KILGOR TRAUT IDE NA UMETNIČKI FESTIVAL „Doručak šampiona ili Zbogom tužnom ponedeljku“ Kurt Vonegat; izdavač Paladin, 2013.

U FOKUSU

            Kurt Vonegat (1922-2007) jedan je od najvažnijih američkih prozaista druge polovine XX veka. Njegova je spisateljska karijera na početku bila pod znakom pitanja pošto se predstavio delima koja se kreću u okvirima žanra naučne fantastike što je izazivalo omalovažavanje i podozrenje kritičara književne matice. S druge strane, ni žanrovski kritičari nisu pozitivno ocenjivali Vonegatova dela jer su bila previše nekonvencionalna. Ni Vonegat nije ostajao dužan kritičarima; slavna je njegove primedba kako je uobičajeno mišljenje „ozbiljnih“ kritičara da se ne može dobro pisati ako se zna kako funkcioniše frižider i da mu ne bi smetalo što ga svrstavaju u naučnofantastičnu fioku kad je kritičari ne bi tretirali kao pisoar.

Vonegatova interesovanja postepeno su ga vodila dalje od žanrovskih obrazaca ali ih se on nikada nije odrekao već je, naprotiv, insistirao na njima. Redovni junak njegovih romana je Kilgor Traut, pisac-skriboman naučne fantastike čije su priče objavljivane u pornografskim časopisima dok su romani štampani sa erotsko-porno naslovnicama (koje naravno nemaju veze sa sadržajem dela) i prodavani u prodavnicama literature za odrasle. Traut za svoja dela nije dobijao honorare, delom i zbog toga što je zaboravljao da na kovertima sa rukopisom napiše svoju adresu. Tako je na maničnu potreba za pisanjem Traut dobijao jednako fatalan odgovor - potpunu anonimnost. Većinu svog života Traut je proveo u uverenju da je nebitan ali, začudo, biva pozvan na umetnički festival u Midland sitiju i tako počinje jedna od brojnih pripovednih linija “Doručka šampiona ili Zbogom tužnom ponedeljku” originalno objavljenog 1973. godine.

REČ KRITIKE

U “Doručku…” se sreću Traut i uspešni prodavac kola, Dvejn Huver, koji se “prepoznao” u junaku jednog Trautovog romana i, siguran u svoju izuzetnost, fizički povredio nekolicinu ljudi; ovaj bizarni zaplet je povod za bavljenje istorijom i sadašnjošću, problemima rasizma i literarnih najamnika, globalne raspodele bogatstava i učmalošću provincija, biznisa i zatvorskog sistema i mnoštvom drugih pitanja. Vonegat je u roman uneo i svoje crteže zarad “lake razbibrige” ali i iskušavanja veze ilustracija-tekst. Kao ultimativnu provokaciju, autor u delo udeva i pisca (sebe) što je pandan Trautovom romanu koji je izazvao definitivno Dvejnovo ludilo ali i smešno-ozbiljno razmatranje odnosa stvaraoca i stvorenog. Naravno, kako Vonegatu ne manjka duhovitosti, sam pisac biva povređen u gužvi koju je smislio i od ljudi-likova koje je stvorio a potom, na kraju dela, pokušao da ubedi Trauta-pisca da je “proizvod” pisca koji želi da otkrije kakvu mu je sudbinu namenio (dobijanje Nobelove nagrade za medicinu 1979. godine i smrt 1981. sve sa odgovarajućim epitafom). Pisac kao svoju vrhunsku milost daje slobodu svojim literarnim junacima, pa i Trautu. Ovom metafizičkom scenom završava se roman ali ne i sudbina Trauta koji će se materijalizovati na stranicama novih Vonegatovih dela (kao i gospodin Rouzvoter, sporedni lik u ovom delu).

„Doručak šampiona ili Zbogom tužnom ponedeljku“ još jedno je od neodoljivih dela „kosmičko apokaliptičnog pisca“ kako je nazivan Kurt Vonegat, za nas novi uvid u njegov samosvojni, neponovljivi fantastično-realni gorko-smešni svet. Raduje i vest da je ovo prva u nizu Vonegatovih knjiga koju izdavač „Paladin“, pisca i prevodioca Gorana Skrobonje, namerava da objavi.

(„Dnevnik“, 2014)