Više (previše) puta ukazivano je na nepostojanje
sistematskog izučavanja stripa na
ovim prostorima u svim njegovim (državnim) inkarnacijama: kao jugoslovenskog,
pre II svetskog rata i posle njega, odnosno srpskog. Ipak, broj knjiga koje se
bave ovdašnjom istorijom 9. umetnosti nije mali, bilo da se radi o hronološkim
pregledima dešavanja ili o monografijama pojedinih autora. No, reč je o delima
pojedinaca-entuzijasta koji su se, samostalno, posvetili proučavanju ove
materije bez podrške (ili uz potpuno ignorisanje od strane) državnih
institucija (koje načelno postoje da podstiču i podržavaju ovakve delatnosti,
odnosno da se same njima bave); s druge strane, postoji pravo bogatstvo stripske istorijske građe koja još uvek
čeka da bude obrađena, makar na osnovnom nivou beleženja i sistematizovanja bez
iznošenja vrednosnih stavova. Stoga, koliko god istorijskih pregleda i
monografija o stripu imali - nemamo
ih dovoljno, posebno kada se ima na umu da protekom vremena istoriografska
građa nestaje a sa životne scene silaze kako akteri strip dešavanja tako i vrsni poznavaoci dešavanja kao što je, na
žalost, slučaj sa vanrednim strip
istoričarem i pronicljivim teoretičarem Zdravkom
Zupanom koji je preminuo 9. oktobra o.g.
Imajući
u vidu ove okolnosti raduje pojava svake knjige o istoriji ovdašnjeg stripa, posebno kada je ona urađena
temeljno i znalački. Takav je slučaj sa monografijom „Stripske majstorije Ive Kušanića“ koju je priredio i predgovor
napisao upravo Zdravko Zupan a
objavila kuća „Modesty stripovi“ pouzdanog
i agilnog Živojina Tamburića,
zaljubljenika i teoretičara stripa.
Značajan doprinos knjizi, u vidu drugog pogovora, dao je i Vasa Pavković, još jedan vrsni i autoritativni strip teoretičar.
Ivo Kušanić (1924-2003) ostao je u
sećanju nekoliko generacija kao izvrsni karikaturista
lista „Politika“ gde je, od 1962. do
1988.g. dostojno nastavio sjajni niz karikaturista
prethodnika, Pjera Križanića i Zuke Džumhura. Kušanić je karikature objavljivao i u „Kerempuhu“, „Ježu“, „Ilustrovanoj
politici“, „NINu“ te drugim izdanjima. Više je puta zapažana njegova
umešnost da suštinu događaja „uhvati“ u jednom crtežu. No, iako je najširoj
javnosti znan kao karikaturista i
autor crtanih filmova, Križanić je u svet likovne umetnosti ušao kao strip
crtač i to kao - petnaestogodišnjak. Septembra 1938.g. on je u redakciju „Mickey stripa“ doneo svoje crteže i
oduševio urednika. Par meseci kasnije objavio je i prvu tablu humorističkog
vestern stripa „Džek Džekson i Bimbo
Bambus“ po scenariju Valtera
Nejgebauera. Izuzetna zrelost, preciznost i spontanost crteža svedočila je
o vanrednom talentu koji se vidno razvijao u „Mickey stripu“, njegovoj drugoj inkarnaciji „Mickey
strip Oku“, odnosno u kratkovekom „Novom Vandrokašu“. Po gašenju ovih
izdanja te izbijanju rata Kušanić je uhapšen
zbog ilegalnog rada i odveden u logor
Jasenovac odnosno Staru Gradišku.
Posle izlaska iz logora 1943.g. odlazi u partizane
i tamo nastavlja da crta ilustracije i
karikature za razne biltene i novine. U listu „Mi mladi“ objavljuje strip
„Ćira i Mira“ po scenarijima više autora među kojima je i Branko
Ćopić. Strip, zajedno sa autorom, 1944.g. prelazi u list „Omladina“ dok, istovremeno, za list „Pioniri“ po Ćopićevom scenariju nastaje strip
„Udarna grupa 'Đoke Štormovika'“. Kada 1945.g. zbog promene ideološkog
stava stripovi bivaju proglašeni za
nepoželjne i odstranjeni iz svih novina, Kušanić
započinje svoje školovanje na likovnim akademijama u Beogradu i Zagrebu.
Godine 1951. za listi „Pioniri“ Duška
Radovića, Kušanić crta strip „Šumska
priča“ (potpisujući se kao S. Kostić).
Za „Jež“ 1954.g. crta strip „Pukovnik Vineršnicl“. U „Malom ježu“ objavljuje stripove „Doživljaji male Vere“ i „Džim Kolibri“ odnosno, u periodu od
1962. do 1966.g. 12 epizoda stripa „Ješko
Ježić“ kao i samostalne geg strip
table. U strip svesci „Nesalomljivi“ iz 1964.g. Kušanić predstavlja vesele zgode i
nezgode partizana Srećka.
„Stripske majstorije Ive Kušanića“
donose reprezentativan odabir Kušanićevih
stripova. Knjigu, nakon dva pogovora,
otvara 10 tabli kolorisanog stripa „Džek
Džekson i Bimbo Bambus“. Karikaturalni
crtež potpuno odgovara humornom-geg sadržaju; mladi crtač uspešno je odgovorio
izazovu otežanom odsustvom bilo kakvog dijaloga. Dogodovštine pionira Mire i Ćire najpre su nastajale
u teškim ratnim ptilikama što se vidi i po rudimentarnom crtežu svedenom na
najosnovnije linije i grubu kompoziciju; kako su se uslovi poboljšavala tako je
crtež prerastao ulogu puke ilustracije potpisanih stihova i postajao
ravnopravan segment stripa.
Samostalni doživljaji pionira Ćire
odnosno stripovi u dva kaiša na kojima se on pojavljuje kao statista potvrđuju
da je Kušanićeva ruka potpuno
ovladala crtežom, kako realističnim tako i karikaturalnim. Mada se ovaj strip
neminovno bavio ratom odnosno propagandom nove vlasti, pojedine „epizode“ nose
odgovore/pouke na univerzalna pitanja odrastanja i formiranja vrednosnih
stavova mladih ličnosti. Šest tabli „Udarne
grupe 'Đoke Štormovika'“ priča o mališanima ilegalnim borcima uz
humoristički odmak a Kušanićev crtež
olovkom sa puno mekih senčenja u ponekim kvadratima podseća na ilustracije Zmajevog „Nevena“. „Pukovnik Vineršnicl“
je kratki ratno-špijunski strip sa
humorističkim obrtima razbarušenog crteža koji je bliži „produženoj“
karikaturi. „Doživljaji male Vere“ su
kriminalističkog zapleta i razrešenja sa adekvatno stripovskim koncipiranjem kvadrata i kaiševa, realistički crtani sa
ponešto redukovanim detaljima.
„Džim Kolibri“ je stripovana
reklamna kampanja za „Tomosov“ moped „Kolibri“; priča je smeštena na Divlji zapad po kome Džim krstari na vernom Kolibriju uvodeći red i „sređujući“
nevaljalce. Umesto rutinske reklame „Džimi
Kolibri“ je sjajna strip groteska
sa nekoliko izuzetno duhovitih i atraktivnih rešenja (otmica devojke sa
plakata, hvatanje nevaljalca opravdano praktičnim razlogom - krajem stripa koji
postoji u svesci koju nevaljalac lista). Poigravanje ikonografijom vesterna uz aluzije
na tadašnje popularne teme (seriju „Servisna
stanica“ i strip „Talični Tom“) i
sjajnu upotrebu crteža i njegovih namernih nesavršenosti umnogome podseća na
ingeniozni strip Miloša Krnjetina „Strašni
O'stoja“ i svakako je jedan od Kušanićevih
bisera.
„Majstorije druga Srećka“
su netipičan partizanski strip o veselim zgodama i nezgodama ne baš primernog
ali svakako snalažljivog borca Srećka;
svaka dogodovština je ispričana na jednoj tabli sa poentom u poslednjoj
sličici. Kušanićev uverljivi crtež
mimika i gegova doprinosi čitavoj atmosferi. Četiri epizode stripa o Ježiću Ješku („Istraživač Ješko“, „Avantura na Vidrinom jezeru“ „Ježić
Ješko novinar“ „Ješko protiv čarobnjaka“) pružaju uvid u sjajni basnoliki
svet životinja koje govore i ponašaju se kao ljudi, žive u gradovima ili
prirodi. Zapleti su kriminalistički, „varljivo“ svakodnevni ili fantastički, sa
simpatičnom karakterizacijom (jedna životinja-jedan karakter), dosetkama i
šaljivim poukama, crtež je potpuno slobodan, jednostavan i nadahnut a celokupna
atmosfera stripa sjajna. U „Ježiću Ješku“ čitalac prepoznaje svoje
detinjstvo i začuđenost svetom; čini se da je ovo najzrelije i najuspelije Kušanićevo strip delo. Četiri strip
table gegova pod imenom „Doživljaji
Glupog Avgusta“ iako nominalno humorno intonirane nose u sebi patos gorčine
koja izbija iz replika kao i svedenog crteža. Ovo je zreli humor autora koji
zna i za smeh i tugu.
Znatiželjni
mladi čitalac će, pošto sklopi korice ove reprezentativne knjige, moći da
kontatuje da je upoznao još jednog ovdašnjeg velikana 9. umetnosti čiji opus
osim pohvala zaslužuje i mnogo veću pažnju izdavača. Čitaoci sa dužim stažom
rado će se podsetiti stripova koji su
ih uveseljavali i učili i još jednom potvrditi da valjan strip, kao i svako umetničko delo, lako preskače barijeru godina
ostajući jednako ubedljiv i uzbudljiv.
(„Politika“,
2015.)
Zdravko Zupan (1950-2015)
