Лик ствари које долазе
Лексикон “101 лице фантастике” Илије Бакића (“Агора”, 2015),
“Дневниковог” књижевног и стрип критичара, номинално чине кратки огледи о
писцима превасходно научне, али и епске фантастике, односно фантастике
натприродног - хорора или мрачне фантастике, како писаца који су одавно заузели
своје место у аналима жанровских књижевности односно свеукупне литературе, тако
и аутора који последњих деценија одређују правце актуелног развоја ових
жанрова.
Бакић, живахни и врло активни прозаиста - поборник, с једне
стране, постапокалиптичке (“фајтерске”) литературе, с друге поштовалац
киберпанка - песник, есејиста и критичар, посебну љубав гаји ка (научној)
фантастици, тј, генерално, ка жанровској књижевности. Сплет околности или добро
погођен тренутак у једној од могућих стварности довео је до објављивана низа, у
почетку новинских текстова, пре свега информативних, који су у низу кроки
портрета дочаравали референтну скицу свих могућих (и немогућих) аутора који су
се опробали у жанру савремене научне фантастике, од самих почетака, дакле Верна
и Велса, па до живих класика жанра. Уложени труд, али и ефекти, били су
(и)сувише добри да би се остало само на објављивању “текстића” који умиру
закључно са даном објављивања јер, будимо реални, текстови из дневних новина трају,
по обичају и нужности, један дан и већ следећег јутра, са изласком новог
издања, бивају заборављени.
Дакле, овај “лексикон жанровских писаца”, уланчан тако да
заправо представља врсну историју жанра научне фантастике, после дуго времена
попуњава празнину која је природно настала после бурних тренутака од пре пар
деценија, у којима смо стекли “Енциклопедију научне фантастике”
доајена-теоретичара Зорана Живковића и када смо живели жестоке моменте
откривања бисера једног обећавајућег жанра захваљујући ентузијастама који су
кројили ексклузивне часописе, “Сириус” у Загребу и “Алеф” у Новом Саду, који су
нам откривали ниску врсних писаца и врсних прича, новела и романа. Да и не
говоримо о мајсторској, откривалачкој едицији “Кентаур” коју је покренуо и и добро
“попуњавао” поменути Живковић...
Илија Бакић, знано је љубитељима и поштоваоцима савремене
књижевности, није “куче од јуче”. Његове књиге прозе заузимају подоста места у
полицама љубитеља добре научне фантастике, а стотине и стотине страница
текстова књижевне критике и теорије, које је посејао дуж што часописне
периодике, а што на бројним сајтовима, добра су лична карта овог зналца, што је
и показао чинећи овај речнички бисер који ће бити незаобилазо штиво сваком ко и
помисли да се бави (текућом) историјом овог жанра, популарнијег на великим
тржиштима књиге “напољу”, него код нас.
Треба имати на уму да се Бакић у лексикону позбавио
искључиво светском СФ сценом. Ништа чудно: још давне осамдесет и неке прошлог
века један од истакнутих библиографа овог жанра, уредник часописа „СФ и Боок
Ревиењ“ проценио је да се годишње штампа – није баш јасно да ли само на
енглеском или на свим језицима света – 125 књига о разним проблемима научне
фантастике и њеног „мрачног двојника, жанра фантази“.
Где је српска сцена у свему томе? Далеко, далеко... И то не
због тога што баш не волимо овај жанр, или нисмо довољни паметни да га
испратимо, него зато што смо, шта да се ради, точико мала популација и мало
тржиште, да једноставно није могућа, по свим законима вероватноће, појава више
оваквих дела. У том контексту, јасно је колико је вредна књига коју је створио
предани Илија Бакић, књига која на најфинији, али и најинформативнији начин
сажима и селектира све вредно и нужно у овом жанру.
Поред свих добрих својстава који од ове књиге чине сјајну
студију, речник, лексикон, историју обећавајућег жанра и томе слично, а вредно,
можда је најважнији онај људску моменат који је истакао и сам аутор у тексту
поговора, а који говори о томе да се поштоваци жанра могу обавестити о
појединим ауторима, њиховим интересовањима, делима и постигнућима, али и о
историји самог жанра, карактеристичним темама, иконографији, функционисању
издаваштва:
“Могу рећи да би мени, да сам овакав лексикон имао пре
тридесетак година, он много значио јер би ми приштедео много труда и сачувао од разочарања лошим
књигама које сам, у свом незнању, залуд читао”.
Ђорђе Писарев
http://www.dnevnik.rs/kultura/lik-stvari-koje-dolaze
0 komentara:
Постави коментар