U FOKUSU
Kurt Vonegat (1922-2007) jedan je od
najvažnijih američkih prozaista druge polovine XX veka. Njegova je spisateljska
karijera na početku bila pod znakom pitanja pošto se predstavio delima koja se
kreću u okvirima žanra naučne fantastike
što je izazivalo omalovažavanje i podozrenje kritičara književne matice. S
druge strane, ni žanrovski kritičari nisu pozitivno ocenjivali Vonegatova dela jer su bila previše nekonvencionalna.
Ni Vonegat nije ostajao dužan
kritičarima; slavna je njegove primedba kako je uobičajeno mišljenje „ozbiljnih“ kritičara da se ne može dobro
pisati ako se zna kako funkcioniše frižider i da mu ne bi smetalo što ga svrstavaju
u naučnofantastičnu fioku kad je kritičari ne bi tretirali kao pisoar.
Vonegatova interesovanja postepeno su ga
vodila dalje od žanrovskih obrazaca ali ih se on nikada nije odrekao već je,
naprotiv, insistirao na njima. Redovni junak njegovih romana je Kilgor Traut, pisac-skriboman naučne fantastike
čije su priče objavljivane u pornografskim časopisima dok su romani štampani sa
erotsko-porno naslovnicama (koje naravno nemaju veze sa sadržajem dela) i
prodavani u prodavnicama literature za odrasle. Traut za svoja dela nije dobijao honorare, delom i zbog toga što je
zaboravljao da na kovertima sa rukopisom napiše svoju adresu. Tako je na
maničnu potreba za pisanjem Traut dobijao
jednako fatalan odgovor - potpunu anonimnost. Većinu svog života Traut je proveo u uverenju da je nebitan
ali, začudo, biva pozvan na umetnički festival u Midland sitiju i tako počinje jedna od brojnih pripovednih linija “Doručka šampiona ili Zbogom tužnom ponedeljku” originalno objavljenog 1973. godine.
REČ
KRITIKE
U
“Doručku…” se sreću Traut i uspešni prodavac kola, Dvejn Huver, koji se “prepoznao” u
junaku jednog Trautovog romana i,
siguran u svoju izuzetnost, fizički povredio nekolicinu ljudi; ovaj bizarni
zaplet je povod za bavljenje istorijom i sadašnjošću, problemima rasizma i
literarnih najamnika, globalne raspodele bogatstava i učmalošću provincija,
biznisa i zatvorskog sistema i mnoštvom drugih pitanja. Vonegat je u roman uneo i svoje crteže zarad “lake razbibrige” ali
i iskušavanja veze ilustracija-tekst. Kao ultimativnu provokaciju, autor u delo
udeva i pisca (sebe) što je pandan Trautovom
romanu koji je izazvao definitivno Dvejnovo
ludilo ali i smešno-ozbiljno razmatranje odnosa stvaraoca i stvorenog. Naravno,
kako Vonegatu ne manjka duhovitosti, sam
pisac biva povređen u gužvi koju je smislio i od ljudi-likova koje je stvorio a
potom, na kraju dela, pokušao da ubedi Trauta-pisca
da je “proizvod” pisca koji želi da otkrije kakvu mu je sudbinu namenio (dobijanje
Nobelove nagrade za medicinu 1979.
godine i smrt 1981. sve sa odgovarajućim epitafom). Pisac kao svoju vrhunsku
milost daje slobodu svojim literarnim junacima, pa i Trautu. Ovom metafizičkom scenom završava se roman ali ne i sudbina
Trauta koji će se materijalizovati na
stranicama novih Vonegatovih dela
(kao i gospodin Rouzvoter, sporedni
lik u ovom delu).
„Doručak šampiona ili Zbogom tužnom ponedeljku“ još
jedno je od neodoljivih dela „kosmičko
apokaliptičnog pisca“ kako je nazivan Kurt
Vonegat, za nas novi uvid u njegov samosvojni, neponovljivi
fantastično-realni gorko-smešni svet. Raduje i vest da je ovo prva u nizu Vonegatovih knjiga koju izdavač „Paladin“, pisca i prevodioca Gorana Skrobonje, namerava da objavi.
(„Dnevnik“,
2014)
0 komentara:
Постави коментар