Knjige koje (ni)je prekrila prašina - NAUČNICI MEĐU PRAISTORIJSKIM ČUDOVIŠTIMA - „Iščezli svet“ Artur Kona Dojl

Artur Konan Dojl (1859-1930) u popularnoj kulturi znan je kao tvorac legendarnog Šerloka Holmsa. Ovaj je literarni junak bio toliki ljubimac savremenika da su organizovali proteste kada je Dojl, jer mu je detektiv dosadio, rešio da ga ubije; zbog toga je Dojl nastavio da piše priče o njegovim doživljajima gotovo do svoje smrti. Pokušavajući da se odvoji od ovog šablona Dojl je pisao istorijske romane (mnogi kritičari smatraju da su to njegova najuspešnija dela), drame a u periodu od 1912. do 1929. napisao je pet romana/priča o profesoru Čelendžeru: „Iščezli svet“ (1912), „Otrovni pojas“ (1913), „Zemlja magle“ (1926), „Kada je svet vrištao“ (1928) i „Mašina za dezintegraciju“ (1929). Tematski raspon tih dela, a u većini se pored profesora Čelendžera pojavljuju i drugi junaci iz „Iščezlog sveta“, je od prepoznatljive naučne fantastike (koju je na razmeđi XIX i XX u englesku književnost na velika vrata uveo H. Dž. Vels) do mistično spiritističkih zapleta.

            Osnovna priča „Iščezlog sveta“ vrti se oko ekspedicije poslate u zabiti reka Amazon da potvrdi tvrdnje prgavog profesora Čelendžera da je tamo otkrio plato na kome žive praistorijske životinje. Grupu, uz Čelendžera čine njegov protivnik, stari profesor Samerli, avanturista i lovac lord Rokston i mladi novinar Edvard Melon. Nakon mnoštva muka ekspedicija stiže na svoj cilj i otkriva fantastični ali i opasni biljni i životinjski svet kao i pleme pitomih Indijanaca koje terorišu surovi ljudi-majmuni. Nakon što pomognu slabima da pobede istraživači se vraćaju u Englesku. Na skupu Zoološkog instituta, međutim, njihova priča biva osporena sve dok Čelendžer ne otkrije svoj ključni, živi dokaz - mladog pterodaktila koji, na žalost, pred zapanjenom publikom uspeva da pobegne kroz otvoreni prozor. Trijumf nauke i njenih emisara ogroman je i oni planiraju svoju dalju sudbinu, od povlačenja u penziju, osnivanja muzeja do novog putovanja u iščezli svet.

Kao što je Holmsa stvorio po stvarnom čoveku, Dojl je i za profesora Čelendžera imao uzor u svom profesoru fiziologije Vilijemu Raterfordu. Čelendžer je ekscentrična osoba (kao i Holms), preke je naravi, bez manira, spreman da se pobije sa neistomišljenicima; izuzetno je snažan mada onizak, duge crne brade i prodornog glasa kojim bez zaziranja vređa svoje saputnike - njegov bizarni izgled ipak će mu doneti koristi kada istraživače otmu ljudi-majmini a u Čelendžeru prepoznaju svog daljeg rođaka! Ostali junaci su standardnih osobina: profesor Samerli je mršavi, asketski lik, lord Rokston preduzimljiv i nepokolebljiv borac a Melon zbunjeni mladić koji se uči osnovnim životnim vrednostima i koji je pripovedač/beležnik događaja. „Iščezli svet“ nastavlja dugu tradiciju „muških“ priča o istraživanju egzotičnih zemalja kao i tradiciju kolonijalnog romana u kojima nadmoćni beli čovek „kroti“ divljake (od tih stavova nisu imuni ni Čelendžer ni Rokston).

„Iščezli svet“ je ispripovedan krajnje funkcionalno (uz poneki previd i kontradiktornost), bez stilskih dodataka, sa težištem na uzbudljivim dešavanjima koja ne dozvoljavaju čitaocu da odahne. Dojl je uvođenjem nauke kao tumača dešavanja nadogradio pustolovnu matricu. Priče o praistoriji, pripovedane iz vizure njenih stanovnika, postojale su i ranije; Žil Vern je u „Putovanju u središte zemlje“ (1864) u nju uveo savremene ljude a „Iščezli svet“ je svojom dopunom potvrdio zavodljivost ovog koncepta. U potonjim godinama pojavljivaće se brojna dela sličnog zapleta (i ne prevelikih umetničkih dometa), bilo da zaostali svet smešteju u dubine naše planete („Plutonija“ V. Obručova, serijali „Pelusidar“ E. R. Barouza) ili na razne zemaljske zabiti, ostrva, doline, visoravni i slično (od „Zemlja koju je vreme zaboravilo“ E. R. Barouza do osavremenjene verzije priče u „Parku iz doba jure“ Majkla Krajtona po kome je nastala istoimena filmska franšiza). U svakom slučaju, „Iščezli svet“ je bitna karika u razvoju „praistorijskog“ podžanra naučne fantastike odnosno pustolovne literature.

(„Dnevnik“, 2016.)