Stvaranje stripova po književnim delima nije redak i nepoznat postupak ali je, uprkos izazovima, donosilo promenjive rezultate pre svega zato što je bilo i danas jeste teško postići balans teksta i slike tako da strip ne postane (i ostane) puka ilustracija teksta niti preslobodna adaptacija u kojoj se potpuno gubi duh predloška; ako se tako nešto desilo dovitljiviji strip autori su, da bi se odbranili od kritika, u podnaslovu stripa stavljali oznaku „po motivima dela“. U svakom slučaju stvaranje stripova po/prema prozi različitih formi (od priča do romana) nije nimalo lako dok je stvaranje stripova po/prema poeziji mnogo teži zadatak ali i veći izazov. Naime, umesto prozne radnje/akcije, poezija prevashodno „barata“ kako bogatstvom jezika tako i mentalnim slikama/metaforama i nizovima asocijacija što je sveukupno vrlo teško „smestiti“ u drugi medij - crteže. Strip autorima se nude opcije pokušaja da ostanu što bliže prvim slikama koje stihovi izazivaju ili da pročitano „promisle“ i iscrtaju svoje verzije i vizije stihova; u ovim drugom slučaju stripovi rađeni po stihovima vrlo su blizu odrednici „po motivima pesme“.
            Drugi strip album tandema Wostok i Sanja Stepanović, u izdanju Studentskog kulturnog centra Novi Sad (2015.g.), nastavak je vizuelnih stilističkih traganja započetih u prvom albumu „Luna“ (koji uz Wostoka i Sanju S. potpisuje i Grabowski) ali sada sa drugačijim literarnim predlošcima. Naime, temelj „Lune“ bio dvostruki - klasični roman „Prvi ljudi na Mesecu“ H. Dž. Velsa po kome su, polovinom XX veka, braća Nejgebauer nacrtala strip - dok je drugi deo albuma pod nazivom „Povratak na Lunu“ samostalno delo Wostoka i Sanje S. U „Tajni Kaspera H.“, uz jedan izuzetak, svi stripovi su rađeni po literarnim predlošcima i to pretežno poetskim, što je samo po sebi izuzetan poduhvat. „Tajna Kaspera H.“ je crtana na stihove pesme „Fakir“ Slobodana Tišme, strip „On“ na reči pesme grupe „Borgesia“. Po stihovima Vaska Pope, jednog od najvećih srpskih pesnika druge polovine XX veka, nastao je ciklus stripova rađen po pesmama „Oči Sutjeske“, „Vučji pastir“, „Vučje sazvežđe“ i „Vučja senka“ a strip „Krležin san o drugoj obali“ nastao je po scenariju pisca Bore Ćosića.
            Već naslovni strip ocrtava prostore u kojima se kreće ova avantura 9. umetnosti u izvođenju autora nesvakidašnjeg talenta. U crteže su ukomponovani stihovi a međusobna komunikacija reči i slike kreće se od duhovitog podražavanja (vizualizovanja onomatopeja) preko slika koje su manje-više očekivane (kao reakcija na stihove) do onih koje potpuno iznenađuju čitaoca tražeći od njega zadržavanje i pažljivo promišljanje, kao pokušaj tumačenja (koji, naravno, ne mora da se poklapa sa autorovim). Tako se rađa specifičan hibrid reči-asocijacije-slike. Isti princip stvaranja primenjen je na strip-pesmu „On“ sa težištem na „umerenom“ oneobičavanju ali i unutrašnjem povezivanju sa prethodnom strip-pesmom kroz ponavljanje likovnog motiva obešene životinjske glave (možda jagnjeće). Niz  pesama Vaska Pope, za razliku od prethodnih stihova, u visokim poetski uzletima insistira na arhetipskom (pa i zaumnom). Stripovi Wostoka i Sanje Stepanović ovu materiju tretiraju različito: u „Očima Sutjeske“ motivi iz narodnooslobodilačkog rata (i onih ranijih) mešaju se sa stilizovanim životinjskim oblicima, suncem i mrakom; na drugačijem tragu su strip-pesme „Vučji pastir“ gde se insistira na nasleđu popularne kulture (vampirski filmovi), „Vučje sazvežđe“ i „Vučja senka“ koje dodaju i druge uobičajene mračne motive (kosturi). „Vučja zemlja“ je dinamičan „nemi“ strip (bez reči) Wostoka i Sanje, očio inspirisan Popinom poetikom, koji se bazira na sudaru religioznog i pagansko-vampirskog. „Krležin san o drugoj obali“ u intrigantnoj priči o književnikovim predratnim (i poratnim) doživljajima u Beogradu, susretima sa kolegama po peru kreće iz pozicija stilizovanih, iskrivljenih slika stvarnosti koje se postepeno pretapaju u fantazmagorijske prizore.
            Vizuelni potpis strip tandema Wostok/Sanja prepoznatljiv je i upečatljiv. Veliki crteži bez senki, oštar sudar bele i crne usložnjen upotrebom crvene boje koja donosi dubinu i sećanje na plakate iz Ruske revolucije, redukovanje detalja, pojava svakovrsnih maskiranih kreatura te sveprisutna ukočenost likova i prizora, stvaraju posebnu atmosferu zlokobnog tajanstva i bolne jasnoće koja, sveukupno, zaokuplja pažnju znatiželjnog čitaoca i ostaje mu u svesti kao vanredan umetnički doživljaj.
            Na ovdašnjoj kulturnoj sceni Wostok i Sanja svakako su u vrhu autorskog/alternativnog stripa što potvrđuju i ovim albumom.

            („Dnevnik“, 2016.)

0 komentara:

Постави коментар

top