IZOPŠTENA (STRIP) ISTORIJA - „Večernja akcija“; izdavač Rosencrantz, 2012.

                                                                                                           U FOKUSU

            Srpski strip ima svoju „mračnu tajnu“, prokazani, prećutkivani fenomen - strip koji se bavi antifašističkom borbom na prostorima (tadašnje) Jugoslavije. Ovi nekada masovno „proizvođeni“ i „konzumirani“ stripovi, objavljivani su u dečijim listovima, od „Kekeca“ i „Dečjih novina“ do „Nevena“ odnosno strip izdanja od legendarne edicije „Nikad robom“ i „Kurira“ do „Zlatnog klikera“. Danas je čitav društveni kontekst njihovog postojanja prekriven velom tajne koja je kao stvorena za spekulacije, poluistine i tendenciozne laži. Sedam decenija od II svetskog rata u Jugoslaviji o njemu ne postoji minimum saglasnosti ni stručne ni „narodne“ javnosti. Da li je to bio oslobodilački, građanski ili klasni rat, ko je u njemu pobednik a ko poraženi, predmet je žučnih rasprava. Ideološka ostrašćenost, mešanje činjenica i glasina, neobjektivnost (bezmalo navijačka pristrasnost) - sve je to spleteno u nerazmrsivo klupko pa se čini da taj rat na ovim prostrima još nije završen. Možda se više ne puca ali ni mir nije sklopljen. Na ovaj problem se nadovezuje period socijalističke izgradnje, o kojoj se tek ništa objektivno ne može čuti, te ljute rane ratova u kojima se raspala SFRJ. U takvoj situaciji „strip iz Narodnooslobodilačke borbe“, „partizanski strip“ ili „antifašistički strip“ (kao termin za koji se opredelio Predrag Đurić pisac dokumentovanog i analitičkog predgovora)  talac je vremena i političke situacije. Zato album „Večernja akcija“ scenariste Petra Aladžića (1954) i crtača Branka Plavšića (1955-2011), Branislava Kerca (1952), Stevana (1953) i Josipa Brajdić (1956) i, ovog puta, kao tušer, Franje Strake (1952), samom svojom pojavom zaslužuje da uđe u anale novog Srpskog stripa.

 

REČ KRITIKE

            Strip iz NOB-a svakako je imao propagandno-vaspitnu funkciju što je nametalo određene obaveze i standarde pa je stvarano mnogo rutinskih dela. Strip „Mirko i Slavko“ primer je konfekcijskog štancovanja tražene robe. Ipak, talentovani autori umeli su da ispoštuju obaveze ali i da stvare dela koja će živeti duže od par dana po objavljivanju. Neke od Buinovih priča o Mirku i Slavku ili pojedine epizode serijala „Partizani“ (crtež Radilović po scenarijima većeg broja autora) primer su uspelih partizanskih stripova.  Album „Večernja akcija“ donosi stripove o ilegalcima i partizanima nastale krajem 1970-tih i početkom 1980-tih, u vreme kada je popularnost ovih tema bila u opadanju. Dva segmenta serijala „Partizan Goran“ Aladžića i Kerca prate doživljaje mladog Gorana u okupiranom gradu (epizoda „Skojevci“) i kao partizana; epizoda „Kaznena ekspedicija“ po zapletu i razrešenju na tragu je onoga što se nazivalo „partizanski vestern“. „Večernja akcija“ Aladžića i Plavšića je povest o diverzijama spretnih i požrtvovanih ilegalaca. „Pucanj u noći“ uvodna je epizoda nerealizovanog serijala „Ilegalci“; „Pucanj...“ je posle tri decenije čekanja, premijerno objavljen u ovom albumu. Reč je o storiji dvostrukog zapleta na dinamično koncipiranim tablama. Znatiželjni čitalac otkriće u albumu „Večernja akcija“ priče o slobodi, otporu porobljivačima, rodoljublju i samožrtvovanju. Iako su ti ideali izgubili na atraktivnosti u dobu Potrošačkog Raja koji nam se predstavlja kao vrhunski cilj života, ovo su priče sa kojima treba biti upoznat makar samo zato što su deo izopštenog kulturnog nasleđa ovih prostora. Ili je možda, kako to sugeriše naslovna strana, to nasleđe „kidnulo“ od ovih novih vremena zbog kojih prostodušnog čoveka steže u grudima a u grlu mu raste knedla.

            („Dnevnik“, 2014)