STRIP U BESPUĆIMA KOMPJUTERIZACIJE „Digitalni strip“ Branislav Miltojević; izdavač „Komiko“, Novi Sad, 2013.

U FOKUSU

            Ako za strip možemo ustvrditi da, na ovdašnjim kulturnim prostorima, ne uživa status akademski priznate umetničke vrste (iako to, u svetskim razmerama, odavno nije sporno), za tzv. sekundarnu literaturu (kritike i eseji) o stripu važi da se pojavljuje kao incident. Nešto su brojniji istorijski pregledi razvoja stripa ali je to i dalje nedovoljno za stvaranje potpune slike o stripu kao fenomenu.

            Branislav Miltojević, strip autor („Katil“, sa Ivicom Stevanovićem, 2007.) i kritičar, spada među retke uporne posmatrače fenomena stripa. Nizom tekstova u časopisima, uređivanjem „Tripa“, separata o srpskom alternativnom stripu u niškom časopisu „Gradina“, odnosno knjigama „Tragovi u plavoj ilovači“ (zbornik o američkom andergraund stripu, 1991.), „Antologija niškog stripa“ (2004.), studijom o razvitku američkog stripa „U paukovoj mreži“ (2006.) i „Sabrani stripovi Metodija Petrova“ (2008.), on spaja istorijsku i faktografsku građu sa visprenim kritičkim promišljanjima „priča u slikama“ kako u kontekstu same vrste tako i u odnosu na širu scenu popularne i vrhunske kulture. Ovakav višedimenzionalan pristup omogućava otkrivanje trendova, njihovog nastanka i razvoja u socio-društvenim okriljima Zapadne civilizacije, u rasponu od propagirane političke (ne)korektnosti do profiterskih imperativa korporativne (kvazi)umetnosti. Produbljavanju zapažanja i zaključivanja umnogome pomaže i Miltojevićevo poznavanje problematike zapadne filmske industrije (koja je predmet nekoliko njegovih knjiga) jer se ispostavlja da su određeni obrasci zajednički za obe vrste proizvoda tretiranih kao instantna zabava za mase.

REČ KRITIKE

            „Digitalni strip“, koga čine tri segmenta „Stripovi u garaži punoj jabuka“, „Pirati u dućanu elektronski aplikacija“ i „Kameno doba veb-stripa“, kojima je pridodat instruktivni „Vodič kroz digitalnu (pra)šumu“, specifična je mešavina promišljanja (bliskog) istorijskog i tekuće savremenog trenutka stripa. Naime, strip kao umetnička forma iz analognog sveta ulazi poslednjih decenija u digitalne prostore i to na više načina. S jedne se strane pojavljuju tehnička sredstva koja menjaju proces nastanka stripa, s druge strane se otvaraju prostori za prezentaciju stripa u elektronskom (a ne samo u papirnom) obliku, i, konačno, mogućnosti Interneta donose sasvim novu kategoriju – veb-strip koji primarno postoji u digitalnom obliku i koristi prednosti svetske Internet mreže i drugačije percepcije i konzumiranja stripa. Promene su brojne i brze i traže od slobodnih umetnika kao i od kompanija koje „proizvode“ stripove da ih prihvate i prilagode se ili će biti izgubljeni i zastareli. Razvoj kompjuterske tehnologije bespovratno menja načine stvaranja stripova ali i samu suštinu strip medija. Od 1985. godine kada se pojavio prvi digitalni strip (na flopi disketi) promene ubrzavaju a smerovi razvoja tog trenda jedva da se naziru. Konzumenti stripova se, kao i autori, sve jasnije dele na stare (kojima su papirna izdanja i klasično čitanje stripova primarni) i nove za koje postoji samo strip na ekranu odnosno mreži. Miltojević „u stopu“ prati promene, od proizvodnje preko distribucije do konzumiranja stripa, a brojnim primerima odnosno citatima iz dela teoretičara stripa i digitalne kulture potkrepljuje svoje zaključke o novom strip dobu čijem burnom rađanju prisustvujemo. Ovu važnu knjigu o savremenom stripu „Komiko“ je, na žalost, objavio u raritetnom tiražu od 166 primeraka!

            („Dnevnik“, 2014.)