ŠIRI SE! Strip u Jugoslaviji u 2001.

Ako bismo pokušali da na nivou parole opišemo stanje stripa na ovdašnjim prostorima u 2001. godini onda nam se najpogodnijom čini rečenica koja se još ponegde može pročitati na zidovima a glasi „ŠIRI SE!“. Šta ona znači u drugim oblastima javnog života vrlo je diskutabilno ali na polju stripa stanje je upravo takvo: priča u slikama je sve više. Zarad potkrepljivanja ove tvrdnje barem nekim činjenicama posegnućemo za ne baš opravdanom podelom stripa na alternativni i glavnotokovski, svesni da se time ogrešujemo kako prema izdanjima koja objavljuju obe uslovne „vrste“ stripa tako i prema samim strip autorima jer je ono čime se svi bave i dalje na klimavim finansijskim nogama pa su, dakle, svi alternativnici i andergraunderi.

ALTERNATIVNI STRIP

            Poluilegalni, samofinansirajući i u bratstvo sakupljeni autori i njihovi čitaoci bili su u protekloj deceniji najotporniji segment ne samo stripa nego i istinski izvorne kulture na ovim prostorima, bez obzira na sav šareniš ideja, poetika, ovako ili onako realizovnaih projekata, nesumnjivih kvaliteta ali i pukih iživljavanja sopstvenih talenata ili sumnjivih ambicija. U svakom slučaju, alternativci su terali po svom, objavljujući svoje fanzine ali i „regularna“ izdanja ako bi neko pokazao volju da ih finansira.

            Među fanzinima izdvajuju se oni Saše Mihajlovića, Aleksandra Botića, Letača, Wostoka, Miroslava Lazendića, koji potvrđuju umetničke samosvojnosti svojih autora/izdavača. Naravno, problem fanzina ostaje njihov minimalni tiraž i, u vezi sa tim, distribucija ograničenog obima i dometa. Stoga su „legalna“ izdanja važna jer i široj publici predočavaju šta se to dešava u podzemlju.

           Sledeća izdanja su obeležila 2001. godinu:

            „Striper“ sa čak 3 broja dovoljna da zagolicaju znatiželju čitalca,

            „Grafička zavera“ br. 4, potpuno u koloru na radost sladokusaca,

            „Lavirint“ br. 4 koji je uskrsnuo posle 3 godine čekanja!

            „Placebo“ koji spada u magazine i za mejnstrim i andergraund strip, „izbacio“    je dva             vrlo dobra broja,

            „Kuhinja“ fanzin strip škole A. Zografa,

            „Šlic“ dva broja i nekoliko fanzina mladih autora okupljenih oko beogradskog     SKC-a,

            „Bolidvudska trilogija“ sve epizode stripa nastalog na vršačkim strip        susretima u   izvođenju prve lige domaćih strip alternativaca,

            „Stripburek, strip iz drugačije Evrope“ drugi projekat ljubljanskog            „Stripburgera“ u             kome ovdašnji autori zauzimaju značajno mesto,

            „Zloba & Zlobica“ i „Novi superheroji“ Mladena Oljače, parodija na naše           (ne)prilike i naravi.

            Naravno, zbog nedovoljne organizovanosti alternativne scene neka izdanja jednostavno nisu dostupna čak ni upornijim tragaocima.

GLAVNOTOKOVSKI STRIP

            Ovaj segment strip scene, dugo u pasivi, polako se pokreće i sve je prisutniji. Za to su zaslužni:

            „Bumerang“ magazin koji je zastao posle 3. broja ali se novi brojevi iščekuju,

            „Bager“ orijentisan na satirični strip, takođe zastao kod 10. broja,

            „Strip Press“ najavljuje svoje češće prisustvo a izdavač je i strip albuma „Max    Debris“ po scenariju Đ. Milosavljevića i Marka Stojanovića koji je nacrtao Tony            Radev,

            „Bič Božji“ po scenariju Valeri Menžena majstorksi nacrtao Aleksa Gajić,             objavila francuska kula „Solej“; album je bio hit na strip gfestivalu u   Angulemu, kod nas ga je   objavio „Politikin zabavnik“ u 4 nastavka,

            „Točak“ po priči Gorana Skrobonje nacrtao D. Kovačević i osvojio nagradu          francuske kuće „Glenat“; album se dobro prodaje u Francuskoj a upravo ga   je objavio i naš „Marketprint“,

            „Badi kukavica i druge priče“ Željka Paheka sadrži 5 SF priča o robotima u       prepoznatljivom Pahekovom maniru: kolorni album objavio je beogradski       „System        comics“,

            „Tehnotise“ A. Gajića i Grkinića, kolorni album omladinskog SF stripa takođe     u tehnički sjajnom izdanju „System comics“-a,

            „La Bĕte Noire“ Darka Macana i Milana Jovanovića, prva od 5 epizoda     zanimljivog, pomalo ezoterijskog stripa u izdanju edicije „Drugi pogled“ Z. Milenkovića.

            Pomenimo i zanimljiv projekat stripova o vampiru Luki Vraniću koje rade različiti crtači, pod generalnim vođstvom Marka i Miloša Stojanovića a koji egzistira na Internetu. Zajednički se stvara i „Frankenštajn“ na stranicama „Glasa javnosti“.

            Neizostavni deo strip scene su i „Strip vesti“ koje kao elektronski časopis stvara Zlatko Milenković, svakog petka šaljući ih na e-mail adrese zainteresovanih (ovaj obimni posao ne sprečava ga da stvara i sopstvene stripove).

SVETSKI STRIP U JUGOSLAVIJI

            Situacija na ovom polju takođe se menja, piratskih izdanja je sve manje a legalnih sve više. Ukoliko to finansije čitalaca dozvole svakako će se pojaviti potreba za novim izdanjima jer interes postoji.

            U 2001.g. najagilniji na ovom polju bio je „Marketprint“, kao izdavač „Stripoteke“ (13 brojeva; pokušaj da revija izlazi dvonedeljno nije uspeo zbog slabije prodaje jer kupci jednostavno nemaju dovoljno para za strip) te brojnih albuma sa već klasičnim serijalima („Komanča“, „Bernard Prins“, „Kosmički putnici“, „Astor Blistok“) i novijih („Ratnici sa Akbara“, „Petar Pan“) te najnovijih kakav je 12. album Hermanovog „Boa-Mori“ koji se kod nas pojavio u isto vreme kad i u svetu, u identičnoj opremi.

            Septembra 2001. na naše tržište vratili su se junaci Serđa Bonelija: Marti Misterija, Dilan Dog, Mr. No i Zagor, u izdanju „Edicija Vannini“.

            „Politikin zabavnik“ iz petka u petak donosi zanimljive stripove, često iz novije francuske produkcije što je još jedan prozor u svet (u kriznim godinama „Zabavnik“ je bio i jedini prozor) mada je kvlaitet štampe nekoliko meseci bio očajan.

            „Danas“, dnevni list, čitave godine je radnim danom objavljivao kaiševe Šulcovih „Peanuts“-a što je prvo obimnijie predstavljanje ovog već klasičnog novinskog humorističnog stripa, a uz „Politikine“ kaiševe Mikija i Paje, raritetni pokušaj upada 9. umetnosti u „ozbiljne“ novine.

            „Kalvin i Hobs“ Bila Votersona stigli su u obliku albuma „Kalvinova osveta“ i tako obradovali i decu i odrasle.

            Beograđane je svojom izložbom obradovao Enki Bilal a za njim su, u potrazi za talentima, stigli ljudi iz kuće „Glenat“ očito verujući da ovi prostori kriju još tlaenata.

            I konačno, kao knjigu važnu za teorijsko sagledavanje stripa, pomenimo „Slatki strip“ Vase Pavkovića (izdavač „Narodna knjiga“) u kome je sabran tek deo tekstova pisanih u periodu od dve decenije što je za ovdašnje (ne)prilike zaista poduhvat vredan pažnje i poštovanja.

            2001. godine u večnost stripa svojim poslednjim crtežima preselili su se Lazar Stanojević, tvorac „Svemirona“, Denisov tata Henk Kečam i Moris, kreator Taličnog Toma.

(2002)