.
Uspostavljanje ravnoteže ova dva segmenta književnog/filmskog/dramskog/strip
dela ono je što bitno utiče na njegovu ubedljivost i kvalitet ili slabost.
Strip
album scenariste Predraga Đurića i
crtača Pavela Koze naslovljen kao „Kraj sveta“, dok na stranicama
impresuma stoji „epizoda 1: Kiša“
bavi se, dakle, prastarom-večnom temom, propašću sveta kakav nam je znan,
odnosno kakav je znan junacima stripa. Ono što ovdašnjim čitaocima odmah „upada
u oči“ je smeštanje priče u blisku budućnost na ovim prostorima, konkretno u Novi Sad, grad-heroj. Osnovni okvir
priče podsetiće čitaoce na raniji Đurićev
strip scenario za album „Tito“: Novi Sad
je zatvoren grad, okružen žicom i policijom da bi sprečio kolone izbeglica da
uđu. Unutar grada odvija se borba za vlast, bogati su beskrupulozni u sticanju
još više novca, oni koji rada svedeni su na robove a oni koji traže posao
ponižavaju se ne bi li ga dobili (i postali robovi). Na sve to već skoro tri
nedelje pada kiša koja mnoge podseća na potop i smak sveta što na ulice izvodi
svakovrsne proroke i fantatike. Doktor Tišma,
njegova supruga Antoanet i sinovi:
žestoki srednjoškolac Žan-Pjer,
naklonjen tvrdim nacionalistima, i student istorije Ognjen, pokušavaju da „skrpe kraj s krajem“ ali im to baš i ne
uspeva. Ognjen, uprkos talentu i
uspehu na fakultetu, pokušava da se zaposli i nekako organizuje svoj život;
njegova devojka Marija, Jermenka,
pak, prinuđena je da seksualno „opslužuje“ svoje gazde. Kontrast njegovoj bednoj
svakodnevici su žurke-orgije Ognjenovog
bogatog kolege, dečka sa pedigreom. Sticajem okolnosti Ognjen se slučajno nađe pored puta ubice gradonačelnika i taj podatak
stiže do visokih krugova. Stari doktorov prijatelj upozorava ga da sina skloni
iz grada. I baš tog jutra dešava se čudo - kiša prestaje. No, poboljšanje je
kratkotrajno jer odasvud navire voda, Novi
Sad se ruši i biva potopljen. Porodica Tišma
uspeva da se spase i vesla u nepoznato; na boku njihovog čamca ispisano je „La Pasionarija“.
Đurićev scenaristički rukopis
prepoznatljiv je i provokativan. On opisuje mračni svet nemilosrdnih i
nezasitih kapitalista/robovlasnika i korumpiranih političara, konformizam i
elitizam bogatih, slabost i apatiju siromašnih, svakovrsne fanatike, paranoju,
strah od stranaca/izbeglica... Socijalne interakcije porodice Tišma „pokrivaju“ velike segmente
društvene stvarnosti pa je njena slika potpunija i uverljivija. Naravno, Đurić ne krije svoje simpatije za
određene likove i njihova uverenja. Crtež Pavela
Koze realističan je, uverljiv i funkcionalan a montaža i kadriranje adekvatno
dinamični. Čini se da su mu zamućeni prizori kiše, nereda, hrpa stvari, ljudske
bede draži od reda i bogatstva jer je u njima spontaniji.
Rečju,
„Kraj sveta“ epizoda „Kiša“ zanimljivo je ispričan i nacrtan
strip i kao takav dobra je osnova za atraktivan serijal.
(„Dnevnik“,
2015.)
0 komentara:
Постави коментар