U ČAST STRIP VELIKANA - „Stripske majstorije Ive Kušanića“ priredio Zdravko Zupan; izdavač Modesty stripovi, 2015.

Više (previše) puta ukazivano je na nepostojanje sistematskog izučavanja stripa na ovim prostorima u svim njegovim (državnim) inkarnacijama: kao jugoslovenskog, pre II svetskog rata i posle njega, odnosno srpskog. Ipak, broj knjiga koje se bave ovdašnjom istorijom 9. umetnosti nije mali, bilo da se radi o hronološkim pregledima dešavanja ili o monografijama pojedinih autora. No, reč je o delima pojedinaca-entuzijasta koji su se, samostalno, posvetili proučavanju ove materije bez podrške (ili uz potpuno ignorisanje od strane) državnih institucija (koje načelno postoje da podstiču i podržavaju ovakve delatnosti, odnosno da se same njima bave); s druge strane, postoji pravo bogatstvo stripske istorijske građe koja još uvek čeka da bude obrađena, makar na osnovnom nivou beleženja i sistematizovanja bez iznošenja vrednosnih stavova. Stoga, koliko god istorijskih pregleda i monografija o stripu imali - nemamo ih dovoljno, posebno kada se ima na umu da protekom vremena istoriografska građa nestaje a sa životne scene silaze kako akteri strip dešavanja tako i vrsni poznavaoci dešavanja kao što je, na žalost, slučaj sa vanrednim strip istoričarem i pronicljivim teoretičarem Zdravkom Zupanom koji je preminuo 9. oktobra o.g.

            Imajući u vidu ove okolnosti raduje pojava svake knjige o istoriji ovdašnjeg stripa, posebno kada je ona urađena temeljno i znalački. Takav je slučaj sa monografijom „Stripske majstorije Ive Kušanića“ koju je priredio i predgovor napisao upravo Zdravko Zupan a objavila kuća „Modesty stripovi“ pouzdanog i agilnog Živojina Tamburića, zaljubljenika i teoretičara stripa. Značajan doprinos knjizi, u vidu drugog pogovora, dao je i Vasa Pavković, još jedan vrsni i autoritativni strip teoretičar.

            Ivo Kušanić (1924-2003) ostao je u sećanju nekoliko generacija kao izvrsni karikaturista lista „Politika“ gde je, od 1962. do 1988.g. dostojno nastavio sjajni niz karikaturista prethodnika, Pjera Križanića i Zuke Džumhura. Kušanić je karikature objavljivao i u „Kerempuhu“, „Ježu“, „Ilustrovanoj politici“, „NINu“ te drugim izdanjima. Više je puta zapažana njegova umešnost da suštinu događaja „uhvati“ u jednom crtežu. No, iako je najširoj javnosti znan kao karikaturista i autor crtanih filmova, Križanić je u svet likovne umetnosti ušao kao strip crtač i to kao - petnaestogodišnjak. Septembra 1938.g. on je u redakciju „Mickey stripa“ doneo svoje crteže i oduševio urednika. Par meseci kasnije objavio je i prvu tablu humorističkog vestern stripa „Džek Džekson i Bimbo Bambus“ po scenariju Valtera Nejgebauera. Izuzetna zrelost, preciznost i spontanost crteža svedočila je o vanrednom talentu koji se vidno razvijao u „Mickey stripu“, njegovoj drugoj inkarnaciji  „Mickey strip Oku“, odnosno u kratkovekom  „Novom Vandrokašu“. Po gašenju ovih izdanja te izbijanju rata Kušanić je uhapšen zbog ilegalnog rada i odveden u logor Jasenovac odnosno Staru Gradišku. Posle izlaska iz logora 1943.g. odlazi u partizane i tamo nastavlja da crta ilustracije i karikature za razne biltene i novine. U listu „Mi mladi“ objavljuje strip „Ćira i Mira“ po scenarijima više autora među kojima je i  Branko Ćopić. Strip, zajedno sa autorom, 1944.g. prelazi u list „Omladina“ dok, istovremeno, za list „Pioniri“ po Ćopićevom scenariju nastaje strip „Udarna grupa 'Đoke Štormovika'“. Kada 1945.g. zbog promene ideološkog stava stripovi bivaju proglašeni za nepoželjne i odstranjeni iz svih novina, Kušanić započinje svoje školovanje na likovnim akademijama u Beogradu i Zagrebu. Godine 1951. za listi „Pioniri“ Duška Radovića, Kušanić crta strip „Šumska priča“ (potpisujući se kao S. Kostić). Za „Jež“ 1954.g. crta strip „Pukovnik Vineršnicl“. U „Malom ježu“ objavljuje stripove „Doživljaji male Vere“ i „Džim Kolibri“ odnosno, u periodu od 1962. do 1966.g. 12 epizoda stripa „Ješko Ježić“ kao i samostalne geg strip table. U strip svesci „Nesalomljivi“ iz 1964.g. Kušanić predstavlja vesele zgode i nezgode partizana Srećka.

            „Stripske majstorije Ive Kušanića“ donose reprezentativan odabir Kušanićevih stripova. Knjigu, nakon dva pogovora, otvara 10 tabli kolorisanog stripa „Džek Džekson i Bimbo Bambus“. Karikaturalni crtež potpuno odgovara humornom-geg sadržaju; mladi crtač uspešno je odgovorio izazovu otežanom odsustvom bilo kakvog dijaloga. Dogodovštine pionira Mire i Ćire najpre su nastajale u teškim ratnim ptilikama što se vidi i po rudimentarnom crtežu svedenom na najosnovnije linije i grubu kompoziciju; kako su se uslovi poboljšavala tako je crtež prerastao ulogu puke ilustracije potpisanih stihova i postajao ravnopravan segment stripa. Samostalni doživljaji pionira Ćire odnosno stripovi u dva kaiša na kojima se on pojavljuje kao statista potvrđuju da je Kušanićeva ruka potpuno ovladala crtežom, kako realističnim tako i karikaturalnim. Mada se ovaj strip neminovno bavio ratom odnosno propagandom nove vlasti, pojedine „epizode“ nose odgovore/pouke na univerzalna pitanja odrastanja i formiranja vrednosnih stavova mladih ličnosti. Šest tabli „Udarne grupe 'Đoke Štormovika'“ priča o mališanima ilegalnim borcima uz humoristički odmak a Kušanićev crtež olovkom sa puno mekih senčenja u ponekim kvadratima podseća na ilustracije Zmajevog „Nevena“. „Pukovnik Vineršnicl“ je kratki ratno-špijunski strip sa humorističkim obrtima razbarušenog crteža koji je bliži „produženoj“ karikaturi. „Doživljaji male Vere“ su kriminalističkog zapleta i razrešenja sa adekvatno stripovskim koncipiranjem kvadrata i kaiševa, realistički crtani sa ponešto redukovanim detaljima.

„Džim Kolibri“ je stripovana reklamna kampanja za „Tomosov“ moped „Kolibri“; priča je smeštena na Divlji zapad po kome Džim krstari na vernom Kolibriju uvodeći red i „sređujući“ nevaljalce. Umesto rutinske reklame „Džimi Kolibri“ je sjajna strip groteska sa nekoliko izuzetno duhovitih i atraktivnih rešenja (otmica devojke sa plakata, hvatanje nevaljalca opravdano praktičnim razlogom - krajem stripa koji postoji u svesci koju nevaljalac lista). Poigravanje ikonografijom vesterna uz aluzije na tadašnje popularne teme (seriju „Servisna stanica“ i strip „Talični Tom“) i sjajnu upotrebu crteža i njegovih namernih nesavršenosti umnogome podseća na ingeniozni strip Miloša Krnjetina „Strašni O'stoja“ i svakako je jedan od Kušanićevih bisera.

„Majstorije druga Srećka“ su netipičan partizanski strip o veselim zgodama i nezgodama ne baš primernog ali svakako snalažljivog borca Srećka; svaka dogodovština je ispričana na jednoj tabli sa poentom u poslednjoj sličici. Kušanićev uverljivi crtež mimika i gegova doprinosi čitavoj atmosferi. Četiri epizode stripa o Ježiću Ješku („Istraživač Ješko“, „Avantura na Vidrinom jezeru“ „Ježić Ješko novinar“ „Ješko protiv čarobnjaka“) pružaju uvid u sjajni basnoliki svet životinja koje govore i ponašaju se kao ljudi, žive u gradovima ili prirodi. Zapleti su kriminalistički, „varljivo“ svakodnevni ili fantastički, sa simpatičnom karakterizacijom (jedna životinja-jedan karakter), dosetkama i šaljivim poukama, crtež je potpuno slobodan, jednostavan i nadahnut a celokupna atmosfera stripa sjajna. U „Ježiću Ješku“ čitalac prepoznaje svoje detinjstvo i začuđenost svetom; čini se da je ovo najzrelije i najuspelije Kušanićevo strip delo. Četiri strip table gegova pod imenom „Doživljaji Glupog Avgusta“ iako nominalno humorno intonirane nose u sebi patos gorčine koja izbija iz replika kao i svedenog crteža. Ovo je zreli humor autora koji zna i za smeh i tugu.

            Znatiželjni mladi čitalac će, pošto sklopi korice ove reprezentativne knjige, moći da kontatuje da je upoznao još jednog ovdašnjeg velikana 9. umetnosti čiji opus osim pohvala zaslužuje i mnogo veću pažnju izdavača. Čitaoci sa dužim stažom rado će se podsetiti stripova koji su ih uveseljavali i učili i još jednom potvrditi da valjan strip, kao i svako umetničko delo, lako preskače barijeru godina ostajući jednako ubedljiv i uzbudljiv.

            („Politika“, 2015.)

Zdravko Zupan (1950-2015)