Knjige koje (ni)je prekrila prašina - KIBERPANKERSKA VERZIJA BUDUĆNOSTI „Neuromanser“ Vilijem Gibson

U FOKUSU

Ime Vi­li­ja­ma Gib­so­na (1948) ne­ras­ki­di­vo je ve­za­no za još uvek po­sled­nju - iako staru već tri decenije - ve­li­ku „re­vo­lu­ci­ju“ u dinamičnoj istoriji na­uč­ne fantasti­ke: po­ja­vu kiberpanka, sa­svim spe­ci­fič­nog sa­gle­da­va­nja bu­duć­no­sti ko­ja pod­ra­zu­me­va po­sto­ja­nje dve real­no­sti, fi­zič­ke i vir­tu­el­ne (koja se rađa, funkcioniše i širi u sa­dej­stvu kompju­ter­skih Mre­ža), global­nu pre­vlast multinaci­o­nal­nih kom­pa­ni­ja i neo­li­be­ral­nog kapitalizma, Ze­mlju na rubu popu­la­ci­o­nog, urbano-eko­lo­škog i ener­get­skog ko­lap­sa. U tom sve­tu za svo­je me­sto pod suncem bo­re se mali kri­mi­nal­ci, mar­gi­nal­ci, ki­ber-ka­u­bo­ji (lopovi/pla­će­ni­ci ko­ji operi­šu možda­nim vezama pri­klju­če­ni na Mre­žu) i mno­štvo besprizorni­ka.

Tvo­rac pokreta i pr­vi me­đu ki­ber­pan­ke­ri­ma bio je i ostao Vi­li­jem Gib­son. Nakon serije briljantnih pri­ča: „Džo­ni Mne­mo­nik” (1981), „Ka­ko smo po­pa­li­li Kro­mu” (1982), “Fragmenti ho­lo­gram­ske ru­že” (1984), “Ho­tel ’No­va ru­ža’“ (1984), ob­ja­vio je 1984. g. prevratnič­ki roman “Ne­u­ro­man­ser” ko­ji je zaslužio sve žan­rov­ske na­gra­de te go­di­ne i inaugurisao kiberpank kao relevantan žanrovski pravac. “Ne­u­ro­man­ser” je početni seg­men­ti tri­lo­gi­je “Širenje” koju još čine “Grof  Nu­la” (1986) i “Mo­na­lizin natpo­gon” (1988). Dru­ga tri­lo­gi­ju “Most” či­ne ro­ma­ni “Virtuel­na svetlost” (1993), “Idoru” (1996) i “Sve za­ba­ve sutrašnji­ce” (1999). Trilogiju „Plavi mrav“ čine „Prepoznavanje obrasca“ (2003), „Zemlja aveti“ (2007) i „Nulta istorija“ (2010). Gibson je kao vanredan pisac prepoznat i van okvira žanra a brojne teorije uvažavaju njegova promišljanja virtuelne realnosti.

REČ KRITIKE

 "Neuromanser“ razvija ikonografiju naznačenu u prvim pričama zaokružujući je u profil bliske budućnosti u kojoj nema ni traga od optimističkih ideja kakve su zagovarali Artur Klark i autori njegove generacije. Svet će, po Gibsonu, postati malo, teskobno mesto u kome niko nema iluzije o svom opstanku u mutnim strujama velikog kapitala za koga je sve na prodaju. Kejs, nekada uspešni jahač matrice, načinio je fatalnu grešku i pokrao svoje poslodavce. Oni ga nisu ubili ali su mu ruskim mikotoksinom unakazili nervni sistem. U potrazi za izlečenjem u ilegalnim klinikama Kejs odlazi u Tokijo; ali, leka nema i on postaje još jedan sitni preprodavac u lavirintima Noćnog grada Ninseija čije je životni vek vrlo kratak. Ipak, Kejs prihvata ponudu tajanstvenog poslodavca, biva izlečen i kreće u vrtoglavu avanturu preko zemaljskog šara i orbitalnih putanja do beskrajnih virtuelnih svetova koji sadrže podatke velikih kompanija ali i sasvim nove entitete veštačke inteligencije.

            

           Gru­ba „pan­ker­ska“ ose­ćaj­nost, is­kri­vlje­na-gu­bit­nič­ka vi­zu­ra sve­ta prepletena je sa brzim akcijama (Gibson je, kako tvrdi, na svakoj stranici ostavljao “kuku” koja vuče čitaoca dalje), nesvakidašnjim ide­jama i vanredno uspelim pripovedačkim stilom koji kombinuje novosmišljene kovanice sa ekspresivnim opisima. Gibsonova inventivnost ogleda se i u odustajanju od, za žanr karakteristične, pauze u pripovedanju tokom kojih se daju potrebna objašnjenja o novim pojmovima; Gibson ne zaustavlja priču a objašnjenja daje “usput” (ili ostavlja čitaocima da ih sami smisle). U konačnom iščitavanju “Neuromanser” je, i nakon tri decenije, roman provokativnog sadržaja i izuzetnih umetničkih dometa koji ostaje u temeljima naučne fantastike ali i svekolike literature XX veka.

            (“Dnevnik”, 2014)