ATOMSKA PLAVUŠA I FABULOZNI POVRATAK ili KAD ČOVEK PRAVI PLANOVE, BOG SE SMEJE... - Magazin za devetu umetnost „Strip pressing“ broj 20; izdavač Studentski informativno izdavački centar Niš, 2020.g.

„Kad čovek pravi planove, Bog se smeje...“ piše Marko Stojanović u uredničkom uvodniku jubilarnog broja „Strip pressinga“, dvosmisleno naslovljenog sa „Umesto (pro)slave“. Naime, s jedne strane, pred čitaocima i saradnicima stoji 20 brojeva časopisa (plus 4 specijala), niz izložbi i promocija širom regiona - i sve to za 18 godina izlaženja praćenih svakojakim iskušenjima i redovnim posezanjem za poslovičnim (i za ovdašnje kulturne neprilike obaveznim) štapom i kanapom. Upravo zato je 20 brojeva itekako velika brojka i uspeh kojim se treba hvaliti i dičiti. No, s druge strane, vreme nezaustavljivo teče i uzima svoj danak - i tako su nas, u finišu 2019.g, napuštila čak četvorica strip delatnika čiji je trag na ovdašnjoj sceni nemerljiv: crtači i po potrebi scenaristi, Svetozar Živković Sveživ (1944-2019) i Dragoš Jovanović Fera (1940-2019) kao i Zoran Pešić Sigma (1960-2019), pesnik, prozaista, urednik, nezamenjivi pomagač u realizaciji strip projekata. Pored ove trojice Nišlija, napustio nas je i Radivoj Bogićević (1940-2019), tvorac legendarnih junaka iz edicije „Nikad robom“: „Akanta“, „Blaža i Jelice“, „Neustrašivih“... Dirljivim tekstovima koji su mešavina ličnih sećanja i fascinacija „Strip Pressing“ oprašta se od velikana i, kao zalog da njihovo delo neće biti zaboravljeno, nastavlja svoju misiju širenja 9. umetnosti na ovim prostorima.

            Osnovna koncepcija magazina nepromenjena je i on donosi red stripova red tekstualnih priloga u kojima se prikazima predstavljaju strip knjige i albumi iz regiona odnosno kroz intervjue otkrivaju stvaralačke ideje i dileme strip stvaralaca. Pionirska i gotovo prosvetiteljska misija magazina vezana za otkrivanje strip scena okolnih zemalja, koja je potencirana i u ranijim brojevima, nastavlja se i u novom pa tako znatiželjni čitaoci mogu da se informišu o albumima „Crna Frustanela“ grčkog tandema Christos Stampoulis i Giorgos Tsakirellis i „Goni to smeće“ Frana Petruša te knjizi „Kratka istorija bugarskog stripa“ Antona Stojkova; intervju sa Bogdanom Kelatuom, strip autorom iz Jašija u Rumuniji, skicira, čini se, prilično živu strip scenu u susednoj nam državi koja se, kao i ovde, bori sa svoj opstanak, prosperitet i priznanje. „Strip pressing“ kontinuirano prati ovdašnje umetnike koji rade u svetski poznatim strip kućama i u razgovorima sa njima otkriva njihova iskustva i prikuplja savete koji mogu pomoći onima koji kreću putevima „priča u slikama“. U ovom broju svoju stvaralačku avanturu opisuje Viktor Bogdanović, koji ima ekskluzivne ugovore sa „DC“-ijem za crtanje „Supermena“, „Betmena“, „Suicid Squad“-a; Viktor, između ostalog, kaže (kao savet i pouku) „Ne ustajem od stola dok mi ne krene“. U konkurentskoj kući, „Marvel“-u, angažovan je Dalibor Talajić, kao crtač „Spajdermana“, „Avendžersa“, „Iks mena“, „Dedpula“; i njegovo iskustvo potvrđuje da „Nema preskakanja stepenica“ odnosno da se mora raditi stalno i predano, sa mnogo odricanja i požrtvovanja. Nešto iskusniji autor (aktivan više od 30 godina), Dario de Vinćenco, angažovan prevashodno u kući „Serđa Bonelija“, gde, između ostalog, crta Dilana Doga i Zagora, potvrđuje priče mlađih kolega a na pitanje šta se dešava kad dobije scenario koji mu nije interesantan odgovara da se i tada posao radi „najbolje moguće i vrlo profesionalno“. Konačno, razgovor sa Sašom Dimitrijevićem, pod naslovom „Ja sam karikaturista sirotinje i naroda“, otkriva da je i bavljenje karikaturom posao za ceo dan i - ceo život. Sav uloženi teški rad i trud biva nagrađen pažnjom publike te nadahnutim, ushićenim tekstovima kritike i poštovalaca; takvi su tekstovi o „strip klasiku“ Šang Čiju (koji izgleda i ponaša se kao Brus Li) i junak je „Marvel“ svezaka odnosno o legendarnom „Ninđi“ koji je živeo na stranicama ovdašnjih roto romana i strip svezaka a proistekao je iz pera niza domaćih snaga (Lebović, Aladžić, Laci, Slavković, Plavšić, Kerac, Peka, Obradović...).

            Strip praksa - dakle, nove strip priče - donose novi segment serijala „Beskrvni“ (Stojanovića i Nikolića), eksplozivno-špijunsku „Atomsku plavušu“ Hristova, vestern „Plavokosa smrt“ Tarabića, sjajnu Andronikovu parodiju na Dilana Doga, vesele Kamenosove kaiševe o Mefistu, „Fabulozni povratak“ (Veljkovića i Bogdanova) u kome je ljuti Nindža otkrio da ga je publika - zaboravila, gorku verziju „blejdranera“ sa mnoštvom dilema (Stojković i Fejzula) i vatreni ljubavni rastanak (Ganas i Koutris).

            Rečju, „Strip pressing“ dragoceno je i, na žalost, retko ovdašnje izdanje koje donosi mnogo radosti i pouka stripoljubcima te zbog toga zaslužuje svu pažnju i podršku.

(„Dnevnik“, 2020.)

POVRATAK KLASIKA SRPSKOG STRIPA - „Stripovi iz Nikad robom (1963-1966)“ Radivoja Bogičevića; izdavač Omnibus, Beograd, 2012.

U FOKUSU

            Srpski strip imao je, do sada, četiri velike plime: prvu između dva svetska rata kada je strip kao medij, u staroj Jugoslaviji počeo da osvaja štampu a paralelno za „uvezenim“ stripovima stvarani su i kvalitetni, originalni domaći stripovi (mnogi aktivni autori bili su  emigranti iz carske Rusije); druga se plima, u novoj Jugoslaviji, izdiže polovinom 1960-tih sa legendarnom edicijom „Nikad robom“ i pratećim školskim listovima izdavača „Dečjih novima“ iz Gornjeg Milanovca. Dve decenije kasnije, posle aktivnosti grupe „Novi kvadrat“, izdigla se treća plima mladih strip autora okupljenih oko nekoliko izdanja „YU strip“, „Naš strip“, „Stripoteke“. Raspad SFRJ doneo je kraj klasične strip scene i pojavu jakog andergraund strip pokreta. Istraživanje istorije domaćeg stripa nije sistematsko i svodi se na delanje pojedinaca, bez podrške institucija; zahvaljući tim naporima prva strip plima koliko-toliko je poznata i sistematizovana dok su strip aktivnosti iz 1960-tih i kasnijih godina slabije proučavane. Otuda je pojava knjige „Stripovi iz Nikad robom (1963-1966)“ Radivoja Bogičevića itekako bitna sa strip istoriografiju.

            Prvi strip u ediciji simboličnog naslova „Nikad robom“ pojavio se maja 1963. godine (drugi broj pet meseci kasnije); edicija je trebala da u strip mediju Titovim pionirima priča o slobodarskim tradicijama naroda i narodnosti Jugoslavije (i bude protivteža pustolovnim i vestern stripovima iz inostranstva). Ovaj zadatak veoma je uspešno ispunjen ali je koncepcija ipak promenjena pa se edicija od 1969. fokusirala na doživljaje dečaka-boraca-kurira Mirka i Slavka dok su drugi junaci uglavnom zaboravljeni.

REČ KRITIKE

           Radivoj Bogićević (1940) debituje sveskom „Neustrašivi“ („Nikad robom“ br.4) kojom započinje serijal o doživljajima tri srpska vojnika u I svetskom ratu. Već u narednom broju edicije, „Pod zidinama drevnog Borča“, Bogičević otvara priču o borbi srpskog naroda sa turskim osvajačima. U broju 12 pojavila se prva epizoda serijala o Akantu, staroslovenskom junaku. Tokom 1964. Bogičević je nacrtao još dve epizode ratnih avantura srpskih vojnika ostajući veran početnoj ideji. Blaža, junak priče „Pod zidinama...“ u sledećoj epizodi dobija dragu Jelicu koju spasava u tri epizode, istovremeno se boreći sa Turcima; početna ideja serijala unekoliko je promenjena uvođenjem sentimentalne intrige. Mladi Akant i njegovo pleme isprva se bore protiv hordi Kublaj kana a potom, sa ratnicima Ogatajem i Asurom, luta starim svetom; ovaj popularni serijal, u dvadesetak epizoda štampanih od 1964. do 1971., izrasta u avanturistički „strip o borilačkim veštinama“ kako zaključuje Vasa Pavković u analitičkom pogovoru koji prati i informativni pogovor Zdravka Zupana.

            Bogićević je silovito krenuo u strip avanturu; vremenom je crtački „popustio“ što je posledica intenzivnog rada na tri serijala a ne nedostatka talenta i veštine. Na žalost, Bogičević je prebrzo napustio strip lišivši čitaoce uzbudljivih priča u slikama. „Omnubusova“ knjiga sa sedam epizoda (tri o srpskim vojnicima i po dve o Blaži i Jelici odnosno Akantu) povratak je ovog autora iz istorije i legende pred mlade i stare čitaoce. Stripovi su reprintovani, dakle originalnog formata i tehničkih karakteristika (dve strane crnobele, dve u „petobojnoj ofset štampi“), što knjizi daje i melanholično-romantičnu notu podsećanja na neka prošla, bolja vremena. Rečju, ovo obavezno štivo za svakog ljubitelja stripa.

            („Dnevnik“, 2014)