U naizgled običnom letnjem jutru otac budu sina i
požuruje ga da ne zakasni u školu. Bunovni omladinac silazi u kuhinju i u
trenutku prosvetljenja shvata da danas ne treba da ide u školu jer - počeo je
raspust i raskriljuju se vrata toliko priželjkivanog slobodnog vremena za koje
je on, imenom Vuk a nadimkom Krivi, zajedno sa drugom, imena Krešo a šire znanim kao Ajs, zaplanirao mnoštvo važnih rabota i
akcija. Nošen mladalačkim poletom Krivi
odlazi da probudi svog druga. Vreme je lepo, sunčano, svet izgleda sasvim novo,
obećavajuće. Čini se da je dovoljno samo odvažiti se i krenuti u avanturu...
Ova idilična
slika sasvim odgovara predstavama i očekivanjima mlađanih heroja koji žive u
varljivom trenutku kada detinjstvo još nije okončano, pa nisu zaboravljene sve igre
i izazovne tajne koje treba otkriti, a mladost i svet odraslih su još uvek
daleko, mada nisu potpuno van vidokruga. Ma koliko priželjivali ulazak u nove sfere
dečaci kao da oklevaju da učine taj odlučni korak, još uvek su negde između
svetova. Ipak, matica vremena neumitno ih nosi iz mirnog doba zaštićenosti u
vrtloge oštre stvarnosti. Taj će se put - iz sigurnosti dečačke postelje i
školskih briga do gorkih saznanja i rušenja temelja dotadašnjeg življenja - poklopiti sa odmicanjem dana i noći. Sledeća
zora zatiče bivše dečake sa druge strane praga prisilne zrelosti, bez iluzija i
oslonaca, bez ideja kuda dalje.
Đurićeva priča postepeno ali neumitno
vodi dvojicu vršnjaka u situacije koje ih, manje ili više bolno, lišavaju blagodeti
naivnosti. Od lakih predomišljanja o tome kako bi spojili svoje „singl“ roditelje,
za njihovo i svoje dobro, preko pomoći susedu, u ime lepog vaspitanja, i
susreta sa grupom nasilnika (što je nova verzija stare netrpeljivosti dugokosih
i do glave ošišanih, odnosno emotivaca i snagatora), teče naizmenično
smenjivanje igara-iskušavanja snova-priželjkivanja i konflikata, od kojih je svaki
sledeći sve oštriji i bolniji. Stepenice uspona (ili poniranja?) u svet tvrde,
surove realnosti i grubih igara koje bole, strme su i oba dečaka će se
okliznuti na njima, udariti se teško, „zaraditi“ masnice i ožiljke koji ostaju
sa čitav život.
Potraga za romantičnom, starom
civilizacijom Gepida potonuće,
zajedno sa bezrazložnim začikavanjem opasnosti od zahuktalog voza, u zaborav
pred ružnim licem nezaposlenosti i bede koja se ceri bespomoćnoj mladosti, pred
klasnim razlikama koja određuju vrednost nečije ličnosti. Ti se produkti
novodemoktaratskog društva kaleme i opterećuju večne probleme ljubavi,
drugarstva, izneverenih nadanja i izigranih poverenja. Ipak, ove potonje su
situacije koje se podrazumevaju, deo su razvoja svake pojedinačne ličnosti,
pitanje mentaliteta i karaktera. Sasvim su drugačiji problemi susreti sa obesnim
momcima koji i nekada viteška sportska nadmetanja koriste samo za iživljavanje
nad slabijima, ili susret sa obrazovanim ljudima koje je metamorfoza u „bolje društvo“ pregazila, spoznaja da
primitivni i priprosti ljudi vladaju ovim tranzicijskim vremenima, da oni imaju
novac i moć. Za bivše dečake fatalna su otkrića da je Vukov otac traženi ratni zločinac koji se spektakularno hapsi pred
TV kamerama odnosno priznanje da se Krešina
majka prodaje za malo hrane jer je to jedini način da opstanu i ona i sin.
A kad se sve ove stare i nove istine
iz sveta odraslih sakupe i ispreče kao zid pred mladim, naivnim, nespremnim
dečacima, koji hrle prema obećanom svetu „mogućnosti
i šansi za svakog“, sudar sa tom preprekom brutalan je. Pošteđenih nema
jer, u stvari, oni nisu nikada ni imali tu proklamovanu šansu da izmaknu, oni
su bili vezani, okovani lancima propadanja svojih roditelja, njihovim grehovima
koji, pre ili kasnije, neminovno, izlaze na videlo dana. Naravno, i drugi su
roditelji jednako grešili ali su uspeli da novcem (bez obzira kako stečenim)
izgrade sebi i svojoj deci ugled, prestiž, oreol više klase koja je nedodiriva,
zaštićena od države i sistema.
Mračna
priča o odrastanju u maloj ravničarskoj varošici iscrtana je krhkim, izduženim
linijama sa mnogo polja ispunjenih umekšanim senkama. Ta skoro providna,
lavirana crna koja kvadratima daje patinu sepije i starih slika, samo pojačava
utisak uhvaćenosti u klopke realnosti „smutnih
vremena“ koja se nemilosrdno valjaju nad svima, kako starima, koji su za
njih odgovorni, tako i mladima, nevinima koji će im biti žrtvovani.
(2014)
0 komentara:
Постави коментар