U FOKUSU
Vulverin
je jedan od popularnijih likova superherojskih svetova kompanije Marvel, koja je odavno prestala da proizvodi
samo stripove i proširila paletu ponude na sve što donosi profit, od raznih
sitnica, školskog pribora i odeće do kompjuterskih igrica i, najunosnijih,
bioskopskih filmova. Vulverin/Žderavac
je relativno novi lik u Sten Lijevoj/Marvelovoj
ergeli-menažeriji. Pojavio se 1974. g. kao gost u serijalu Neverovatnog Hulka, postao član „Iks-ljudi“
da bi, pošto su ga klinci (najvažnija publika) zapamtili i zavoleli,
1988.g. dobio i svoj serijal. U „samačkom“ životu (koji je „Čarobna knjiga“ predstavlja u serijalu „Esencijalni Vulverin“) Vulverin živi u dalekoistočnoj prestonici Madripur, znan kao Jednooki ili Zakrpa jer skriva
svoj pravi identitet pošto želi da svi misli kako je mrtav, čak i njegova
družina mutanata. Iako ne traži nevolje, ovog prgavog momka koji ne trpi
autoritete one nalaze same što donosi mnogo akcija i tuča, na radost čitalaca.
U njima se ističu sve Vulverinove
osobine: on je mutant sa osetljivim čulima i sposobnošću brzog zarastanja rana;
na njegovu snagu i veštinu nimalo ne utiče nezdrav život. Žderavac je i dodatno opremljen: kosti su mu ojačane adamantijumom i nesalomive a iz
nadlanica mu, po potrebi, izbijaju ubojite kandže-sečiva od istog metala. Zašto
je Vulverin takav kakav je obavijeno
je tajnom; ono što se zna, jeste da je bio član kanadske ekipe nadljudi „Alfa tim“ pa je prešao kod Amerikanaca, u Školu za mlade talente profesora Ksavijera u kojoj se mutanti obučavaju
da spasavaju čovečanstvo od svakojakih zala. Vulverin je živopisni deo ove družine: kulturno „neotesani“ grubijan
„kratkog fitilja“; spram tih osobina njegov radni-maskirni kostim je gotovo
groteskan, mada je on prepoznatljiv i bez njega, sa bizarnom frizurom od dva
visoka, ušolika žvrka te gustim bakenbardima.
REČ KRITIKE
Knjiga
„Vulverin“ sadrži četiri epizode koje
su delo scenariste Krisa Klermonta i
crtača Frenka Milera a objavljene su
kao prvi brojevi u posebnoj seriji „A
Marvel Comics Limited Series“. Kako u Predgovoru
piše Klermnont one su pokušaj da se Vulverinovoj pojavi doda „normalnost“ u
ponašanju i postupanju; no, Klermont
priznaje da mnogi čitaoci nisu imali razumevanje za ovaj postupak jer su više
voleli „divljeg psihotičnog ubicu i
koljača“. Saradnja Klermonta i Milera
uobličila je priču u kojoj Vulverin
odlazi u Tokijo da potraži svoju
odbeglu ljubav Mariko Mašida. Ona se,
prema očevoj želji, udala za nemilosrdnog čoveka koji je bije i maltretira. Vulverinova namera da je oslobodi
nailazi na neprelaznu kulturološku barijeru: u Japanu je svako dužan da se pokorava višim interesima klana a Žderavac, kao neko bez „pedigrea“, nije
dostojan čak ni da učestvuje u dvoboju sa pravim mačevima. Pobeđen u jednoj
borbi ali ne i u ratu Vulverin
nastavlja svoju misiju ne sluteći da je deo prevejanog i podlog plana. Mariko, u međuvremenu, shvata da je njen
otac zao i nedostojan da vodi klan i rešava da ga ubije. Ipak, Vulverin je prestiže a njih se dvoje,
priznajući sebi i drugima svoju ljubav, pripremaju za venčanje pod carskim
patronatom.
U tom
trenutku se ova humanizovana priča seli u ediciju „The Uncanny X-Man“ koju rade Klermont
i novi crtač Pol Smit. U sledeće
dve epizode čitava ekipa „Iks-ljudi“,
koja je stigla na venčanje, nastavlja, na novom terenu, borbe sa starim super neprijateljima.
Netrpeljivosti i neizmireni računi među mutantima mešaju se sa akcijama
neprijatelja i neprestanim obračunima. Finalna scena u ovoj knjizi u kojoj Mariko odbija da se uda za Vulverina jer on nje nije dostojan, samo
je privremeni klimaks pošto se avanture nastavljaju već u sledećoj mesečnoj
svesci (koje će potom biti sabrane u novoj knjizi). Saga o Vulverinu i mutantskoj družini traje i trajaće na radost svih Marvel obožavaoca.
(„Dnevnik“,
2015)
0 komentara:
Постави коментар