LJUDI, ZVERI I BULJUK STRIP JUNAKA ili STARMALA PRZNICA SKLONA LAŽIMA –„Ken Parker 8“ Berardi i Milaco; izdavač „Darkwood“ 2019.

Nastavljajući objavljivanje edicije koja sabira strip serijal “Ken Parker”, scenariste Đankarla Berardija (1947) i nekolicine crtača na čelu sa Ivom Milacom (1949), agilni izdavač “Darkwood” je objavio i osmi tom (u mekom i tvrdom povezu sa kvalitetnim crno-belim otiskom). “Ken Parker” je započeo svoj život davne 1974. godine a u bivšoj SFR Jugoslaviji objavljivan je u “Dnevnikovom” izdanju “Lunov magnus strip” i među stripofilima brzo stekao kultni status. Početna priča rađena je pod uticajem filma „Džeremaja Džonson“ iz 1972.g. o pravdoljubivom traperu koga igra Robert Retford (pa Ken pomalo liči na njega). Na ovaj filmski temelj nadovezala su se i iskustva „špageti vesterna“ i američkog „antivesterna“ sa neušminkanom slikom Divljeg zapada. Serijal prati Parkerove avanture od kraja Građanskog rata i početka poslednjih velikih ratova vojske SAD i Indijanaca. Parker je traper naoružan, od dede nasleđenom, kremenjačom (nazivaju je i “sprednjača” jer se puni kroz usta cevi) i velikim nožem; njegova pravdoljubivost pionira-graničara, kao i spremnost na teškoće i odricanja, direktno se sudara sa brojnim protivnicima sklonim prevarama, bahatom rasipanju i nepromišljeno lakim (nasilnim) rešenjima. Zbog razlika u životnim svetonazorima Ken je, faktički, u sukobu sa novim vremenom i ljudima koji prljaju sve kutke nekada čiste, nevine zemlje.

Na svojim putešestvijima kroz Divlji zapad (uz povremene izlete do mora i na Aljasku) Ken sreće svakojake ljude, od važnih i uticajnih do sasvim beznačajnih; među svima njima izdvaja se devojčica Pat O’Šejn, starmala prznica sklona lažima (o svojim godinama, prošlosti i poreklu), krađama kao i samohvalisanju. Pat je strip parnjak Meti Ros, devojčurka iz vesterna “Prava hrabrost” (“True Grit”) iz 1969.g. koji je režirao Henri Hatavej a šerifa Rustera Kogburna je igrao legendarni Džon Vejn; rimejk ovog klasika snimila su braća Koen 2010. godine. Susret Pat i Kena desio se u epizodi “Balada o Pat O’Šejn” a njihovo druženje se nastavilo u još tri priče od kojih je poslednja, neobičnog naslova “Ljudi, zveri i junaci”, štampana u osmoj knjizi Parkerovih avantura. Elem, Pat i Ken su u Dodž sitiju, stočarskom centru i treba im nekoliko kauboja sa kojima će žigosati a potom oterati kupljeno krdo krava sve do Sijuks Folsa gde je Pat (u prošloj epizodi) kupila ranč. Ken ne uspeva da nađe kauboje ali to uspeva Pat - mada Ken ima primedbe na odabir (dva momka i brbljivi starac) ali mora da prizna svoju nemoć. Par dana kasnije im se pridružje kauboj Ajzak (za koga se ispostavlja da je tražen kao ubica). Težak posao gonjenja krda kroz divljinu, po svim vremenskim uslovima, postaje opasan kad družina sretne Omaha Indijance koji se neće zadovoljiti samo delom stoke kao nadoknadom za prelazak svoje teritorije. Zahvaljujući Parkeru, kauboji pobeđuju u borbi ali ubrzo ih prepadaju bledoliki banditi; no, njih se preciznim pucnjima rešava Ajzak. Posle velikog stampeda u kome strada jedan od momaka, krdo i njegovi goniči stižu na cilj. Družina odlučuje da ostane zajedno i radi na ranču, Pat se zaljubljuje u mladog Džesa dok Ken odlazi jer ne može da pristane na život u zatvorenom prostoru. “Ljudi, zveri i junaci” su klasična vestern priča koja, iako je bezbroj puta viđena, uvek pleni pažnju otkrivanjem plemenitih osobina kod članova grupe kao i neminovnim humornim momentima. Berardi je valjano “odradio” čitavo zamešateljstvo nadograđujući ga i jednom izuzetnom majstorijom. Naime, Ken traži kauboje u salunu “Odmorište za junake” i tamo sreće brojne junake vestern stripova od kojih su najpoznatiji Zagor (Nolite i Ferija), Cisko kid i Pančo (Salinasa), narednik Kirk (Prata), Teks Viler, Kit Karson, Kit Viler i Tajger Džek (Bonelija i Galepinija), Kapetan Miki (EseGesea), Mali rendžer (Lavecola i Gambe), Poručnik Bluberi (Šarlijea i Žiroa), Rendal (Kastilja); pojavom Taličnog Toma koji jaše prema groblju iskazano je dirljivo poštovanje prema Gosiniju (sa Morisom tvorcem ovog junaka) koji je umro godinu dana pre objavljivanja ove epizode (1977.g.). Berardi i Milaco (čiji se likovi, takođe, uz Bonelija, pojavljuju u stripu) ovim su iskazali ne samo divljenje prema kolegama već i prema nezaobilaznim klasicima vestern stripa.

“Nemilosrdni Buč”, druga epizoda u knjizi takođe je standardna vestern priča o nemilosrdnom lovcu na skalpove, surovim Indijancima na ratnom pohodu i maloj družini iz diližanse koja pokušava da se spase propasti. Ken koji “stopira” diližansu mora da, zarad spasenja svih, sarađuje sa lovcem na skalpove iako ga prezire. U odlučujućem trenutku bitke stiže konjica, Indijanci beže a Ken odlazi da sahrani lovca na skalpove kako to priliči onome ko poštuje protivnika (i opkladu). Iako se kreće na poznatom terenu, Berardi gradi zanimljivu priču uz poneku neočekivanu intrigu ali i par neuobičajeno brutalnih scena. Epizodu je, sa promenjivim uspehom, nacrtao Bruno Marafa.

Rečju, osma knjiga „Kena Parkera“ donosi prepoznatljive priče koje su korektno realizovane, uz svetli trenutak pomenute egzibicije u prvoj epizodi, u duhu ovog „vesterna sa dušom“ kome, na radost stripoljubaca, vremenski odmak od četiri decenije nije oduzeo svežinu.

            (“Dnevnik”, 2020.)

UHAPŠENI LOPOVI I PREVARENI PREVARANTI – „Ken Parker 7“ Berardi i Milaco; izdavač „Darkwood“ 2018.

Agilni izdavač “Darkwood” objavljuje niz zapaženih strip izdanja među kojima je i edicija koja sabira serijal “Ken Parker” scenariste Đankarla Berardija (1947) i nekolicine crtača na čelu sa Ivom Milacom (1949). Strip je započeo svoj život 1974. (najpre u magazinskom pa u knjiškom formatu). Početna priča rađena je pod uticajem filma „Džeremaja Džonson“ iz 1972.g. o usamljenom, pravdoljubivom traperu koga igra Robert Retford (pa Ken pomalo liči na njega); na taj temelj nadovezala su se iskustva „špageti vesterna“ i američkog „antivesterna“ sa neušminkanom slikom Divljeg zapada i ambivalentnim moralnim okvirima. Priče prate Parkerove avanture od kraja Građanskog rata i početka poslednjih velikih ratova vojske SAD i Indijanaca. Parker je traper, naoružan dugom puškom kremenjačom (koju je nasledio od dede) i velikim nožem; njegovi stavovi, pravdoljubivost i solidarnost pionira-graničara, spremnost na svakovrsne teškoće i odricanja direktno se sudaraju sa njegovim protivnicima sklonim prevarama, bahatom rasipanju, nepromišljenosti i lakim (nasilnim) rešenjima. Zbog razlika u životnim svetonazorima Ken je u sukobu sa novim vremenom i ljudima koji prljaju sve kutke nekada čiste, nevine zemlje.

Na svojim putešestvijima kroz prostore Divljeg zapada (uz povremene izlete do mora i na Aljasku) Ken Parker prolazi kroz mnoštvo avantura i sreće svakojake ljude, od onih važnih i uticajnih do sasvim običnih i beznačajnih; među svima njima izdvaja se devojčica Pat O’Šejn, starmala svojeglava prznica sklona lažima (najčešće o svojim godinama ali i prošlosti), krađama kao i samohvalisanju. Pat je stvorena po uzoru na Meti Ros, devojčurka iz vesterna “Prava hrabrost” (“True Grit”) iz 1969.g. koji je režirao Henri Hatavej (šerifa Rustera Kogburna je igrao legendarni Džon Vejn); rimejk ovog klasika snimila su braća Koen 2010. godine. Susret Pat i Kena desio se u epizodi “Balada o Pat O’Šejn” a njihovo druženje se nastavilo u još tri priče od kojih se dve nalaze u sedmoj knjizi Parkerovih avantura. Posle burnog upoznavanja put vodi neobični dvojac u Kanjoj siti, na adresu označenu u pismu detektiva koga je otac male Pat angažovao da pronađe njegovu ženu. Pat je, u međuvremenu, izgubila oca i starijeg brata ali se nada da će pronaći majku. No, žena koja otvara vrata označene kuće ne prepoznaje Pat (ili se uverljivo pretvara). Posetioci se pokunjeno vraćaju neobavljenog posla ne znajući da je njihova poseta uzbunila okupljenu grupu kriminalaca namernih da - opljačkaju čitav grad! Situacija se komplikuje do te mere da je Parker prinuđen da učestvuje u zločinu kako bi spasao otetu Pat. Poduhvat u potpunosti uspeva ali, dok se lopovi raduju, u njihovo skrovište upada šerif i sve ih hapsi! “Vreli grad” je vešto ispripovedan kroz nekoliko linija koje se sabiraju u osnovnu, sa pažljivo doziranom tenzijom povremeno “relaksiranu” humorom. Reč je pravoj Berardijevoj majstoriji u tesnim okvirima komercijalnog stripa koju je izuzetno iscrtao Đorđo Trevisan, jedan od prepoznatljivih, neušminkanih i nerutiniranih crtača.

“Rančero” nije nastavak prethodne epizode već manje-više nezavisna priča smeštena u Južnu Dakotu, preciznije na teritoriju oko Sijuks Folsa gde Pat i Ken stižu vođeni oglasom koji obećava jeftine pašnjake na kojima je moguće obogatiti se gajenjem stoke. A to je upravo ono što Pat želi - da kupi ranč i skući se, naravno, računajući na Kena kao pomagača, radnika i - muža (čime nesuđeni mladoženja ni malo nije oduševljen). Ali, iza svega se krije prevara u koju Pat i Ken upadaju a kao jedini način da se, koliko-toliko, izvuku iz problema ukazuje se veliki boks meč između Kena i Luisa Mičela, šampiona Sent Luisa. Nemajući kud Ken se sprema za borbu vođen odlučnom Pat koja je strogi trener sa velikim očekivanjima. No, u odsudnom trenutku njih dvoje od uhvaćenog varalice saznaju da su (odnosno, da će biti) opet prevareni. Ipak, Ken izlazi na megdan i - gubi. Ali, ispostaviće se da sve nije propalo jer se mudra (prevejana?) Pat kladila na Kenov poraz i zaradila dovoljno para da otplati ranč. “Rančero” je lepršava igrarija sa naglašenim komičnim elementima kojima Berardi “barata” bez mnogo problema uspevajući da balansira između potrebne ozbiljnosti i uverljivosti, s jedne strane i očigledne karikiranosti čitave situacije, s druge strane. Po toj karakteristici ova epizoda je potpuno na tragu filmskog uzora, pomenutog vesterna “Prava hrabrost”. Doprinos atmosferi dao je i crtač Đankarlo Alesandrini koji je svoj karikaturalni potez vrlo dobro uklopio u komičnost priče.

Sedma knjiga „Kena Parkera“ spaja dve priče različitih ambicija ali uspešne realizacije što je još jedan dokaz da se radi o itekako valjanom „vesternu sa dušom“ u kome, uprkos velikom vremenskom odmaku od četiri decenije, i dalje uživaju istinski stripoljupci.

            (“Dnevnik”, 2020.)