VESELO ALI IPAK TUŽNO„Još malo pa nestalo: Autostoperski vodič kroz svet koji iščezava“ Daglas Adams i Mark Karvardin; izdavač Odiseja, Beograd, 2013.

U FOKUSU

            Daglas Adams (1952-2001) nezaobilazno je ime popularne kulture poslednjih decenija XX veka. Njegova naučnofantastična „trilogija u pet knjiga“ poznata kao „Autostoperski vodič kroz Galaksiju“, objavljena u periodu od 1979. do 1992.g, obavezna je lektira za već nekoliko čitalačkih generacija. Brojne fraze ove humorističke sage, koja je najpre emitovana na BBC radiju, postale su uzrečice u svakodnevnom govoru a njihov autor sinonim za urnebesnu prozu koja parodira žanrovske konvencije ali i sve drugo što joj padne šaka. Mada je bio telentovan, duhovit i vrlo nefokusiran, zbog čega nije poštovao rokove za predaju rukopisa izdavačima (pa je jednom bio zaključan više od mesec dana u sobi dok ne isporuči novi roman), Adams je uspeo da napiše dva romana iz serije „Holistička detektivska agencija Dirka Džentlija“, da putuje širom belog sveta, učestvuje u raznim humanitarnim i dobrotvornim akcijama, da propagira kompjuterizaciju među običnim ljudima, družio se sa članovima grupa „Pink Flojd“ i „Prokol Harum“ a bio je i autor skečeva ingenioznog „Letećeg cirkusa Montija Pajtona“. Na vrhuncu snage umro je od srčanog udara ostavivši mnoštvo nedovršenih tekstova i nerealizovnaih planova.

            Jedan od tih nerealizovanih projekata bilo je nastavljanje saradnje sa Markom Karvardinom (1959), svetski poznatim zoologom i aktivistom za zaštitu Prirode i životinja. Ono što su ova dvojica uradila na zajedničkim putovanjima ušlo je u radio emisije BBCija i knjigu „Još malo pa nestalo: Autostoperski vodič kroz svet koji iščezava“.

REČ KRITIKE

            Čovek je, u pokoravanju Majke Prirode, tragajući za staništima, hranom i sirovinama, bespovratno rušio sve što mu je bilo prepreka ili što mu je zatrebalo, bez premišljanja o posledicama svojih dela. A ta su dovela do poboljšanja tzv „kvaliteta života“ čovečanstva (istina, za neke više za druge manje) ali i do uništenja prirodnog okoliša odnosno istrebljenja biljnih i životnjskih vrsta. O posledicama civilizacijskog razvoja, bahatosti i nebrige čovečanstva za sopstvenu planetu počinje se govoriti u javnosti tek je u drugoj polovini XX veka, kada je pojavljuju i brojne organizacije za zaštitu životinja. Na žalost za mnoge životinje više nije bilo spasa pa su potpuno nestale a veliki broj vrsta na granicama je istrebljenja. Adams i Kaverdin preduzeli su, u organizaciji BBC radija, 1985, 1988. i 1989. putovanja širom sveta kako bi, na licu mesta, pokušali da nađu neke od najugroženijih životinja. Put ih je vodio na Madagaskar, Novi Zeland, u Afriku, Indoneziju, Kinu, na Mauricijus u potragu za noćnim lemurom zvanim Aj-aj, komodskim gušterima, planinskim gorilama, belim nosorozima, debelim kakapo papagajima, Maurisijuskom vetruškom, baiđi delfinom... Adamsove priče o mukama putovanja po zabitima, o divnoj prirodi i ružnim postupcima vlasti i krivolovaca, o nesretnim sudbinama životinja, ispričane su lako i poletno, sa puno humora koji samo potcrtava teške situacije. Čini se da opstanak ugroženih vrsta pre svega zavisi od retkih posvećenika spremnih da žrtvuju sebe ne bi li spasli blaga ove planete koje drugi ne cene. Njihov je uspeh neizvestan ali oni su barem pokušali da nešto promene, baš kao Adams i Kaverdin. Poražavajuća je činjenica što je dobronamernih tako malo a da vreme za neke vrste bespovratno ističe.

            („Dnevnik“, 2014)