U FOKUSU
Rok’n’rol
muzika jedan je od civilizacijskih fenomena druge polovine XX veka, koji je
obeležio najpre Zapadni svet a onda,
manje ili više, i ostatak planete Zemlje.
Mada je započeo kao mladalački refleksni bunt protiv stega na polju zabave, rok je izrastao u specifičnu životnu
filozofiju koja je usmeravala stasavanje i zrele godine niza generacija. Stoga
tvrdnje nekih teoretičara da je reč o jednoj od najvažnijih pojava u istoriji,
posebno Grega Markusa u knjizi „Tragovi karmina: tajna istorija kulture XX
veka“, svakako valja uzimati za ozbiljno ali biti svestan i opasnosti da se
ovom fenomenu pripisuje više važnosti i zasluga no što ih objektivno ima;
naravno, i potpuno odricanje bilo kakvih kvaliteta i potencijala rok’n’rola stvara iskrivljenu sliku
realnosti. Čini se, stoga, da su po ovom pitanju mišljenja i dalje (preterano)
podeljena koliko zbog njegove intrigantnosti toliko i zbog nedovoljnog
vremenskog odmaka od trenutka događanja.
Kako god bilo, rok se nije razvijao samo u najvećim gradovima najvećih zemalja „slobodnog kapitalističkog sveta“; i u
državama koje su bile blizu nekadašnje Gvozdene
zavese ova je muzika (i ono što je prati) imala svoje pristalice, izvođače
i publiku. Ovo ponajviše važi za bivšu SFR
Jugoslaviju i njene naslednice. U proteklih 50-tak godina na ovim je
prostorima nekoliko generacija mladih rokera
stasalo i bilo smenjeno dolaskom mlađih. Upravo zbog stalnih tih „migracija“
puno stvari palo je u zaborav a nekolike knjige istorija rok dešavanja u pojedinim mestima/regijama način su da se, radi
novih naraštaja, spasi što se još spasti može. Tako je i Vršac dobio knjigu koja prati razvoj rok muzike u ovoj banatskoj
„lepoj varoši“ od 1963. do 2013. godine. Obimnog posla sastavljanja ove
hronike prihvatio se novinar Goran Kukić
(1964), koji decenijama unazad, kroz više medija, prati lokalna rok dešavanja.
REČ KRITIKE
Knjiga „Rok pod kulom“ podeljena je na decenijska poglavlja koja obrađuju
dešavanja tokom tog desetleća. Početak pripada „bit sastavu“ „Kristali“ koji je žario i palio salama za igranke Vršca i okolnih mesta (što je
podrazumevalo i gotovo obavezne tuče) a bio poznat i u ostatku tadašnje Jugoslavije. Neverovatni entuzijazam
nosio je mladiće koji su sa Radio
Luksemburga „skidali“ hitove rok
muzike a sa domaćih stanica festivalske
šlagere, dovijali se kako da „elektrifikuju“ instrumente ili da ih sami naprave
(radio aparati su služili kao pojačala). „Kristale“
su nasledili razni VIS (vokalno
instrimentalni sastavi) živopisnih imena „Crvene ruže“, „Plave zvezde“, „Crni dečaci“, „Plamteće zvezde“ a
njih drugi sastavi jer su momci, odlazeći u vojsku i na školovanje, napuštali
muziku; isti se obrazac ponavljao i narednih decenija. Nastupajuće 1970-te su
donele ozbiljniju, ambiciozniju svirku koja je podrazumevala i prve samostalne,
autorske numere i snimke načinjene u lokalnim studijima koje su vodili ambiciozniji
muzičari. Ipak, ma koliko bendovi kakvi su „ZUM“,
„El Mayo“ ili „Neutron“ bili
uspešni, kreativni i snalažljivi, tok vremena je krnjio njihov entuzijazam a
„ozbiljan“ život nametao pravila u kojima za rok nije bilo mnogo mesta. Osamdesete donose pokušaje na polju intelektualne i ambijentalne muzike
sastava „Karstof“, „Ur“, „Ghandarva“,
više realizovanih snimaka i objavljenih kaseta/ploča; istovremeno se širi i
lepeza različitih muzičkih usmerenja od tvrdog roka i panka do mekšeg pop
zvuka. Ustaljuju se „Gitarijade“ kao
manifestacije koje okupljaju mlade muzičare (povodom različitih lokalnih svečanosti),
mesta za svirke, od „Rupe“ u Domu
omladine do „KEC-a“ i raznih
klubova. Devedesete je obeležio raspad zemlje i njenih insitucija odnosno rokerska „dezorijentacija“; mladost je
ipak nalazila način da se zabavi i izrazi, kroz muziku, svoj bunt. Novi
milenijum unekoliko je povratio pozicije roka u Vršcu, učestala su okupljanja i ambiciozniji projekti ali je
najuspešnijima i dalje nedostajao još jedan korak da iz provincije izađu pod
svetla velike rok scene. No, nove
generacije pristižu donoseći energiju, želju za uspehom u, i dalje poželjnom,
svetu rok muzike.
Kukićeva
knjiga je, u odnosu na slične, zanimljivija jer se ne ograničava samo na
ređanje činjenica već donosi brojna sećanja na rokerske legende (kakve su Dule
Gluvi, Ilija Kiridžija, Aca Glavonja, Bata Kaurma, Brana Santana, Čapa, Blagoje
Cole, Moma, Miša Mangup, Dima i drugi) odnosno lična svedočenja aktera rok dešavanja (nekolicina njih više
nije među živima); te uspomene i zapažanja daje širu i dublju sliku prošlih
dana i ovu istoriju boje plemenitim nijansama napatvorenih pojedinačnih želja, životnih
ambicija, njihovih ostvarenja ali i poraza i razočarenja, sveukupno udenutih u
jedan značajni društveni pokret.
(„Dnevnik“, 2015.)
0 komentara:
Постави коментар