MARKANTNI DETEKTIV LOPOV I SVAĐALICA - „Rip Kirbi, deveti tom, 1962-1964” izdavač Čarobna knjiga 2016.

Deveti tom sabranih epizoda “prvog savremenog detektiva” Ripa Kirbija, (koje originalno objavljuje “King Features Syndicate” a kod nas “Čarobna knjiga”), sadrži priče štampane u crno-belim kaiševima u dnevnim novinama u periodu od 12. novembra 1962. do 28. novembra 1964. godine. Strip je izlazio samo u dnevnim kaiševima bez, kako je to uobičajeno, kompletne table (u boji) u broju za nedelju; ovakav model rada (uprkos zahtevima izdavača da radi i kolor table) započeo je Kirbijev otac, Aleks Rejmond (1909-1956) a nastavio Džon Prentis (1920-1999). Prentis je, zahvaljujući uspehu kod publike, od početnog striktnog oponašanja Rejmondovog stila vrlo brzo prešao na svoju verziju foto-realističkog crteža što je vidljivo u promenjenoj, muževnijoj fizionomiji glavnog junaka ali i njegovog batlera “gospodinovog gospodina” Dezmonda kao i povremeno slobodnijem, ambicioznijem kadriranju. Naravno, osnovne postavke serijala-brenda zaštićenog imena, ostale su nepromenjene: privatni detektiv-altruista iz Njujorka, sa naočarima, pijanista, džentlmen sa besprekornim manirima spreman i na “grube igre”, okružen bogatašima i lepoticama otkriva zločince i spasava nevine žrtve. Osnovne karakteristike stripa su (kako ih je reklamirao distributer) akcija, romansa, avantura, glamur, napetost, uzbuđenje!

            Na početku devetog toma mogu se pročitati i neke od Prentisovih izjava, koje su zanimljive, zabavne i na nivou kuriozuma - tako on kaže da je odugovlačio sa potpisivanjem stripa jer je bio usred razvoda pa nije želeo da njegova supruga sazna da crta Ripa Kirbija pošto bi onda tražila veću alimentaciju! Prentis je svakog dana crtao od pola deset do šest popodne, nedeljnu kvotu kaiševa bi nacrtao za pet dana, kašnjenja zbog odlaska u kupovinu ili istraživanja nadoknađivao je celonoćnim crtanjem. Scenarista Fred Dikenson (koji je radio i sa Rejmondom) uspešno je uklapao dijaloge i raspoređivao tekst; posle Dikensonove smrti 1986.g. Prentis je sam pisao priče što mu je donelo više kontrole nad pričom, uzbuđenjem i akcijom. Vremenom je Kirbiju menjao izgled zbog promene mode i frizura; dodao mu je i neke mane da ne bi bio suviše savršen u vremenu kad su popularni antiheroji. Prentisu je smetalo insistiranje novinskih urednika da strip bude “puritanski čist” dok su stripska izdanja bila prepuna unakaženih i golišavih tela.

            Deveti tom započinje šokantnom scenom - Rip pokušava da obije sef bogate porodice, biva uhapšen ali uspeva da pobegne iz zatvora! Sve novine pišu o ovom slučaju i policijskoj potrazi za beguncem ali je on već preleteo okean i sakrio se u egzotičnom gradu Dalekog istoka. Tu ga angažuje Ming Nemilosrdni, krijumčar dijamanata koji želi da otkrije ko mu otima pošiljke. Rip pristaje ne sluteći da Ming namerava da ga pošto obavi zadatak - ubije. No, i lepa Fan, Mingova pomoćnica ima svoje planove… Naravno, Pravda će trijumfovati, nevaljalci će biti uhvaćeni jer je Rip sve vreme radio za svoju vladu a uplašeni Dezmond će jedva dočekati svog poslodavca. Egzotična putovanja nastavljaju se u epizodi “Škorpionova jazbina” u kojoj Rip hvata gusara koji pljačka bogataške jahte u južnim morima! “Najlepša dama maskenbala” izmamljuje od bogataša “nežna” pisma kojima ih potom ucenjuje; njen poslodavac Pen, pak, one koji mu smetaju ubija tako što ih ogrebe otrovnim mastilom - zbog čega Ripa na poslu hvatanja menjaju Dezmond i njegov kolega, debeljuškasti batler Vigers. Avantura “Detektiv protiv detektiva” bavi se pokušajem da se pronađe luckasti naučnik koji je stvorio novu leguru; dve kompanije žele tu formulu, jedna angažuje Ripa a druga detektiva Toledo Stila koji je - lepa devojka. Nadmudrujući se Rip i Toledo traže naučnika po Evropi ali se u potragu umeša i beskrupulozni zli plaćenik strane zemlje; dok se potera za formulom od strane dve američke kompanije očito smatra sasvim normalnom svako drugo mešanje se tretira kao nekorektno i kriminalno. Kako god bilo, dva detektiva će se strasno poljubiti na kraju epizode najavljujući da i Rip može da “posrne” pred ženskim čarima. Ovaj “peh” će mu se ponoviti i u epizodi “Divlje devojke” gde će Ripa opčiniti prelepa kradljivica nakita koju hipnozom na kriminal tera surova Mama Fegin, koja vodi “školu za kradljivice” (kao i Fegin iz Dikensonovog romana “Oliver Tvist”). Epizoda “Dvostruka prevara” svojevrsni je omaž Poovoj klasičnoj priči “Ukradeno pismo” u kojoj se dokazuje da su najskrivenije stvari one koje su stavljene na vidno mesto (ovog puta ukradene obveznice vise uramljene na zidu). Knjigu zaključuje “Pritipetalov pakleni plan” u kome se Dezmond (koga je Rip posle javne svađe otpustio - naravno samo prividno) zapošljava kod naučnika koji odgaja bizarne biljke (otrovne biljke, biljke mesožderke, biljke oktopode) kojima namerava da zaseje jedno ostrvo. Epizoda je netipična za serijal kako zbog naučnofantastičnog motiva ludog naučnika tako i zbog posezanja za vizuelnim elementima jeftinih filmova B klase.

            Prentis i Dikenson vešto barataju znanim elementima serijala gradeći, u zadatim, vrlo rigidnim okvirima novinskog stripa, veoma korektne strip priče-epizode koje su, i posle pola veka od prvog pojavljivanja, svakako zanimljive i zabavne i današnjim čitaocima.

            (“Dnevnik”, 2017.)

KIRBI ZAVODNIK I DEZMOND LORD - Prikaz knjige „Rip Kirbi, osmi tom, 1960-1962” izdavač Čarobna knjiga 2016.

Osmi tom sabranih epizoda Ripa Kirbija, “prvog savremenog detektiva” (kako piše na početku  svake knjige serije koju objavljuje “King Features Syndicate” a kod nas “Čarobna knjiga”), sadrži priče originalno objavljivane u dnevnim novinama u periodu od 21. novembra 1960.g. do 11. novembra 1962. godine isljučivo u crno-belim kaiševima, kako je to započeo prvi Kirbijev otac Aleks Rejmond (1909-1956) a nastavio drugi Džon Prentis (1920-1999). Tada su prošle već četiri godine od Rejmondove pogibije u saobraćajnoj nesreći i brzog preuzimanja popularnog serijala pa je Prentisova pozicija dovoljno utvrđena da on više nije morao da precizno kopira prethodnika i njegov stil što je vidljivo i u Kirbijevoj unekoliko promenjenoj, muževnijoj fizionomiji, slobodnijem nestandardnom kadriranju ali i ne uvek fotografski perfektnom crtežu. Osnovne postavke serijala-franšize ostale su, naravno, nepromenjene: privatni detektiv-altruista iz Njujorka, sa naočarima, pijanista, džentlmen sa besprekornim manirima spreman i na “grube igre”, okružen bogatašima i lepoticama otkriva zločince i spasava nevine žrtve. Osnovne karakteristike stripa istaknute su u propagandnoj brošuri-ponudi koja je dostavljana novinama-potencijalnim kupcima a u kojoj se kaže da su ključevi za čitalačko oduševljenje Ripom Kirbijem: akcija, romansa, avantura, glamur, napetost, uzbuđenje - zbog toga je Kirbi pobednik!

            I u epizodama sabranim u osmom tomu ima svega navedenog; reč je o šest epizoda nejednake dužine koje je Prentis iscrtavao po scenarijima Freda Dikensona. Elem, najpre će Kirbi, potaknut zlonamernom opkladom, rešavati misteriju nestanka slavne glumice u bespućima pustinje (“Za Elizu, koje nema”); u “Pakerovoj ekspediciji” šarmantnog Kirbija će, od dobrotvorne priredbe do džungli Južne Amerike, pratiti dve sestre s namerom da ga osvoje i tako ugode sebi ali i napakoste onoj drugoj. Ponovo u Njujorku, srećno sam (njegova ranija devojka više se ne pominje), Kirbi dobija poziv da otkrije ko preti glavnoj glumici pozorišno-vodviljskog hita (“Uhvati zvezdu padalicu”); sledeća tajna koja se plete, opet oko lepe žene, vodi detektiva najpre na krstarenje luksuznim brodom a potom i u Monte Karlo a sve da bi raskrinkao veštog prevaranta koji još pride - piše stihove - tako da se ova priča, simptomatično nazvana “Strofe katastrofe” završava filozofskom konstatacijom o pesmama nesretnog prevaranta (koji gine): “Recimo da je pisao kao što je pucao… nije pogađao metu, ali nije je ni potpuno promašivao.”

            Dve epizode iz ove knjige odskaču od visokih standarda serijala. “Opasnost u raju” dovodi Dezmonda “gospodinovog gospodina” u neobičnu situaciju: posećuje ga advokat koji tvrdi da je Dezmond nasledio basnoslovno bogatstvo i titulu lorda. Šokirani čovečuljak odbija da se povinuje zahtevima novostečenog položaja ali ga Kirbi ubeđuje da mora da igra ulogu u društvu koja mu je pripala što potvrđuje i debeljuškasti, ćelavi Vigers, dojučerašnji Dezmondov drug iz udruženja batlera a sada - lordov batler. Ipak, posle malo bilijara i piva novopečeni lord počne da uživa u svom bogatstvu i veselo odlazi da poseti svoje imanje u Dezmodvilu. Tamo ga dočekuje verna posluga, u stvari banda koja je smislila čitavu prevaru sa Dezmondovim nasledstvom kako bi preotela veliko imanja i novac. Dezmond, ništa ne sluteći i ne gledajući, potpisuje testament kojim sve ostavlja posluzi pa njima ostaje samo da upokoje gazdu-lorda! Priča se kreće “u vodama” komedije zabune i komedije situacije  oplemenjenim finim humorom koji “proizvodi” simpatični mršavko Dezmond.

            Zaplet epizode “Život u Harmoniji” krajnje je neobičan za krimić - Kirbi od bogataša na samrti dobija zadatak da pronađe mestašce Harmonija iz koga je davno otišao. Problem je što Harmonije nema na kartama a u imenicima se poslednji put pojavljuje 1899.g. Posle opasne potrage Kirbi i Dezmond ipak pronalaze izolovano mesto u kome je sve funkcioniše kao na kraju XIX veka. Pridošlice uživaju u smirenom životu male zajednice, ukusnoj hrani i lepim, dobrosusedskim manirima. Kirbi gradskim ocima priča o čudima novih vremena ali oni nisu uvereni da im je taj napredak potreban. Konačno, ljudi XX veka vraćaju se u svoje doba ostavljajući Harmoniju u svom malom raju. Priče o “zemljama koje je vreme zaboravilo” i o “iščezlim svetovima” deo su ikonografije naučne fantastike ali i alegorijskih društvenih kritika (kao u “Guliverovim putovanjima”); zbog toga ova epizoda potpuno odstupa od dotadašnjih Kirbijevih avantura (mada je u njima već bilo i nekih horor elemenata - epizoda “Susret sa sudbinom”  iz sedmog toma). Slavljenje “dobrih, starih vremena” odstupa i od Rejmondove fascinacije savremenošću sa svim dobrim i lošim elementima koje donosi. Scenarista Dikenson i crtač Prentis po tom pitanju su, čini se, bili potpuno drugačijeg mišljenja. Kako god bilo da bilo ova epizoda ostaje bizarni kuriozum strip serijala koji i danas može da privuče punu pažnju ljubitelja stripa.

(“Dnevnik”, 2017.)

APOKALIPTIČKI ISKORAK U ODNOSU NA KRIMINALISTIČKE OBRASCE ili KIRBIJEVE AVANTURE ŠIROM SVETA - „Rip Kirbi, sedmi tom, 1958-1960” izdavač Čarobna knjiga 2016.

Rip Kirbi, “prvi savremeni detektiv” (kako stoji na prvoj stranici svakog toma njegovih sabranih epizoda koje originalno objavljuje King Features Syndicate a kod nas Čarobna knjiga), ima dva “oca”: Aleksa Rejmonda (1909-1956), koji ga je kreirao kao svoj povratak stripu nakon vojne demobilizacije 1946. godine, i Džona Prentisa (1920-1999) koji je nasledio Rejmonda i stvarao Kirbijeve avanture više od četiri decenije. Ako je Rejmondova zasluga u osmišljavanju, za tadašnje prilike, krajnje neobičnog privatnog detektiva (sa naočarima, pijaniste, džentlmena sa besprekornim manirima spremnog da igra i “grube igre”)  i zauzimanju zapaženog mesta na sceni američkog novinskog stripa, koje je potrajalo samo 10 godina i 36 epizoda, Prentisu se ne može poreći da je razvijao i nadograđivao lik tako da postane dugovečni klasik stripa. Tokom trajanja “Prentisove ere” u, ni manje ni više nego 161 epizodi, Kirbijevo odstupanje od dotadašnjih obrazaca krimića je definitivno prihvaćeno a potom je tretiran kao prepoznatljiva, proverena vrednost koja odoleva raznim, kraćim ili dugotrajnijim ali uvek prolaznim, žanrovskim modama. Rejmondovo odbijanje da Kirbi bude samo salonski, intelektualni detektiv ali i samo tvrdo kuvani detektiv koji “hvata na snagu” pokazalo se kao dobra odluka kojoj je Prentis neprestano dokazivao vitalnost.

            Sedmi tom sabranih Kirbijevih avantura sadrži sedam epizoda originalno objavljenih u novinskim kaiševima od 3.11.1958. do 19.11.1960. godine. U te dve godine Kirbi je najmanje boravio u Njujorku jer su ga poslovi vodili na razne strane, od pustih gradova-duhova sa Divljeg zapada do toplih mora i bajkolih ostrva, egipatskih pustinja ili nepoznatog zamka prepunog ukradenih umetničkih dela. Na šarmantnog detektiva su nasrtale znane i neznane lepotice a mnoge su ostale ucveljene shvatajući da neće za sebe zadobiti ovog poželjnog kavalira. Jedna će lepotica, međutim, stradati jer nije prihvatila Ripovu pomoć (“Ostrvo ucenjivača”); no, zato će razmažena bogatašica (“Fortunine ludorije”) zahvaljujući Ripovoj brizi shvatiti da život izvan tatine zaštite nije ni malo lak. Konačno, dve će se lepotica sumnjivih namera boriti za Ripovu naklonost (“Kapetan Dum i prevaranti”). Stalna Ripova devojka, manekenka Hani, pojaviće se samo jednom i to ne da bi bila izvor probleme (kako je uobičajeno) već da pomogne u oslobađanju Dezmonda optužbe za ubistvo koje, naravno, nije počinio (“Ubistvene šibice”). S druge strane, Rip se, između borbi sa piratima ili snagatorima (kakav je Džej-Džej “Šibica”) ponovo susreo sa svojim večitim neprijateljem, surovim Menglerom (“Mengler i devojka”) i navaljalac se opet našao iza rešetaka (verovatno ne zadugo jer ga te prepreke nikada nisu mogle trajno zaustaviti i smiriti). Egzotika dalekih azijskih mora pomalo će biti oskrnavljena tendencioznim aluzijama na narodne pobune koje su ugrozile red i biznis ali je to bio patriotski danak “Hladnom ratu” i podgrevanje poželjnih predrasuda o nemirnim prostorima koji ugrožavaju kapitalističku demokratiju i slobodu. Propaganda je, očito, (kao i špijunaža, politički progoni i slične aktivnosti) rabota koju koriste svi sistemi bili oni tzv. “demokratski” ili tzv. “totalitarni”.

            Dve najzanimljivije epizode u ovom tomu svakako su “Utočište s blagom” o tajanstvenom, blaziranom bogatašu koji u svom zamku (na nepoznatom ostrvu u južnim morima) čuva mnoštvo umetničkih predmeta čiju krađu su plaćali njegovi preci i on; na žalost, priča o krađi u ime spasavanja ljudske baštine ne uspeva da se razvije već se razrešava trivijalnim obračunom sa slugama koje bi da se lako obogate. Ipak, ovo je zanimljivi, lako apokaliptički iskorak u odnosu na kriminalističke obrasce. Još je atraktivnija epizoda “Susret sa sudbinom” u kojoj je ta sudbina u stvari Doktor Sudbina, dijabolična pojava koja sebe doživljava kao reinkarnaciju graditelja piramide od pre 4.000 godina! Možda bi sve to bila fiksacija poremećene osobe da Sudbina ne zna za postojanje tajne odaje u piramidi o kojoj niko drugi nema nikakve predstave. Kako je to moguće ostaće neobjašnjeno jer Doktor Sudbina gine ali uveren u svoju novu reinkarnaciju! Nota misticizma (uz trun horor atmosfere) darovala je ovoj epizodi svežinu koja svakako prija i današnjim čitaocima.

            Prentisov crtež i kadriranje izuzetni su a na momente maestralni. Ako je na početku rada Prentis oponašao Rejmondov rad u ovim je epizodama sve očitije da on sigurnom rukom daje sopstveni pečat stripu razvijajući ga i nadograđujući. Šezdesetak godina koje dele ovo izdanje od originalnih objavljivanja potvrđuju da je Prentisov “Rip Kirbi” i dalje dopadljivo i uzbudljivo štivo.

(“Dnevnik”, 2017.)

NOVI CRTAČ STAROG KIRBIJA ili LUKSUZ, GLAMUR I LEPE DEVOJKE - „Rip Kirbi, šesti tom, 1956-1958” izdavač Čarobna knjiga 2015.

            Šestog septembra 1956.g. u saobraćajnoj nesreći poginuo je Aleks Rejmond (rođen 1909.g.). Ljubav prema brzim i skupim automobilima, kao „logičan nastavak“ uživanja u svakovrsnom luksuzu okončala je Rejmondovu sjajnu stvaralačku karijeru koja mu je donela slavu, nagrade i bogatstvo. I dok su ljubitelji stripa žalili, ljudi iz strip biznisa imali su drugačije probleme. Za Rejmondovog izdavača „King fičers sindikat“ situacija je bila vrlo praktična i svodila se na pitanje: ko će nastaviti da radi na stripu Rip Kirbi, popularnom i profitabilnom. U novinama su upravo štampani kaiševi 36. epizode ovog serijala, pod nazivom „Eliksir mladosti“; Rejmond je, prema uobičajenom sistemu rada iscrtao kaiševe za par nedelja unapred ali priču nije završio a da se strip prekine nije dolazilo u obzir jer „šou mora da se nastavi“. Logičan zaključak je bio da se posao poveri nekim od Rejmondovih pomoćnika ali su direktori Sindikata imali drugačije ideje. U odluci su im pomogli i vlasnici suparničkih kompanija naprasnim angažovanjem crtača za koje su mislili da bi bili mogući Rejmondov naslednik. Ovo nimalo kolegijalno ponašanje suzilo je broj mogućih kandidata i izbor je pao na Džona Prentisa (rođen 1920.g.) koji čak nije ni poznavao Rejmonda mada je voleo njegov rad. Prentisov realistički crtački stil bio je dobra polazna osnova pa su mu, pošto je zaposlen, kao model i putokaz dali na uvid Rejmondove originalne crteže i skice. Prentis je dovršio epizodu „Eliksir mladosti“ i od 22.10.1956. započeo svoju verziju doživljaja Ripa Kirbija; ovaj posao okončan je čak 43 godine kasnije, Prentisovom smrću 1999.g. (poslednjih 15-tak godina Prentis je pisao i scenarije za Ripa), nakon koje je Rip Kirbi posle 197 epizoda otišao u istoriju!

Šesti tom sabranih avantura “prvog savremenog detektiva” Ripa Kirbija sadrži osam epizoda objavljenih od oktobra 1956. do novembra 1958. godine. Prva epizoda koju je Prentis u celosti nacrtao, “Slučaj Džonija Puce”, izazvala je ozbiljne zamerke čitalaca zbog neadekvatnih pojedinosti ali je publika generalno pozitivno reagovala na novog crtača. Prentis je zadržao standardnu formu - tri sličice u kaišu, preciznu tanku liniju (čak tanju neko kod Rejmonda), fotografsku faktografiju, luksuz, glamur i lepe devojke. U okrilju funkcionalnog kadriranja, Prentis je skloniji krupnim planovima - potretima, umesto pune crne boje za noćne scene rado koristi gusto senčenje; takođe voli da grubijane crta sa slomljenim, bokserskim nosevima. Takav je i Džoni Puca koji je smislio podli plan da se osveti Kirbiju ali će deblji kraj (optužbu za ubistvo) izvući Dezmond. “Devojčica koja je vikala “Vuk!”” je kapriciozna bogatašica koja “baca oko” na Kirbija i ne bira načine da bude u njegovoj blizini; ali, kao u staroj poslovici, posle dve lažne uzbune dama će upasti u ozbiljnu nevolju a u to, isprva, niko neće poverovati. Epizoda “Vi i vaša radioaktivnost” ponovo dovodi Dezmonda u nevolju: ovog puta on je žrtva prevare ali će, do kraja, i prevaranti biti nasamareni. “Sirenine vešte ruke” odvode Kirbija na Bliski Istok gde, uz pomoć vojske SAD, rešava slučaj krađe sa međunarodnim posledicama. U “Pozitivnom negativu” Kirbijeva (povremena) devojka Hani biva optužena za ubistvo modnog fotografa; kao Dezmond pre nje i ona je slučajna žrtva osvete. Epizoda “Princeza i biseri” vodi Kirbija na egzotična, topla mora u potragu za skrivenim bogatstvom siromašnih domorodaca; posle mnogo muka, sred erupcije vulkana i između ajkula, zadatak biva rešen pa detektiv odlazi kući ostavljajući princezu slomljenog srca (kao i, ranije, bogatu naslednicu). U sledećoj avanturi, pod nazivom “Kod kuće je najgore” Kirbi će raskrinkati gramzivi par koji ne može da čeka na nasledstvo. Konačno, u priči “Pročitaj me” Kirbi će, koristeći se bizarnom veštinom čitanja misli, otkriti ubicu koji je na “tradicionalni” način rešio problem svog ucenjivača.

Za punu deceniju izlaženje (od 1946.g.) Kirbi je izrastao u serijal sa izgrađenim profilom; scenarista Fred Dikenson, koji se “nastavio” na tandem Rejmond i Vord Grin, sklon pompeznijim zapletima, najubedljiviji je kad Kirbija vodi van urbanog Njujorka i SAD što, opet, daje priliku Prentisu da se dodatno razmaše i nametne kao originalan crtač koji se ne zaklanja iza velikog prethodnika, ne oponaša ga već gradi svoju verziju poznatog detektiva-srcolomca. U svakom slučaju Prentis je hrabro preuzeo težak zadatak i “odradio” ga za svaku pohvalu u, čak, 160 epizoda!

(“Dnevnik”, 2016.)