KO JE TAJ DOKTOR KO? Ili TELEFONSKA GOVORNICA NA VREMEPLOVSKI POGON – Pola veka Doktora Hua

Ovih dana, tačnije 23. novembra, navršiće se pola veka postojanja engleske TV serije „Doktor Hu“ čime ovaj program i dalje ostaje svetski fenomen nezabeležen u burnim istorijama televizije (zato je serija zaslužila da se nađe u Ginisovoj knjizi rekorda). Sasvim je sigurno da tvorci ove serije, odnosno matična kuća BBC, nisu ni sanjali kako će njihovo čedo napuniti ovoliko godina – a kako danas stoje stvari seriji se kraj ne vidi jer doživljava pravi procvat popularnosti koji prati i evidentno poboljšanje kvaliteta serije. Elem, serija je davne 1963. startovala u popodnevnom terminu, onom koji prethodi kultnom engleskom ispijanju čaja i bila je zamišljena i realizovana kao jeftin program namenjen deci (možda bi bilo pregrubo – ali ne i netačno - reći da je u pitanju program koji „zapušava rupe“ do nekih ozbiljnijih i ambicioznijih emisija koje kreću u udarnim večernjim terminima). Glavni junak priče, entitet koji se odaziva na titulu i ime Doktor Hu (engl. Ko), uopšte nije čovek već je stanovnik planete Galifrej i pripada grupaciji/klanu imenovanom kao Gospodari vremena. Dotični putuje širom svemira i kroz vreme (a prostor je vreme i obrnuto, kako reče Ajnštajn), odnosno kroz prošlost, preko sadašnjosti u budućnost, pomoću svog svemirskog broda-vremeplova TARDIS (što bi u originalno bilo Time And Relative Dimension(s) In Space), koji spolja liči na običnu, plavu englesku telefonsku govornicu s polovine XX veka (iznutra je TARDIS veoma prostran i pun svakovrsne opreme; pored toga, TARDIS ima i svoju svest, volju i narav koja nije uvek blaga). Doktorove avanture tiču se rešavanja raznih manje ili više bizarnih (ali i sasvim trivijalnih) problema sa svakojakim nevaljalcima koji imaju planove da osvoje neki svet, poremete ravnoteže sila i slično, uz šta idu i razne zagonetke koje treba rešiti, problemi sa prirodom egzotičnih mesta i slično; sve ove nevolje traže upotrebu srazmerno malo snage i puno znanja i dovitljivosti – kojih Hu ima na pretek. Pošto nije Čovek (mada liči) Doktor ima i drugačiju telesnu konstituciju (dva srca, izdržljivost i otpornost na ekstremne uslove), briljantna znanja iz raznih oblasti i visoke moralne standarde (mada jedna od pikanterija glasi da je Hu ukrao TARDIS od svojih Gospodara vremena) – što ga, sveukupno, čini svojevrsnim bogolikim stvorom. U prvo vreme Hu je prilično emotivno uzdržan (da ne kažemo konzervativan), mada tu-i-tamo poljubi poneku damu – no, u tome ne preteruje jer to je ipak serija prvobitno namenjena deci (kasnije se to postepeno menjalo a sadašnja verzija serija, kao ciljnu grupu, ima odrasle). Tvorci Doktorovih avantura od početka su bez zaziranja zaplete nalazili u jeftinim „palp“ časopisima i prebacivali ih na mali ekran; tek su u kasnijim sezonama počeli da slobodnije variraju obrasce što je proizvodilo i neočekivano uspešne i kvalitetne epizode. Sve do danas serija ostaje žanrovski prepoznatljiva i kreće se u granicama tzv „spejs opere“ što podrazumeva putovanja svemirom, susrete za različitim rasama, monstrumima i inteligencijama, tehnologijama, istorijskim epohama, uvek u konfliktnim situacijama koje podrazumevaju svakovrsne akcione scene.

            Dogodovštine Doktora Hua nisu, u početnim sezonama, bile preterano popularne mada su imale svoju publiku. Jedno vreme se čak pisalo da je ova serija među najgorim emitovanim na BBC-iju ali je ona ipak išla iz sezone u sezonu, što je, ispostavlja se, sa ove vremenske distance, posle 700 i kusur epizoda, ključna stvar za njen današnji status i popularnost. Jer, klinci koji su odrastali uz ovu seriju i koje je ona (koristeći njihovo nepoznavanje žanra) oduševljavala odrastali su i dobijali svoju decu koja su pratila ovaj već tradicionalni program (koji je „zarazio“ novu generaciju gledalaca). I tako se „Doktor Hu“ nastavljao, iz godine u godinu, uz pauze (najveća je od 1989. do 2005. koju su popunjavale reprize i poneke neuspele nove celovečernje epizode). Kako Hu ima sposobnost regeneracije tela menjali su se i glumci koji su ga oživljavali, bilo zato što su prestarevali (mada je, u početnim inkarnacijama, bilo i „matorih“ Doktora a onda su, po ultimativnom modnom trendu, postajali sve mladolikiji) ili bi odustajali od ovog projekta zbog nekih unosnijih. Svaka inkarnacija (po mitologiji serije trebalo bi da ih bude 12) donosila je novine u izgledu, frizurama i odevanju, odnosno u ponašanju, sa manje ili više ironije i cinizma odnosno humora u tumačenju. Kontinuitet serije je donosio i dograđivanje njenu ikonografiju; Doktor je dobio svoje glavne i redovne neprijatelje Dalekse (koji su bitni i u dva filma „Doktor Hu i Daleksi“ iz 1965. i „Daleksi: invazija Zemlje 2150. godine“ iz 1966.), postajao je emotivno odvažniji, menjao je izgled, od klasičnog džentlmena sa ponekom ekstravagancijom do moderno obučenog sa odgovarajućim (modernim) ponašanjem. Jedno vreme zaštitni znak Hua bili su (uz dugi nos) tršava frizura i šal obmotan oko vrata čiji su se krajevi dosezali tlo; kako ništa nije večito i zaštitni znaci su nestajali i vraćali se da bi u najnovijoj, (čak) jedanaestoj (glumačkoj) inkarnaciji opet bili bačeni u zapećak (osim dugog nosa koji još uvek štrči).

            Nezavisno od televizijskih sezona sa različitim brojem epizoda (a ove su se vremenom produžavale od 25 do 45 minuta), koje su, opet, ili samostalne, zaokružene celine ili su se nastavljale u duže priče, uz par celovečernjih TV filmova, serija „Doktor Hu“ se produžila i u druge medije – radio emisije, strip sveske i pisane romane. Ovi potonji su interesantni zbog fenomena tzv „fan literature“; naime, pored romana koji su prepričavali emitovane epizode, ispisivanih od najamnih pisaca-profesionalaca, vremenom su počele da se pojavljuju priče i romani, posebno u specijalnom „Dr Hu magazinu“ (izlazi od 1979.), koje su pisali ljubitelji-gledaoci a koji opisuju Doktorove poduhvate kojih u seriji nema. Naravno, bilo je tu sasvim amaterskih priča i romana ali i vrlo domišljatih avantura koje su premašale kvalitete prosečnih TV epizoda. Posledica ovog paralelnog života Doktora Hu je i rasplinjavanje njegove ionako šture zvanične biografije uz koju postoje i njegovi drugi, možda i zanimljiviji životopisi (jedna od najintrigantnijih tema tih biografija jeste Doktorov emotivni i bračni život). „Fan literaturom“ zaokružuje se svojevrsni subkulturni fenomen koji očito živi svoj puni život i izvan zvaničnih okvira serije. Serija je, inače, veoma popularna ne samo u Engleskoj već i u SAD (prvi pokušaj da se serija tamo prikazuje, početkom 1970-tih, nije uspeo ali je desetak godina kasnije i ovo tržište osvojeno); Doktor ima dobru prođu i u ostatku sveta pa se može govoriti o njenom globalnom uspehu u zabavnoj industriji.

Od 2005.g. godine i ponovnog startovanja TV serije očigledan je skok u ambicijama

tvoraca  serije, kako po pitanju sadržaja priča (jedan od angažovanih autora je, ni manje ni više nego, Nil Gejmen), dodatnog „očovečenja“ Hua (ako je to dobar potez?), tako i dopadljivosti i kvalitetnijih vizuelnih efekata, što je donelo novi uzlet popularnosti jer serija ne samo da je gledanija nego ikad već se o njoj piše u medijima i diskutuje na Internet forumima, a sve to prati i bogata paleta pratećih proizvoda (od šolja i majica, do školskog pribora i odevnih predmeta; ne treba zaboraviti ni stalno objavljivanje starih epizoda, ranije na video kasetama a sada na DVD diskovima, što pomaže upoznavanju novih generacija sa prethodnim Doktorovim inkarnacijama). „Doktor Hu“ ponovo postaje bitan činilac tekuće popularne (žanrovske, naučno fantastične) kulture čije mesto ne uspevaju da poljuljaju druge, nove serije. Patina koju donosi pola veka života na nemirnim morima televizije sija atraktivnim i (zašto ne?) trendovskim/pomodnim sjajem koji mami nove gledaoce. Gledaoci sa dužim stažom sa setom se prisećaju starih vremena, a tadašnja nespretnost, naivnost i nedorečenost obojena nostalgijom, postaje prihvatljiva i iznova zavodljiva. U svakom slučaju, poželimo Doktoru da još dugo brodi prostorima i vremenima, da neustrašivo i mudro sređuje nevaljalce gde god da ih sustigne na radost velike i male dece širom sveta.

            (2013)