VOJNIČKA ČAST LEGIJE STRANACA - „Legionar“ Dina Batalje; izdavač Darkwood, Beograd 2015.

U FOKUSU

Dino Batalja (1923-1983) jedan je od cenjenih strip umetnika XX veka koji je za nepune četiri decenije aktivnog rada stvorio obiman i raznorodan opus. Svoju je strip avanturu započeo po okončanju II svetskog rata kao član „Venecijanske grupe“ uz Huga Prata i Alberta Ongara. Ipak, i pored početnih uspeha, on nije hteo da se 1948.g., kao njegove kolege, preseli u Argentinu kako bi sarađivao sa izdavačem Cezarom Civitom. Batalja se preselio u Milano i nastavio da crta stripove za različite naručioce i publikacije, sa vrlo promenjivim uspehom. Bitnu promenu ovog stanja donelo je prihvatanje ponuda da crta stripove po delima Šekspira, Poa, Lavkrafta, Hofmana, Mopasana. Ovi radovi su pročistili i profilisali njegov grafizam odnosno doneli mu široku popularnost i uvažavanje kritike.  Na najprestižnijem evropskom (i svetskom) strip festivalu u Angulemu, 1975. godine, nagrađen  je priznanjem „Najbolji strani umetnik“. Godinu dana pred iznenadnu smrt Batalja se vratio svojim strip korenima stvorivši novog junaka, netipičnog detektiva Kuka iz Skotland jarda koji početkom XX veka rešava bizarne krimi slučaje.

Strip album „Legionar“ pojavio se 1977.g. u znamenitoj ediciji „Un uomo un'avventura“ („Čovek u akciji/avanturi“) koja je donela tridesetak sjajnih priča iz pera i četkica najboljih italijanskih autora. Mada su prošle gotovo četiri decenije od originalnog objavljivanja „Legionara“ on i dalje pleni pažnju kako samom pričom tako i načinom na koji je ova realizovana, neprikosnoveno dokazujući da valjanost umetničkog dela ponajmanje zavisi od njegovog oblika/forme (ma koliko ona, kao recimo strip, bila prokazana kao trivijalna).

REČ KRITIKE

       Kako samo ime nagoveštava ovaj se strip bavi Legijom stranaca odnosno epizodom iz njene istorije. Priča se dešava 1921.g. u Alžiru, odnosno Saharskoj pustinji i prati rivalstvo kapetana Dezea i legionara Moroa. Iako je pravilo da se ulaskom u Legiju stranaca prošlost ni jednog njenog pripadnika ne pominje, Moro podseća kapetana da je, tokom I svetskog rata, u bici kod Verdena, zbog njegovog kukavičluka on, Moro, sa nekolicinom vojnika, bio osuđen na strogi zatvor. Moro odbija da prihvati ponuđeno izmirenje pa se sukob oficira i vojnika zaoštrava ali biva prekinut kada jedinica dobija zadatak da proveri stanje u udaljenoj pustinjskoj tvrđavi. Četa uspeva da stigne na cilj ali biva opkoljena pobunjenicima. U nemilosrdnoj borbi legionari se bore do poslednjeg. Pokušaj kapetana Dezea da se preda potvrđuje Moroovu tezu da zec nikada neće postati lav ali mu osveta ne donosi nikakvo zadovoljenje tik pre nego će alžirski patrioti ući u tvrđavu. Priča o vojničkoj časti, hrabrosti i kukavičluku imponuje ali nije, ipak, nimalo sjajna jer ako su se rivali prethodno, u Velikom ratu, borili protiv agresora sada su upravo oni agresori koji su porobili i uništavaju druge narode; u takvoj raboti svakako nema nikakve časti pa ni vojničke. Otuda ova vinjeta pored sve muke i surovosti profesionalne službe u oružanim snagama i plaćeničkog ratovanja, nosi u sebi gorčinu učestvovanja u jednom nehumanom, nemoralnom činu.

            Bataljin dokumentaristički crtež, mutnih linija i obrisa, oplemenjen tananim akvarelom, ponovo se, potpomognut i efektnom montažom tabli, pokazuje kao idealno sredstvo za dočaravanje atmosfere, te prikazivanje gotovo fantazmagorijskih pejzaža pustinje i nemilosrdnih scena bitaka i pogibija. „Legionar“ je još jedan biser koji je čitaocima podario vrhunski strip umetnik.

            („Dnevnik“, 2015)