STARENJE REVOLUCIONARA - „Komunista“ scenarista Predrag Đurić i crtač Majk Galager; izdavač Rosencrantz, 2013.

Strip albuma scenariste Predraga Đurića i crtača Majka Galagera hrabro je nazvan „Komunista“ sa adekvatnom ikonografijom predstavljenom na prednjoj korici - crvena zastava sa simoblima srpa i čekića - odnosno petokrakom sa srpom i čekićem, na zadnjoj korici. Konstatujemo da je reč o hrabrom potezu (bezmalo provokaciji) jer je, u sadašnjem trenutku na ovim prostorima, u pitanju prokažen pojam za šta se može kriviti prošlost ali, delimično, i sveprisutno senzacionalističko pomodarstvo u javnosti iza koga stoje samo floskule. No, Đurićeva se priča ne dotiče proteklih par decenija već se vraća gotovo pun vek u prošlost, u godinu 1921. Jedva tri godine od završetka I svetskog rata u Pečuju, koji je pod okupacijom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u vrelom avgustu proglašava se revolucionarno-narodna Baranjsko-Bajska Srpsko-Mađarska Republika. Na velikom zboru u centru grada za predsednika biva izabran slikar Petar Dobrović, koji odlazi u Beograd da se o Republici dogovori sa premijerom Pašićem. Troje mladih, Aleksandar Štajner, njegova devojka Helena Hajtfogel i zajednički prijatelj Tivadar Kerekeš, poneseni su snagom revolucije, puni optimizma i snova o boljoj budućnosti. Mladost, ljubav, komunizam, bratstvo i jedinstvo naroda, borba protiv kapitalista i terora otuđene vlasti, veliki ideali i strastveni govori izmešani su u neodoljivo romantičnu sadašnjost koja se udiše punim plućima i koja liči na san ili pijastvo. No, buđenje iz te omamljenosti biće brutalno. Hortijeva vojska ulazi u grad, hvata i strelja revolucionare. Troje mladih uspeva da pobegne iz grada. Svesni su da je Republika pala, da su izgubili od moćnog protivnika. Aleksandar i Helena spremni su da nastave borbu, Tivadar, međutim, odustaje i odlazi iz njihovih života.

            Mladi par odlazi u Sombor da, pod patronatom njegovih roditelja, nastavi život. Aleksandar je i dalje buntovni revolucionar, Helena glumica u pozorištu. Iako su postali roditelji njihove se svakodnevice razilaze, otkrivaju se razlike u njihovim karakterima, brak oscilira od požude do netrpeljivosti. Veliki planovi gube se u svakodnevici. Aleksandar, po zadatku, odlazi u Beč, o kome njegova supruga oduvek sanja. Tamo upada u lavirint  partijskih spletki i vrbovanja. Revolucija je, čini se, pretvorena u zadatak birokratske mašine koja je pre svega zainteresovana da eliminiše neistomišljenike u sopstvenim redovima. Povratak u Sombor doneće Aleksandru dvostruko razočarenje: u nevernu suprugu i bivše partijske drugove. Svet se definitivno ruši za ne tako davno mladog i vatrenog revolucionara. Neka druga vremena su došla, drugi ljudi, drugačija, rigidnija mišljenja. A njegova draga je postala neko koga više ne prepoznaje, nezadovoljna žena sa drugim životnim planovima i željama.

            „Komunista“ je priča o idealima i njihovom nestajanju, o tome kako u svakodnevici blede uverenja, kako svaka organizacija, bila ona državna ili revolucionarna, funkcioniše kao sistem nadređenih i podređenih, koji iz svojih redova eliminiše one nespremne da slepo poštuju postavljena pravila. Naspram javne strane postoji, pak, privatna, pojedinačna, bračna, porodična strana. Na njoj ljudi stare i menjaju se, više nisu mladi, gube interes za ono što im je nekada bilo važno, traže sopstveno ostvarenje ne mareći da li će to traganje povrediti one koji su kraj njih. Tu je, konačno, i briga roditelja za decu, neslaganje i svađe ali i žrtvovanje za njih čak i ako se ne dele njihovi stavovi.

Đurićeva priča uspeva da prati višestruke linije, dozvoljavajući i neobične, nesvakidašnje, duhovite epizode kakva je ona u kupeu voza za Beč, kada Aleksandar sreće mlade književnike, Miloša Crnjanskog i Marka Ristića, buduće velikane literature, odnosna epizoda sa neuspešnim puštanjem popularne, „buržoaske“ muzike iz Beča, drugovima na partijskom sastanku.

            Galagerov crtež oscilira između namerno pojednostavljenih slika koje ne poštuju zanatske principe proporcija i perspektiva do kadrova visoke stilizacije i intenzivnog emotivnog naboja. Ova nekozistentnost uklapa se u priču koja prati životni put čoveka koji je bio poneseni revolucionar, pa razočarani, iznevereni i izgubljeni čovek te, konačno, bespomoćna žrtva vojske kojoj je, jednom, kao mlad, umakao ali ga je ona, sustigla i fatalno mu zatvorila krug.

Rečju „Komunista“ je složeno, intrigantno, uzbudljivo i potresno umetničko delo.

            (2014)