Stvaranje
stripova po književnim delima nije redak i nepoznat postupak ali je, uprkos
izazovima, donosilo promenjive rezultate pre svega zato što je bilo i danas
jeste teško postići balans teksta i slike tako da strip ne postane (i ostane) puka
ilustracija teksta niti preslobodna adaptacija u kojoj se potpuno gubi duh
predloška; ako se tako nešto desilo dovitljiviji strip autori su, da bi se
odbranili od kritika, u podnaslovu stripa stavljali oznaku „po motivima dela“.
U svakom slučaju stvaranje stripova po/prema prozi različitih formi (od priča
do romana) nije nimalo lako dok je stvaranje stripova po/prema poeziji mnogo
teži zadatak ali i veći izazov. Naime, umesto prozne radnje/akcije, poezija prevashodno
„barata“ kako bogatstvom jezika tako i mentalnim slikama/metaforama i nizovima
asocijacija što je sveukupno vrlo teško „smestiti“ u drugi medij - crteže.
Strip autorima se nude opcije pokušaja da ostanu što bliže prvim slikama koje
stihovi izazivaju ili da pročitano „promisle“ i iscrtaju svoje verzije i vizije
stihova; u ovim drugom slučaju stripovi rađeni po stihovima vrlo su blizu
odrednici „po motivima pesme“.
Drugi
strip album tandema Wostok i Sanja
Stepanović, u izdanju Studentskog
kulturnog centra Novi Sad (2015.g.), nastavak je vizuelnih stilističkih
traganja započetih u prvom albumu „Luna“
(koji uz Wostoka i Sanju S. potpisuje
i Grabowski) ali sada sa drugačijim
literarnim predlošcima. Naime, temelj „Lune“
bio dvostruki - klasični roman „Prvi
ljudi na Mesecu“ H. Dž. Velsa po kome su, polovinom XX veka, braća Nejgebauer nacrtala strip - dok je
drugi deo albuma pod nazivom „Povratak na
Lunu“ samostalno delo Wostoka i Sanje
S. U „Tajni Kaspera H.“, uz jedan
izuzetak, svi stripovi su rađeni po literarnim predlošcima i to pretežno
poetskim, što je samo po sebi izuzetan poduhvat. „Tajna Kaspera H.“ je crtana na stihove pesme „Fakir“ Slobodana Tišme, strip „On“
na reči pesme grupe „Borgesia“. Po
stihovima Vaska Pope, jednog od
najvećih srpskih pesnika druge polovine XX veka, nastao je ciklus stripova
rađen po pesmama „Oči Sutjeske“, „Vučji
pastir“, „Vučje sazvežđe“ i „Vučja
senka“ a strip „Krležin san o drugoj
obali“ nastao je po scenariju pisca Bore
Ćosića.
Već
naslovni strip ocrtava prostore u kojima se kreće ova avantura 9. umetnosti u
izvođenju autora nesvakidašnjeg talenta. U crteže su ukomponovani stihovi a
međusobna komunikacija reči i slike kreće se od duhovitog podražavanja (vizualizovanja
onomatopeja) preko slika koje su manje-više očekivane (kao reakcija na stihove)
do onih koje potpuno iznenađuju čitaoca tražeći od njega zadržavanje i pažljivo
promišljanje, kao pokušaj tumačenja (koji, naravno, ne mora da se poklapa sa
autorovim). Tako se rađa specifičan hibrid reči-asocijacije-slike. Isti princip
stvaranja primenjen je na strip-pesmu „On“
sa težištem na „umerenom“ oneobičavanju ali i unutrašnjem povezivanju sa
prethodnom strip-pesmom kroz ponavljanje likovnog motiva obešene životinjske
glave (možda jagnjeće). Niz pesama Vaska Pope, za razliku od prethodnih
stihova, u visokim poetski uzletima insistira na arhetipskom (pa i zaumnom).
Stripovi Wostoka i Sanje Stepanović
ovu materiju tretiraju različito: u „Očima
Sutjeske“ motivi iz narodnooslobodilačkog rata (i onih ranijih) mešaju se
sa stilizovanim životinjskim oblicima, suncem i mrakom; na drugačijem tragu su
strip-pesme „Vučji pastir“ gde se
insistira na nasleđu popularne kulture (vampirski filmovi), „Vučje sazvežđe“ i „Vučja senka“ koje dodaju i druge uobičajene mračne motive
(kosturi). „Vučja zemlja“ je
dinamičan „nemi“ strip (bez reči) Wostoka
i Sanje, očio inspirisan Popinom
poetikom, koji se bazira na sudaru religioznog i pagansko-vampirskog. „Krležin san o drugoj obali“ u
intrigantnoj priči o književnikovim predratnim (i poratnim) doživljajima u Beogradu, susretima sa kolegama po peru
kreće iz pozicija stilizovanih, iskrivljenih slika stvarnosti koje se postepeno
pretapaju u fantazmagorijske prizore.
Vizuelni
potpis strip tandema Wostok/Sanja
prepoznatljiv je i upečatljiv. Veliki crteži bez senki, oštar sudar bele i crne
usložnjen upotrebom crvene boje koja donosi dubinu i sećanje na plakate iz Ruske revolucije, redukovanje detalja,
pojava svakovrsnih maskiranih kreatura te sveprisutna ukočenost likova i
prizora, stvaraju posebnu atmosferu zlokobnog tajanstva i bolne jasnoće koja,
sveukupno, zaokuplja pažnju znatiželjnog čitaoca i ostaje mu u svesti kao
vanredan umetnički doživljaj.
Na ovdašnjoj
kulturnoj sceni Wostok i Sanja
svakako su u vrhu autorskog/alternativnog stripa što potvrđuju i ovim albumom.
(„Dnevnik“,
2016.)
0 komentara:
Постави коментар