TEŠKO RIVALSTVO BORBE ZA PRAVEDNOST I VRLINE OPRAŠTANJA – „Aristofanija – drugi tom“ Gzavije Dorizona i Žoela Parnota; izdavač „Čarobna knjiga“ 2022.

 

Nastavljajući da u reprezentativnoj biblioteci „Stari kontinent“ sabira (kako se to kolokvijalno kaže) „moderne klasike“ i tekuće strip serijale nastale u Evropi, „Čarobna knjiga“ upravo je, nedugo posle prvog, štampala i drugi tom serijala „Aristofanija“ potekao iz scenarističke radionice Gzavijea Dorizona (1972) a u crteže pretočen perom Žoela Parnote (1973), dvojca priznatih autora koji su u dosadašnjem opusu, zajednički ili sa drugim umetnicima, ostvarili nekoliko zapaženih dela. Mada objavljivanje stripova autora koji ovdašnjim čitaocima nisu znani kao etablirani klasici nosi povećani rizik, „Čarobna knjiga“ je načinila iskorak i predstavila deo tekuće produkcije najdinamičnije evropske – francusko-belgijske strip scene, darujući znatiželjnicima lepršavu avanturu za mlade i malo starije ljubitelje „priča u slikama“. Dve epizode u ovom tomu (tvrdo ukoričenom i u punom koloru) su „Izvor Aurore“ (originalno publikovan 2020.g) i „Crvena planina“ (originalno iz 2022.g), i njima se zaokružuje ova grandiozna priča (na preko 250 strana, podeljena u četiri epizode) sa nizom elementima iz arsenala epske fantastike, kombinovanih sa prepoznatljivom linijom odvajanja od detinjstva i ranog odrastanja (u tradiciji „bildungsromana“) odnosno sa intrigantnim pseudoistorijskim zaleđem.

            Zaplet je nominalno započeo u Marseju 1900. godine ubistvom anonimnog metalskog radnika Klemana iza koga su ostali udovica i troje dece. Njih posećuje grofica Aristofanija i savetuje da se presele na drugo mesto i nikome ne govore o Klemanu. Devet godina kasnije mala porodica živi na ivici gladi: majka i najstariji sin, buntovni Bazil rade u fabrikama, knjiški moljac Viktor i njegova sestra sanjalica Kalikst uče školu. U sukobu sa fabričkim batinašima Bazil pogađa ciglom jednog huligana (taj će kasnije „podleći povredama“) a njegova majka preuzima krivicu i odlazi u zatvor. Bespomoćnu decu od zlehude sudbine spasava Aristofanija i odvodi ih u skriveni dvorac gde mališani saznaju istinu o prastarom plemenitom Azurnom kraljevstvu, o svom ocu koji je bio na pragu da otkrije način da se kraljvstvo spasi od smrtonosne pretnje Prognanog kralja i njegovih pomagača. Grofica se nada da je neko od dece nasledilo očev talenat i pokušava da ih pouči tajnim znanjima. U međuvremenu i Prognani kralj kuje planove da zarobi majku i decu i otkrije njihove moći. I zaista, devojčica je izuzetan prirodni talenat, Viktor je unekoliko neobičniji dok zaljubljeni i gnevni Bazil potpada pod uticaj Progonjenog kralja Gedeona, tokom Pariske komune 1871.g. znanog kao Kralj Pariza, koji želi da siromašne oslobodi terora u novom ustanku, iako je zbog učešća u prvoj komuni bio prognan iz Azurnog kraljevstva koje odbija da se direktno meša u ljudsku istoriju. Sećanje na prošlost otkriva vezu Gedeona i Aristofanije i pogibiju njihovog sina u ustanku. Aristofanijino žrtvovanje spojiće majku sa decom a deca će svojom angažovanjem sprečiti krvoproliće i doneti pobedu miroljubivih namera odnosno vrline opraštanja. Ipak, hepi-eng je „sumnjiv“ i čitalac sam mora da razmeri argumente za i protiv pasivnog odnosa prema životnim izazovima.

            Dorizon ikonografiju epske fantastike (sudbinske borbe Dobra i Zla, sukobe moćnih bića oba tabora, magiju i vradžbine...) zdušno kombinuje sa ikonografijom stripa (deca su slika i prilika većnog trojstva avanturističkih stripova: snaga-um-lepota) uz poneko odstupanje od modela (recimo, grofica nije bajna devojka već ne naročito umiljata starica, deca lete prema svojim odredištima ali i lebde u šupljem buretu...). Ono što u drugoj polovini serijala privlači pažnju je subverzivno stavljanje pod znak pitanja ispravnosti postupaka „snaga Dobra“ i cene koju, zbog striktne pasivnosti, plaćaju nedužni i nemoćni. Izbegavanje crno-bele podele uloga kao odstupanje od žanrovskih obrazaca izmamiće osmeh iskusnijih stripoljubaca jer čitalačkom zadovoljstvu dodaje još jednu ravan. U relativizovanje modela treba ubrojiti i stradanje boraca za dobro koje nije izuzetak već je primereno situacijama (nekada su „dobri momci“ stradali retko i samo u teškim i dramatičnim situacijama). Dorizon, s druge strane, ne beži ni od mistifikacije istorijskih događaja odnosno spoznaja dubokih istina koje pokreću društvena kretanja.

            Žoel Parnot se sa svoje strane svojski potrudio da dočara vedru, pastoralnu atmosferu čiste i slobodne Prirode kojoj je suprotstavio bedu sirotinjskih gradskih kvartova i pakleno crvenilo fabrike koja radnicima uzima zdravlje, živote i - radost. Montaža tabli adekvatna je opštem toku dešavanja uz česte izlete u velike slike-crteže portreta junaka ili pejzaža. Sveukupno, reč je o zanimljivom serijalu koji donosi brojne avanture začinjene magijom i dečijim smehom ali i krucijalnim dilemama predaje životnim nedaćama ili odbijanja pokornosti prema (od drugih zadatoj) stvarnosti.

            („Dnevnik“, 2023.)

DECA U VEČNOJ BORBI DOBRA I ZLA – „Aristofanija – prvi tom“ Gzavije Dorizona i Žoela Parnota; izdavač „Čarobna knjiga“ 2022.

 

Izuzetno agilni izdavač „Čarobna knjiga“, koji ravnopravno objavljuje književna dela i stripove, u jednoj od svojih reprezentativnih biblioteka pod nazivom „Stari kontinent“, gde se sabiraju strip serijali nastali u Evropi, upravo je, rame uz rame sa priznatim klasicima, štampala i prvi tom serijala „Aristofanija“, originalno objavljen 2019.g, potekao iz scenarističke radionice Gzavijea Dorizona (1972) i u crteže pretočen pod perom Žoela Parnote (1973), dvojca priznatih autora koji su u dosadašnjem opusu, zajednički ili sa drugim umetnicima, ostvarili nekoliko zapaženih dela. Mada objavljivanje stripova autora koji, iako su „ispekli zanat“, nisu poznati ovdašnjim čitaocima kao etablirani klasici, nosi povećani rizik, „Čarobna knjiga“ je načinila iskorak iz sigurnosti i predstavila isečak iz tekuće produkcije najdinamičnije evropske strip scene – francusko-belgijske, darujući znatiželjnicima lepršavu avanturu za mlade i one malo starije ljubitelje „priča u slikama“. Dve epizode u tvrdo ukoričenom i u punom koloru štampanom tomu, „Azurno kraljevstvo“ i „Progresori“, uvode i razvijaju priču sa elementima iz arsenala epske fantastike, kombinujući ih sa prepoznatljivom linijom odvajanja od detinjstva i ranog odrastanja (u tradiciji „bildungsromana“).

            Zaplet počinje u Marseju 1900. godine (samo)ubistvom anonimnog metalskog radnika Klemana koji je bio u pratnji dame iz visokog društva a od strane moćnog muškarca koga zovu „trovač pacova“. Iza Klemana je ostala udovica sa troje dece. Njih posećuje grofica Aristofanija i savetuje da se presele na drugo mesto i nikome ne govore o Klemanu. Devet godina kasnije mala porodica živi na ivici gladi: majka i najstariji sin, eksplozivno-buntovni Bazil rade u fabrikama, knjiški moljac Viktor i njegova sestra sanjalica Kalikst uče školu. U sukobu sa batinašima koje angažuje fabrika da uplaše radnike revoltirane stradanjem kolege izazvanim lošom opremom, Bazil pogađa ciglom jednog od batinaša a njegova majka preuzima krivicu i odlazi u zatvor. Deca se skrivaju pred bandom nasilnika željnih osvete ali ne zadugo. U poslednjem trenu ih nadljudskim moćima spasava Aristofanija i odvodi u skriveni dvorac. Tu mališani saznaju istinu o prastarom plemenitom Azurnom kraljevstvu, o svom ocu koji je bio na pragu da otkrije način da se kraljvstvo spasi od smrtonosne pretnje Mračnog dvora i Prognanog kralja. Grofica se nada da je neko od Klemanove dece nasledilo očev talenat i, uprkos protivljenju kraljice, pokušava da ih pouči tajnim znanjima. U međuvremenu i Prognani kralj kuje planove da zarobi majku i decu i otkrije njihove moći...

            Dorizon vešto koristi ikonografiju epske fantastike (večne sudbinske borbe Dobra i Zla, sukobe moćnih bića iz oba tabora, magiju i vradžbine...) i kombinuje je sa ikonografijom stripa (deca su slika i prilika većnog trojstva avanturističkih stripova: snaga-um-lepota) uz poneko vispreno odstupanje – recimo, grofica nije bajna mlada dama već starica koja nije preterano omiljena među seljanima iako im pomaže. Naravno, prepoznavanje ovih odstupanja od obrazaca izmamiće osmeh kod iskusnijih stripoljubaca jer čitalačkom zadovoljstvu dodaje još jednu ravan. Za one kojima takvi obrasci nisu poznati ova odstupanja će delovati sasvim „prirodno“ i oni će u nastavku čitanja drugih stripova podrazumevati da neke pojave imaju različita obličja. U relativizovanje modela svakako treba ubrojiti i stradanje boraca za dobro koje nije izuzetak već je primereno situacijama (nekada su „dobri momci“ stradali retko i samo u teškim i dramatičnim situacijama). Dorizon, s druge strane, ne beži od mistifikacije procesa učenja i sticanja znanja o dubokim istinama (koje podseća na izučavanje zen mudrosti) uz uvažavanje dečijih nestašluka i vragolija. U prva dva toma serijala tenzije su pažljivo dozirane kao što je i količina podataka o istoriji Azurnog kraljevstva dovoljna da stvara i potpiruje tajnovitost i „vuče“ priču i njene čitaoce napred.

            Žoel Parnot se sa svoje strane svojski potrudio da dočara sumornost i bedu radničkih muka i vedru, pastoralnu atmosferu prirode koja okružuje dvorac. Svaka pojava Posrnulog kralja i njegovih brojnih poslušnika unosi mračne tonove u crteže najavljujući sukobe i stradanja. Montaža tabli adekvatna je opštem tonu dešavanja uz česte izlete u velike slike-crteže pejzaža. Sveukupno, reč je o zanimljivom i pitkom početku serijala koji obećava brojne avanture začinjene magijom i dečijim smehom što ga svakako preporučuje pažnji stripoljubaca.

            („Dnevnik“, 2022.)