RELIGIOZNI MAČAK KOJI GOVORI - „Rabinov mačak“ Žoana Sfara; izdavač „Darkwood“, Beograd 2015.

Žoan Sfar (1971) je francuski stvaralac koji se ogledao u više umetničkih formi. Autor je stripova, ilustrator, pisac romana, filmski reditelj i glumac. Na svim poljima svog delovanja skrenuo je pažnju publike i kritike te bio nagrađivan. Ipak, čini se da je rad u 9. umetnosti težište Sfarovog stvaranja: sam ili u koautorstvu realizovao je gotovo stotinu stripova od kojih je svakako najpoznatiji serijal „Rabinov mačak“ za koga je 2005.g. dobio američku nagradu „Ajzner“. Godine 2004. Sfar je nagrađen Gran prijem strip festivala u Angulemu. Strip „Rabinov mačak“ Sfar je pretvorio i u dugometražni crtani film snimljen 2011. godine za koji je dobio prestižnu francusku filmsku nagradu „Cezar“.

            Na ovdašnjim prostorima Sfar je slabo predstavljen, samo dva njegova stripa su objavljena: „Mali princ“ (izdanje „Veselog četvrtka“) i „Merlin i Deda Mraz“ (u nastavcima u „Malom zabavniku“). Ovakva se situacija bitno popravlja objavljivanjem strip albuma „Rabinov mačak“, u „Darkwood“-ovoj ediciji „Integrali“, koji je na 280 stranica u boji sabrao pet albuma „Bar micva“ (2002), „Malka od Lavova“ (2002), „Egzodus“ (2003), „Raj na zemlji“ (2005) i „Afrički Jerusalim“ (2006). Serijal nije okončan i prošle godine pojavio se u Francuskoj šesti album pod naslovom „Nemoj imati drugog boga uz mene“.

            Priča „Rabinovog mačka“ preispituje korene i praksu jevrejstva, odnose tradicionalnog i novog sveta odnosno multikulturalnost kao način opstajanja religijskih i nacionalnih razlika. Osnovna postavka priče dosta duguje Sfarovom poreklu: on je, po ocu, dete alžirskog Sefarda i po majke, ukrajinskog Aškenazija. U prvom albumu upoznajemo alžirskog rabina Sfara duboko vezanog za tradiciju, njegovu ćerku Zlabiju i mačka koji će, nakon što pojede papagaja - progovoriti. Kao da to nije dovoljno čudo mačak će zaželeti, pošto je jevrejski mačak, da proslavi Bar micvu kao čin njegovog ulaska u svet odraslih. Šokirani rabin traži savet od svog učitelja koji ovu želju smatra svetogrđem. Mačak, međutim, ne prestaje da postavlja provokativna pitanja koja dovode u sumnju sveta pravila. U drugom albumu nastavljaju se doživljaji glavnih junaka kojima se pridružuje neobična, živahna ličnost Malka od Lavova, lutalice kome društvo pravi stari lav i koji ima vrlo neortodoksne stavove o religiji i životu. Kao kaznu zbog bespotrebnog zazivanja gospodovog imena mačak će izgubiti moć govora a Zlabija upoznaje svog muža, mladog rabina iz Francuske. Stavovi starog rabina stavljeni su na iskušenje ne samo u susretu sa tumačenjem istih događaja od strane muslimana već i zbog drugačijeg praktikovanja judaizma u Francuskoj. Ovaj će sudar koncepata kulminirati u albumu „Egzodus“ u kome rabin, mačak, Zlabija i njen muž odlaze u Pariz da posete mladoženjinu porodicu. Stari se rabin drži svojih stavova, mladenci upoznaju prva međusobna neslaganja a mačak otkriva nove prijatelje. Po povratku u Alžir svi su, ipak, priznavali ili ne, promenjeni.

Album „Raj na zemlji“ vraća na scenu Malka od Lavova i zavodljive priče o njegovim doživljajima prepunim čudnih događaja (u kojima on ponekad, po sopstvenim rečima, i umire). Bajke, basne, fantazmi i neuobičajeni Malkovi rezoni spleteni su u sjajnu celinu. „Afrički Jerusalim“ je mitsko mesto u kome žive crni Jevreji koji nikada nisu napustili svoju zemlju; o njemu govori slikar koji je, bežeći od boljševičke revolucije, u sanduku sa svetim jevrejskim knjigama stigao u Alžir. Stari rabin, njegov zet i mačak (koji će konačno ponovo progovoriti), slikar i jedan stari šeik, polaze u potragu za afričkim Jerusalimom; put organizuje bogati Rus sklon hedonizmu, alkoholu i avanturama. Posle svakavih nezgoda slikar upoznaje tamnoputu devojku s kojom se ženi. Njih dvoje jedini će imati snage da stignu do cilja puta i upoznaju ljude-divove koji strogo drže do svojih pravila ponašanja i ne veruju da postoje beli Jevreji. Par se vraća saputnicima ali odlučuje da tajnu o postojanju Jerusalima zadrži za sebe.

Osnovne teme serijala „Rabinov mačak“: religija, njeno poštovanje i svakodnevno upražnjavanje, dileme vernika u iskušenjima, susreti sa drugim religijama, sukobi i tolerancija te, konačno, stalne promene poznatog i ustaljenog načina života, zahtevaju suptilnost u postavci i pripovedanju uz puno podataka koji se moraju „obznaniti“ čitaocu u formi prilagođenoj stripu. Sfar se očigledno trudio da serijal, u kome nema mnogo (fizičke) akcije, ne preoptereti tekstom i u toj je nameru najčešće uspevao pa su u stripu retka tzv „mrtva mesta“ na kojima se samo iznose bitni podaci dok sama radnja „stoji“. Lelujavi, karikaturalni crtež serijala na tragu je namerno „primitivnog“ crtanja; povremeni odmak od ovog manira nije donosio zadovoljavajuće rezultate, posebno u „sporim“ scenama.

Sveukupno „Rabinov mačak“ je zanimljivo i ambiciozno zamišljeno delo koje, i pored sitnijih nesigurnosti, svakako zaslužuje punu čitalačku pažnju i uvažavanje.

(„Dnevnik“, 2016.)