U FOKUSU
Marvel Univerzum čini mnoštvo stvarnosti
naseljenih svakovrsnim neverovatnim i zadivljujućim bićima. U svakom novom
svetu ona se u nečemu razlikuju od samih sebe iz prethodne stvarnosti. Ova je
osobina deo njihove medijske i finansijske vitalnosti i adekvatan odgovor na potrebu
„regrutovanja“ novih generacija čitalaca stripova, gledalaca filmova i igrača
igrica. Bez stalnih transformacija svi super heroji vremenom bi postajali
istrošeni i dosadni. Naravno, menadžeri Marvela
i Sten Li, otac fantastičnih super-monstruma,
nisu opovrgavali suštinsku šizofreniju svojih proizvoda koja je, kako su
serijali starili, razgranavali se i preplitali, toliko rasla da više niko nije
mogao da ispiše potpunu i definitivnu biografiju svakog od (bez)brojnih heroja.
Ponekad su autori pokušavali da spoje, ma kako to bilo labavo, sve linije
života svojih pulena ali se to postupanje, pre ili kasnije (najčešće pre)
pokazalo kao zaludna rabota. Stoga su paralelni svemiri postali idealan izgovor
za sve nedoslednosti. S druge strane, obzirom na neprestane isporuke strip
svezaka na trafike u višedecenijskom periodu te dolazak „novih klinaca“ koji
ništa ne znaju o ranijim pričama, periodično se pojavljivala potreba za „evociranje uspomena na herojsku prošlost“
bilo u liku novih epizoda o starim događajima bilo u obliku obimnih knjiga koje
preštampavaju stare epizode. Takva je i knjiga o Vulverinu, koja na preko 550 strana (!) sadrži prve 23 epizode
njegovog serijala iscrtane ponajviše olovkom legendarnog Džona Bušeme (ponekad uz pomoć isto tako legendarnog Bila Sjenkijeviča), čije razigrane table
plene i razgaljuju čitalačku pažnju. Scenaristi i drugi crtači uglavno su
funkcionalno-profesionalno odradili svoj deo posla u manufakturnoj industriji
korporacijske zabave.
REČ KRITIKE
Vulverin (Žderavac) je mlađi lik
u Marvel menažeriji: pojavio se 1974.
g. kao gost u serijalu Neverovatnog Hulka.
Potom je postao član „Iks ljudi“ da
bi 1988.g. dobio i svoj serijal sa avanturama manje-više nezavisnim od
prethodnih inkarnacija. U svom „samačkom“ životu Vulverin, u civilu Logan,
živi u donjem (čitaj, lošem) Madripuru,
dalekoistočnoj prestonici kojom vlada princ ali i svakovrsni kriminalci. Znan
kao Jednooki ili Zakrpa, Vulverin-Logan
skriva svoj pravi identitet jer je potrebno da svi misli kako je mrtav, zajedno
„Iks ljudima“. Vulverin je mutant koji se može podičiti dugovečnošću, sposobnošću
brzog zarastanja rana, posebno osetljivim čulima; snaga i veština su rezultat
napornog vežbanja na koje nimalo ne utiče njegov nezdravi život (pušenje i
piće, boravak u zadimljenim kafanama). Žderavčeve
kosti su ojačane tajanstvenom metodom a iz nadlanica mu, po potrebi,
izbijaju ubojite kandže-sečiva. Kako i zašto je Vulverin takav kakav je obavijeno je tajnom. Zna se da je bio član
kanadske ekipe nadljudi „Alfa tim“ pa
je prešao u Školu za mlade talente
profesora Ksavijera u kojoj se obučavaju mladi mutanti. Vulverin je deo ove družine sa „kratkim
fitiljem“ i pripadajućim kostimom, mada je on upadljiv i nemaskiran, sa
bizarnom frizurom od dva visoka, ušolika žvrka sa strane lobanje te gustim
bakenbardima. Milje sitnih prestupnika, snagatora, prepredenih mutivoda u
prljavom gradu bez morala i etike stvoren je za antiheroja koji prvo bije pa
pita, brz je na poganom jeziku, nema lepe manire i ne mari za higijenu. Etička
prilagodljivost, „neotesanost“ i fizička grubost čine Vulverina herojem koji je, mnogo više od uglađenih kolega mutanata,
čedo zapadnjačke dekadencije i lakonske opčinjenosti nasiljem, onostranim i
mističnim (ali posmatranim iz fotelja građanskog luksuza druge polovine XX
veka). Rečju: za ljubitelje Marvel
stripova ovo je obavezno štivo!
(„Dnevnik“,
2014)
0 komentara:
Постави коментар