Brojne su (možda i bezbrojne) dileme
koje pred ljudsku civilizaciju postavlja sadašnji trenutak kao i “lik stvari koje dolaze”. Dinamički
odnos između mogućnosti savremene tehnologije, urbane prenaseljenosti i želja
za dostizanjem određenih standarda svakodnevnog života (koji je po svojoj
složenost prevazišao i najoptimističnija predviđanja), neprestano otvara fantastične
mogućnosti i neočekivane krize. Digitalna revolucija u postindustrijskom
neoliberalizmu traži od političara, sociologa i običnih ljudi da se odrede
prema svakovrsnim izazovima od kojih je možda i najveći stvaranje veštačke
inteligencije i njeno inkorporisanje u ljudsku realnost. Ulazak kompjutera i
njihovog produžetka - svetske mreže, interneta - u sve pore “običnog života”
olakšao je “realizovanje” mnoštva trivijalnih aktivnosti (od čitanja novina,
gledanja TV programa, kupovine do zakazivanja lekarskih pregleda ili bukiranja
letovanja…); na temeljima dotadašnjih rutina izdigle su se nove, omogućene
upravo digitalnom tehnikom - a “čarobna reč” za tu oblast je “algoritam” što bi, vrlo pojednostavljeno,
bio “postupak korak po korak za rešavanje
problema ili postizanje cilja, posebno kada to čini kompjuter”. Uz pomoć algoritama pokušavaju se rešiti problemi
u nizu ljudskih oblasti/aktivnosti - u ovoj knjizi je analizirana upotreba
algoritama na poljima reklama, medicine, pravosuđa, automobilizma, umetnosti.
Zagovornici “algoritamskog rešenja
problema” tvrde da će njihova upotreba poboljšati situaciju na polju lečenja
(poboljšavanjem dijagnostike), u policiji i pravosuđu (ujednačavanjem kazni,
uspešnijim hvatanjem prestupnika), automobilizma (pojednostavljenjem
upravljanja vozilima)… Oni koji se protive upotrebi algoritama pozivaju se na nehumanost ovog metoda i njegovu
tehnološku nesavršenost. U krajnjem, sve se svodi na odgovor na pitanje: Da li
biste radije da o vašoj sudbini odlučuje čovek ili algoritam? I, nadalje: Koliko bi trebalo da se oslanjamo na algoritme? Kakvu budućnost želimo za
sebe i naše potomke?
Hana Fraj, docent na matematici gradova Univerzitetskog koledža u Londonu, u
knjizi „Zdravo svete: Kako biti human u
doba mašina“ (izdavač “Laguna”,
2019; inače “Zdravo svete” treba da
piše na ekranu monitora ako se uspešno savlada prva vežba iz programiranja)
hrabro se upustila u pojašnjenje trenutnog stanja odnosno u sagledavanje mogućih
smerova budućnosti. Njena izlaganja jasna su i lucidna, utemeljena na
doktrinarnim stavovima ali i primerima iz svakodnevice, što čitaocu dočarava
složenost problema, očekivanja i zablude. Da li će algoritam biti toliko superioran u odnosu na čoveka, da li su
odluke koje donosi algoritam
neupitne? Ona zapaža sklonost da se moći algoritama fetišizuju, baš kao
što se, s druge strane, nekritički slavi “humanost” ljudskih odluka. I to iako,
na primer, mnoga istraživanja utvrđuju zavisnost sudijskih odluka od toga da li
su pre njihovog donošenja ručali ili ne! S druge strane stoje primeri ljudi
koje su, ni krive ni dužne, programi za prepoznavanje lica identifikovali kao
tražene kriminalce pa su završavali u zatvorima ili im je zabranjen povratak u
domovinu. Jedan se revnosni vozač zamalo survao s litice jer je pratio
instrukcije svog GPS sistema. A Kasparov
je, u velikom meču iz 1997.g. sa superkompjuterom Dip blu, poklekao između ostalog i zato što su programeri u
kompjuter namerno uneli i fingirane nesigurnosti i oklevanja!
Algoritmi se, naravno, mogu i
zloupotrebljavati i osuda tih rabota je jednodušna ali neefikasna. Mnoštvo
elektronsko-digitalnih tragova koje svako od nas ostavlja u virtuelnom svetu
svakim svojim činom (od obilaska internet sajtova do kupovina) predmet je
kupoprodaje između različitih dilera i reklamnih agencija koje, potom,
filtriraju te informacije u potrazi za potencijalnim kupcima određenih
proizvoda. Tako će žene koje kupuju testove za utvrđivanje trudnoće ciljano
dobijati ponude za bebi opremu ili kreme protiv strija. A muškarac koji je “onlajn” kupio bejzbol palicu ubrzo je
dobio ponudi za kupovinu - fantomke!
Autorka
pokušava da predoči prednosti i mane korišćenja tehnologije istovremeno
ukazujući i na ljudske nesavršenosti i nedoslednosti, koje najčešće uzimamo
zdravo-za gotovo. Rečju, ovo nije samo knjiga o algoritmima već i o ljudima, poučna i provokativna, zabavna ali i
duboko uznemirujuća i svakako zaslužuju svu čitalačku pažnju.
(“Dnevnik”,
2020.)
0 komentara:
Постави коментар