U FOKUSU
Tima Pauers (1952) spada u retke pisce
koji uspevaju da pomire krajnosti kakve su tragalaštvo u žanrovskoj
književnosti i popularnost kod čitalaca i kritike. Mnogo je češća situacija u
kojoj su žanrovski inovatori u nemilosti ili publike koja ne voli knjige koje
iskaču iz njoj poznatih žanrovskih granica ili kritike koja takođe ne voli
autore voljne da traže nove puteve jer je stavlja na muke procene i ocene
rezultata. Pauers, ipak, ne odustaje
od svojih namera a publika i kritika i dalje su mu skloni.
Osnovni
„problem“ Pauersovog reda je da, mada
je ispisao i „čiste“ naučnofantastične
knjige, u većini ostalih odbija da poštuje žanrovske granice odnosno meša
različite teme, od istorije i mistike do horora.
Tako je u romanu „Istakanje tamnog“
(1979) u odbranu Beča od opsade Turaka, 1529. godine, upleo i odbranu
misterioznog „čudotvornog piva“; u
romanu „Na čudnijim plimama“ (1987)
zapleteni su vudu magija, gusari, na
čelu sa Crnobradim, izvor mladosti, ukleti brodovi sa zombijima
i zli guverneri Kariba (motivi ovog
romana iskorišćeni su za film „Gusari
Kariba 4“); „Snaga njenog pogleda“ (1987) horor je verzija priče o odmoru tokom
koga je Meri Šeli stvorila Frankenštajna i njegovo čudovište – ova
priča je nastavljena 2012. romanom „Sakri
me među grobovima“. Roman „Objava“ (2001)
„dopunjuje“ špijunski milje mračnom fantastikom a „Poslednji poziv“ (1992) i „Zemljotresno vreme“ (1997) revitalizuju
priču o Kralju ribara. „Tri dana do
nikad“ (2006) dograđuju naučnofantastički
žanr a „Čudni bedekeri“ (2005)
sabiraju Pauersove kratke proze. Za
svoje knjige Pauers je dobio nekoliko
prestižnih žanrovskih nagrada; „Kapije
Anubisa“ (1983), svakako najpoznatiji Pauersov
roman, okrunjene su nagradom „Filip K. Dik“.
REČ KRITIKE
„Kapije Anubisa“ su multižanrovsko delo: u njemu ima
elemenata naučne i epske fantastike,
ezoterijskog romana te „stim–panka“
kao podžanra čije obrise je ovaj roman skicirao. Inteligentnom postavkom
zapleta Pauers izlazi iz prepoznatljive
teme putovanje kroz vreme u nešto što
jeste i horor i epska fantastika ali
i višestruka kvaziistorijska priča. London
s početka 19. veka u kome je otet putnik kroz vreme jeste London kakvim ga pamti istorija nadograđen iskustvima koja su
stigla kroz umetnička dela – paralelni svet prosjaka koji je kreirao Čarls Dikens, u romanu „Oliver Tvist“ a vizuelizovao Kerol Rid u filmu „Oliver!“ i dopunili autori Kim
Njumen ili K. V. Džeter.
Dijabolični London, nastanjen velikim
i malim čudovištima i monstruoznim ljudima, pozornica je kroz koju se probija
nevoljni izgnanik iz 20. veka kome svo znanje i civilizovanost ne pomažu da
opstane. Iz hipotetičkog Londona i
ostatka sveta, u centru koga je Egipat,
priča uranja u metafikcijske veze sa istorijom i umetnošću. Autor gradio i lik fiktivnog
romantičarskog pesnika Vilijema Ešblesa;
kasnije će Pauers i pisac Blejkok napisati i objaviti par „originalnih“
Ešblesovih knjige. Uvažavanjem „stvarnih
činjenica“ i njihovim sudarom sa romanesknom „stvarnošću“ Pauers gradi, razvija i dograđuje mit o Psoglavom Džou, večitom, ukletom putniku kroz tuđa tela i svesti
(čijeg taloga ne može da se oslobodi), i drugim čudnim bićima iz narodnih priča
i verovanja koja su mutirala u urbane legende Londona ili jarkog Egipta,
koji je mesto odigravanja fantazmagorijskih epizoda natopljenih vrelinom, znojem,
krvlju i pobesnelom magijom.
Kroz
vrcavu, neodoljivo vrtoglavu igrariju Pauers
čitaoce vodi poletno i brzo, sigurno i precizno, nadmoćno vladajući doziranjem
tenzija i vizurama (sa efektnim menjanjem lica kroz koje se radnja razvija i
prati). Knjiga se čita sa grozničavim nestrpljenjem, u potpunoj uronjenosti u
začudnu, neodoljivu magiju avanture. A njen konačni efekat nije instant
konzumentski (čitaj – zabavi se – zaboravi) jer se i posle sklapanja korica u
svesti otkrivaju slike i detalji koji, u naletu eruptivne čitalačke strasti,
nisu zapaženi ili im je poklonjena nedovoljna pažnja. Rečju - nezaobilazna
knjiga.
(“Dnevnik”, 2014)
0 komentara:
Постави коментар