STRIP SUBVERZIJA - „Arzak“ Moebiusa; izdavači „Darkwood“ i „Čarobna knjiga“ Beograd, 2014.

                                                                                                                                  U FOKUSU

           Mebijus je druga, po vremenu pojavljivanja mlađa, od dve ličnosti strip umetnika Žana Žiroa (1938-2012). Naime, Žiro je, posle „šegrtovanja“ kod velikog strip autora Žižea, 1963. godine izašao na veliku strip scenu prvim albumom iz serijala o poručniku Bluberiju; od „Ford Navaja“ Žiro će do kraja života iscrtati 28 albuma ovog stripa koji je vestern žanr izdigao iz trivijalnog-zabavnog štiva za jednokratnu upotrebu dokazujući da u njemu itekako ima potencijala ukoliko ga rade pravi umetnici. Na krilima uspeha Žiro je 1963-1964. objavio nekoliko kratkih naučnofantastičnih stipova potpisujući ih kao Mebijus. Posle pune decenije Mebijus je počeo da se ponovo oglašava a 1974.g. pojavio se njegov album „Kita mahnita“. Sledeće godine pojavljuje se „Arzak“ u kome Mebijus raskriljuje svoju imaginaciju koja će sledećih decenija oduševljavati kako ljubitelje stripa tako i one koji su bili rezervisani prema dometima 9. umetnosti. Žiro i Mebijus postojaće i stvarati uporedo (mada je Žiro u jednom periodu hteo da ih objedini i stvori treću umetničku personu ali je na kraju odustao od te namere) kao dve sasvim različite pojave, jedna u domenu klasičnog stripa a druga kao njena suprotnost, razbarušena i sklona eksperimentu.

            Mebijus je deo preokreta koji je izdigao strip iz okrilja klasičnog promišljanja „gurnuvši“ ga u svetove drugačijeg senzibiliteta i zahteva. Nekolicina autora okupljenih oko kuće „Les Humanoides Associes“ i magazina „Metal Hurlant“ (koji su sami pokrenuli) tražila je, početkom 1970-tih, prostor za razvoj svojih talenata bez obaziranja na dotašanju praksu i pravila. Rezultati tih traganja jesu neuobičajena dela koja su pomerila granice samog strip medija prema potpunim umetničkim slobodama. Celokupni Mebijusov opus potvrda je opravdanosti traganja za  novim izrazima.

                                                                                                                       REČ KRITIKE

            Album „Arzak“ otvara kratki strip „Skretnica“ koji, iako zapravo nema veze sa Arzakom, predstavlja prvu pojavu pravog Mebijusa, maestralnog crtača i nelinearnog, fantastici i onostranom naklonjenog scenariste. Nakon jedne strip vragolije počinje prva avantura Arzaka „poslednjeg Peteroratnika“ koji na svojoj praistoriskoj ptici krstari predelima kojima dominiraju kosturi ogromnih stvorova i artefakti nepoznatih civilizacija u egzotičnoj budućnosti bez poznatih nam kulturoloških oznaka i obrazaca a u kojoj životi ljudi i raznih drugih vrsta traju po ne uvek jasnim pravilima i principima. Od šest storija tri se odvijaju „nemo“, bez reči, u jednoj je izgovoreno samo ime „Arzak“ a u poslednje dve sporadično ima dijaloga i pripovedačevih konstatacija koje nisu uvek „u vezi“ sa dešavanjima. Mebijus se, dakle, gotovo u potpunosti odrekao pomoći teksta i oslonio na svoju crtačku sposobnost da vodi i zaokruži priču. S druge strane, Mebijus nije uvek voljan da priča bude konzistentna niti da nešto u potpunosti ispriča već se zadovoljava naznakama mogućeg ishoda ili sasvim nepovezanim asocijacijama koje provociraju čitaoca da ih odgoneta i domišlja „izazvan“ briljantnim crtačkim bravurama ili tek svedenim, rudimentarnim skicama. Otuda je „Arzak“ neobično, subverzivno delo strip umetnosti koje slobodno barata raznim nivoima značenja i naznaka kao i čistom radošću nestašnog tragalačkog stvaranja. Mada neopterećeno imperativima uzročnosti i doslednosti ono uspeva da uspostavi sopstvenu logiku i da je se drži ili je, po volji autora, izneverava. Rečju, „Arzak“ je štivo za sladokusce voljne da iskušavaju granice stripa kao umetničke forme. Iako su prošle četiri decenije od originalnog pojavljivanja „Arzak“ je i dalje svež i zavodljiv.

            („Dnevnik“, 2015)