ČUDNA ZVERKA PALOMBIJSKA – “Marsupilami 1” Frankena, Batama, Grega i Jana; izdavač Čarobna knjiga 2021.

 

Marsupilami je jedna od najneobičnih zverčica u bogatom bestijarijumu 9. umetnosti. Ovo simpatično biće žutog krzna sa leopardovim tufnama, psećim ušima između kojih su neštašne dlake, okruglog nosa pomalo liči na majmuna sa šakama na rukama i nogama, prepoznatljivo po dugom multifunkcionalnom repu (6-8 metara) - pomaže u kretanju kroz džunglu, može da se savije u oprugu i odbacuje svog vlasnika, služe kao mamac za pecanje riba, ako se savije tako da ima ’džombu’ na kraju odličan je mlaćenje protivnika. Marsupilami je draga i simpatična životinjica - dok se ne naljuti. Svaštojed je, tamani voće, uživa da jede pirane. Zaljubljiv je mada su marsupilamovice probirljive i ćudljive što njihove udvarače vodi od potištenosti do furioznog besa (koji na svojoj koži, ni krivi ni dužni, iskušavaju stanovnici džungle). Kada se srećni par marsupilamija skući (stanište im visi sa lijana, ispleteno je pa liči na polusklopljeni list tapaciran papagajskim perjem), dama će sneti par (ili više) jaja iz kojih se izlegu marsupilamčići, koji mogu biti obični (žuti, bez pega) ali i crni. Prvi zadatak roditelja je da podmlatku raspletu repiće koji su se zamrsili u jajetu; i tokom odrastanja mladi često zapletu svoje repove što ih ometa u puzanju i istraživanju sveta. Podizanje dece je težak posao, zahteva donošenje raznovrsne hrane i neprestano teranje svakojakih grabljivica. Muški marsupilami prevashodno se oglašava sadržajnom rečju „HUBA“ dok ženka suptilno govori „HUBI“ a mladi „BIBI“. Stanište ovih životinja je u Palombiji; u ostatku sveta su bili nepoznati dok ih nisu otkrili lutajući reporteri Spiru i Fantazio i jednog doveli u Šampinjak (logično, nazvali su ga – Marsupilami) da ih prati u daljim avanturama. Marsupilami se pojavio 1952.g. u četvrtoj epizodi stripa „Spiru i Fantazio“. Njegov ’otac’ je strip genije Andre Franken (1924-1997), najpoznatiji kao tvorac legendarnog Gaše šeprtlje. Marsupilami je bio treći dobri junak serijala (četvrti je mala veverica) „Spiru i Fantazio“ koji je Franken stvarao do 1968. godine a onda prepustio drugim autorima kako bi se posvetio svom “Gaši Šeprtlji”. Godine 1978. pojavio se album „Gaša i Marsupilami“ u kome su sabrane Frankenove male pričice o ova dva heroja.

            Franken je 1987.g. započeo novi serijal o marsupilamiju (na koga ima sva autorska prava jer je njegova samostalna tvorevina), u saradnju sa Gregom i Batemom (kasnije su se pridružili drugi autori). Ovog puta priče prate doživljaje porodice marsupilamija u džunglama Palombije. Godine 1991. publikovana je čak i „Enciklopedija marsupilamija“(ukoliko se ime piše velikim početnim slovom misli se na životinjicu koja je došla u Evropu; kad se marsupilami piše malim slovima reč je o čitavoj vrsti). Legenda kaže da je 1952.g. Frankenu, dok je posmatrao vozača briselskog tramvaja koji je otvarao i zatvarao vrata, vozio, naplaćivao i poništavao karte te putnicima davao potrebne informacije, palo na pamet da bi čoveku dobro došao dugačak rep kojim bi, po potrebi, mogao da se ispomogne u radu. Inače, njegovo/njihovo ime je kovanica reči „marsupial“, torbar, i reči „pil“ što je osnova imena „Pilou Pilou“ koje nosi čudni vanzemaljac iz stripa Popaj (njegovo originalno ime je Eugene the Jeep, kod nas je preveden kao Pošteni Evgenije); poslednji segment kovanice je reč „ami“ odnosno prijatelj.

            Agilna “Čarobna knjiga” započinje, u tri toma, objavljivanje devet reprezentativnih albuma (plus početni “nulti”) ovog serijala na kojima je Franken direktno radio ili su stvarani pod njegovim nadzorom. Prvi tom sadrži četiri albuma: nulti „O, ulovite Marsupilamija“, iz 2002.g. kojim je obeleženo 50 godina od pojave ovog strip junaka; album čine kratke pričice i geg-table nastajale u periodu od 1955. do 1981.g. u kojima Marsupilami, Spiru i Fantazio kao i Mali Boža (redovan Frankenov junak) upadaju u razne nezgode, sa domaćim životinjama, pticama koje Marsupilami obožava, posebno crvendaće, nasrtljivim prodavcima ili nezgodnim aparatima. Poneki doživljaji su smešno-poučni dok se drugi iscrpljuju u pukim nesporazumima i bizarnim situacijama. Frankenov crtež se vidljivo razvija, od kvadrata sa „krupnim“ prizorima do „zrelih“ majstorskih slika, zgusnutih a opet preglednih. „Marsupilamijev rep“ (iz 1987. prodat u 600.000 primeraka!) nastavlja se na dotadašnja „iskustva“ i dovodi dežurnog nevaljalca Jova Kradicu, u srce džungle, namernog da, uz pomoć ludog pecaroša, indijanca Daskamifalika, ulovi tajanstvenog marsupilamija - živog ili mrtvog ali sa krznom bez rupa od metaka. “Beba s kraja sveta” (1988) je panda koja pada u džunglu i biva spasena do porodice marsupilamija koja ima i novog prijatelja – ušatu pticu Čupavicu. U epizodi “Crni Mars” (1989) upoznajemo crnog marsupilamija takođe izgubljenog u džungli kojoj, uz sve opasnosti, preti i – civilizacija koja krči put kroz divljinu.  

            Priče se temelje na veselim gegovima i dosetkama na bogatoj pozadini džungle, jaguara, pirana, papagaja, indijanskog plemena Šašavoni, raznih nevaljalaca i “tupsona”; sve je to, uz dinamični karikaturalni crtež, pretočeno u dopadljiv strip u kome ničega nema ni previše ni premalo i koji radoznalim čitaocima nudi puno iskrenog smeha i dobrog raspoloženja.

             (“Dnevnik”, 2021.)

ZGODE I NEZGODE DVA VRAGOLANA I PRGAVE VEVERICE ili UDOMLJAVANJE PITOMOG JAGUARA I VEŠTAC U ŠAMPINJAKU – „Spiru i Fantazio 1” Franken, Dark, Žiže; izdavač “Čarobna knjiga” 2021.

 

Biblioteka “Stari kontinent” agilne “Čarobne knjige” izrasla je u ediciju koja znatiželjnim stripoljupcima donosi albume relevantnih strip autora i njihovih junaka popunjavajući tako praznine u poznavanju evropskog stripa druge polovine XX veka. Istini za volji, poneki od tih junaka su imali svoje magazinske premijere u prošlim decenijama ali uvek u krnjim verzijama (bez kontinuiteta, u lošoj štampi, bez kolora, sa neretkim skraćivanjima i slabim prevodima); te su publikacije odavno nedostupne čitaocima i svakako nedovoljne za puniji uvid u strip biografije autora i junaka. Takav je slučaj i sa Spiruom i Fantaziom, veselim dvojcem ovde znanim i kao “Spira i Ćira” čije su se dogodovštine povremeno mogle čitati u raznim izdanjima (najredovnije u kultnoj “Stripoteci”) kao i u par kolor albuma pa bi se moglo reći da su oni poprilično popularni, posebno kada su bili u društvu sa Marsupilamijem a crtao ih je Andre Franken (1924-1997). Strip se, u novinskom formatu, pred čitaocima u svetu pojavio davne 1938. godine kada je na prvog strani prvog broja „Spiruovog žurnala“ rođen potrčko Spiru; naime, direktor hotela „Muste“ je objavio oglas za potrčka koji treba da bude „mlad, veseo, prijatne pojave, vredan, vredan, snalažljiv itd.“ Ali, kandidati su bili sve sem traženog pa je direktor otišao do umetnika da mu nacrta najnoviji model potrčka što je ovaj i uradio a potom sliku poprskao „vodom života“ i oživelog potrčka poslao u svet! Originalni tvorac Spirua je Rob-Vel od koga je „Dupius“ 1943.g. otkupio autorska prava; strip je išao iz ruke u ruku sve dok nije stigao do legendarnog crtača Žižea koji mu je doneo i prvu slavu. Zbog brojnih obaveza Žiže je 1946. „Spirua i Fantazia“ predao mladom Frankenu koji će ga stvarati sve do 1969.g. kada je napustio strip i posvetio se svom originalnom junaku „Gaši Šeprtlji“. Frankenu nije bilo lako naći adekvatnu zamenu pa je „Dupius“ angažovao više umetnika (Furnije, Nik, Tom i Žanri, Morvan i Munuera, Šalan…) koji su se, duže ili kraće, zadržavali na serijalu. Serijal izlazi i danas i broji gotovo 60 redovnih i desetine vanrednih (samostalnih, prigodnih) albuma; pojavile su se i avanture mladog Spirua 

        Spiru je zamišljen kao dečak potrčko-liftboj sa prepoznatljivom crvenom uniformom i kapicom (uz manje izmene frizure tako izgleda i danas); u nastavku serijala on je postao novinar istraživač. Ubrzo dobija drugara – nestašnu vevericu Spipa sklonu burnim reagovanjima na razne izazove i provokacije. Žiže je 1944.g. uveo novog junaka – Fanatazia, štrkljastog novinara sa nemirnim šiškama. Franken je stvorio Marsupilamija, čudnu zverku iz Južne Amerike (koju je poveo sa sobom kad je otišao iz serijal). Redovnu strip ekipu čine i žitelji sela Šampinjak (Grof od Šampinjaka, Gradonačelnik, pijanac), nekolicina reportera, ludi naučnik Zorglub, zločesti mafijaški bos, Fantaziov zli rođak... S vremena na vreme se pojavljuje i Gaša Šeprtlja koji se zahvaljujući svojoj upečatljivosti „osamostalio“. Franken je preuzeti strip razvio stilski i likovno, obogatio novim likovima i složenijim avanturama, kratke novinske priče pretvorio u one albumske dužine… Sveukupno, Franken je “Spirua i Fantazia” izdigao do nivoa relevantnog stripa za mlade i stare koji ima svoje mesto u istoriji frankobelgijskog, evropskom i svetskog stripa. “Čarobna knjiga” najavljuje kompletan Frankenov rad na ovom serijalu sabran u šest tomova.

        Prvi tom ovog serijala ima tri celine-albuma: “Avanture Spirua… i Fantazija” čine četiri epizode nejednake dužine, nastale 1948-9.g. U pitanju su vesele dogodovštine (potraga za nacrtima robota, boks meč koji rešava pitanje časti na ulici, veselo jahanje po prirodi i “udomljavanje” pitomog jaguara u najambicioznijoj priči “Spiru kod Pigmeja”) očito namenjene najmlađoj publici, pune prostodušnih i detinje naivnih gegova i dosetki. Spiru je, kako i naslovi kazuju, nesporni junak avantura mada mu pomažu Fantazio i Spip. Epizode su crtane u skladu sa zahtevima novinskog objavljivanja – u kaiševima (po pet na strani) sa po tri sličice što je, zbog prebacivanja velikog formata na knjiški, rezultiralo malim, gusto iscrtanim kvadratima. Drugi segment ovog toma čini album “Veštac u Šampinjaku” u kome priča “traje” preko 50 strana (scenario potpisuje Žan Dark) crtana primereno magazinsko-albumskom formatu koji podrazumeva tablu kao meru za stranicu stripa. Ovako “oslobođen” crtež dozvoljava i drugačije kadriranje kao i dinamičniju montažu table. Kao i u nekim ranijim epizodama mladi novinari susreću se sa čudnim pojavama koje su rezultat eksperimenata manje-više ludog naučnika (ovog puta Grofa od Šampinjaka) odnosno sa bizarnim primenama nauke (Grof “ojačan” tajnim napitkom obara svetske rekorde i tako se bogati) i namerama kriminalaca da preotmu i za svoje potrebe upotrebe pronalaske. Ova, uprkos humoru, seriozna tematika pojavljivaće se i kasnije u serijalu. Treći segment (u čijem crtanju je pomogao i Žiže) nazvan “Crni šeširi i još tri avanture Spirua i Fantazija” vraća dvojac (sada ravnopravan i u naslovu) u novinski format i kraće, duhovite pričice uglavnom kriminalističkih zapleta koji su dopunjeni velikom dozom humora i dosetki. Osim početne kvazi kaubojske zavrzlame najviše osmeha izmamiće problem koje Spiru ima sa levitacijom za koju je kriv zli mađioničar sa megalomanskim idejama.

        Zaključimo da prvi tom avantura „Spirua i Fantazia“ koje je osmislio Franken donosi velike doze detinje prostodušnosti i infantilnosti, odnosno razonode, smeha i avantura (sa tek ponekim tmurnim tonovima) koje će prijati svakom ljubitelju “priča u slikama” mladom u duši; ovo je takođe i sjajan uvod u poznati strip serijal i njegove početke odnosno važan uvid u razvoj stripa i promene u tretmanu i doživljaju stripa kao umetničke forme.

            (“Dnevnik”, 2021.)

POSLEDNJE GAŠINE LUDORIJE – “Gaša Šeprtlja 17-19” Andre Frankena; izdavači “Beli put” i “Darkwood” 2018.

Zapaženi epizodni lik strip serijala “Spiru i Fantazija” - onaj koji u priči “Povratak u mezozoik” kroz gust saobraćaj vozi bicikli i nonšalantno čita novine a par slika kasnije nosi polomljeni bicikl da bi već u sledećoj epizodi serijala bio zamalo pregažen baš od Spirua i Fantazija - pojavio se kao glavni junak stripa 28. februara 1957. godine na stranicama “Le journal de Spirou” pod imenom Gaston odnosno, po naški, Gaša Šeprtlja. Njegov tvorac Andre Franken (1924-1997) od tada ga predstavlja najpre u geg-pričama na polovini stranice do bi tek 1966.g. Gaša dobio punu stranu (mada je i dalje umeo da se “skupi” na polovinu strane ali i da se “protegne” na dve strane). I pošto se osamostalio Gaša se, s vremena na vreme, družio sa dvojicom reportera i njihovim ljubimcem Marsupilamijem. S svoje strane, ovi junaci će se povremeno pojavljivati (na plakatima ili kao lutke) u “Gaši Šeprtlji” da podsete čitaoce na sebe ali i da Franken podgreje nostalgiju prema starim junacima.

Gaša zarađuje svoju koricu hleba nasušnog kao administrativac u redakciji strip magazina koji se zove “Spiru” (u ovdašnjem prevodu “Stripoteka”). Njemu se svašta može zameriti i “prišiti” ali svakako ne da je vredan i marljiv; ipak, kad na svom dlanu otkrije dlaku - što je dokaz da je neko lenj - Gaša počinje mahnito da radi (ne znajući da je reč o neslanoj šali kolega)! No, kad je stanje redovno, Gaša zabušava i drema, smišlja genijalne izume za poboljšanje radnih rezultata, kuva ili peče palačinke, rečju, radi sve drugo osim onoga za šta je plaćen. Njegov najveći neprijatelj je zaostala i nesređena pošta koje se oslobađa na svakojake ingeniozne načine kakav je i paljenje u plinskom bojleru ili prepravkom motora svog automobila na novo gorivo - papir! Na žalost, pošte ima toliko da  - u jednom Gašinom košmaru – ona, u stvari, sačinjava prstenove oko Saturna.

Kolege iz redakcije tolerišu i trpe Gašu, njegove ljubimce i ekscese, sa manje ili više gunđanja ali ponekad i njima prekipi pa mu žestoko odgovore. Ovo ne važi za gospođicu Zoricu koju Gaša oduševljava a on nju vodi na lude izlete i zamišlja u još luđim mačo-avanturama kakva je boravak, posle brodoloma, na pustom ostrvu; kada ovu idilu iz snova pokvari dolazak gospodina Gužvića, probuđeni i besni Gaša ne može da odoli a da stvarnog Gužvića, koji naravno dolazi da potpiše ugovore, ne šutne u stražnjicu. Tako benigni momak u zelenoj rolki i ofucanim espadrilama namerno uništava poslovnu šansu mada u redovnim situacijama katastrofu izaziva potpuno nenamerno. I nesretni i nespretni policajac Milkan redovno izvlači deblji kraj iz susreta sa Gašom ili njegovim prastarim automobilom Fijatom 509. Gašina borba protiv parkometara poprima epsko-groteskne razmere od angažovanja snagatora da isavija aparate tako da se ne može ubaciti novčić do sadnje bršljana oko parkometara ili njihovog “popunjavanja” teledirigovanim komandama.

Gaša obožava svoje ljubimce (neobuzdanu mačku, namćorastog galeba, ribicu Šaranka, miša Sirka, kornjaču) ali i čitavu prirodu i živi svet (računajući tu i divlju puzavicu, neke mesožderke i pomahnitali kaktus). Kad zatreba Gaša je spreman čak i da bombama sa lepkom  bombarduje kitolovce! Na žalost, životinje nemaju uvek razumevanje za njegove napore pa tako čudovište iz Loh Nesa beži iz jezera kad Gaša počne da mu svira na svom Gašofonu!

Gaša je sasvim prosečan čovek, ne preterano bistar i uredan, večito neispavan i spreman da to nadoknadi, sklon “hvatanju krivina”, s manjkom uvažavanja za šefove i umišljene bogataše. On zaslužuje odrednicu “šeprtlja” ali ga to ne diskvalifikuje u svesti čitaoca koji mora sebi da prizna da ni sam nije mnogo bolji.

Šestim tomom završava se poduhvat “Darkwooda” i “Belog puta” da na ovim prostorima objave kompletan strip serijal. Ova knjiga sadrži tri albuma od kojih prvi (a 17. po redu) spada u “redovne” albume dok su 18. i 19. albumi sastavljeni od tabli iz raznih perioda Gašinog života koje do tada nisu ušle ni u jedan album, odnosno sadrže razne samostalne crteže-gegove te, kao kuriozum, razne stripove rađene po narudžbama (takve su table korišćene u kampanji popularisanja putovanja gradskim autobusima, promotivni album za proizvođača baterija, tabla za kampanju Amnesti Internešnel). Iako je reč o namenskim proizvodima, Franken je dokazao da je veliki profesionalac koji se na svakom zadatku drži visokih standarda. Na kraju knjige objavljene si u poslednje četiri table koje je Franken nacrtao ili započeo.

 Na kraju ove velike strip avanture sasvim je nesporno da serijal “Gaša Šeprtlja” spada u klasike kako 9. umetnosti tako i svekolike umetnosti. Puna potvrda ovoga je i činjenica da je “Gaša Šeprtlja”, u izboru čitalaca lista “Mond”, svrstan među 100 najboljih knjiga XX veka!

(“Dnevnik”, 2019.)

U SLAVU VESELOG BESMISLA - „Crne misli“ Andre Frankena; izdavač „Darkwood“ 2017.

Andre Franken (1924-1997) spada među najpoznatije i najznačajnije strip stvaraoce zaslužne za „bum“ francusko-belgijskog stripa u prvim decenijama posle II svetskog rata.  Zapažen je već 1946.g. kada je od Žižea preuzeo rad na serijalu „Spira i Ćira“, razvijajući ga i nadograđujući sve do 1969.g. kada odustaje od daljeg rada da bi započeo novi serijal „Gaša Šeprtlja“ koji će ga učiniti svetski popularnim. Dogodovštine dobronamernog ali ne previše vrednog niti bistrog i spretnog administrativca u redakciji strip magazina punoj živopisnih karaktera osvojile su naklonost mnogobrojne publike koja se lako „prepoznala“ u liku glavnog (anti)heroja. Uprkos uspehu i slavi Franken nije mirovao niti se učaurio već je nastavljao svoja traganja: na jednoj strani to su bile vesele avanture čudne živuljke Marsupilamija dok je na drugoj, na prvi pogled, sasvim neočekivana pojava „Crnih misli“, stvaranih od 1977.g. tokom 1980-tih sporadično u kaiševima i geg-tablama za magazine „Spiru“ i „Fluid glacijal“; svi segmenti su sakupljeni u dva albuma, iz 1981. i 1984.g,  „Crnih misli“ koji su kasnije objedinjeni u integral koji je objavio i beogradski „Darkwood“ u kvalitetnoj crno-beloj štampi i sa tvrdim koricama.

            Kako im samo ima kaže, „Crne misli“ su - crne, tačnije crnohumorne, na šta poznavaoci Frankenovog preovlađujućeg optimističkog humora svakako nisu navikli (niti su tako nešto očekivali). No, svaka svetla strana ima svoju suprotnost - mračnu stranu. Teme crnih minijatura su različite, u širokom rasponu od ismevanja civilizacijskih parola i zabluda (o progresu) ili moćnika (vojnika, biznismena) koji svima „kroje kapu“ i sudbinu do slučajeva pojedinačne bezgranične gluposti/tupavosti. I tako se, jedna za drugom, nižu dogodovštvine biznismana koga ubija revolucionarni proizvod (na kome se štedelo na materijalu) ili drugog koji je zaradio milione od prodaje vojnih potrepština a strada jer nema dovoljno kola hitne pomoći, drčnih lovaca koji stradaju od nove vrste municije - Gaša ima pušku koja zečevima dobacuje šargarepe a sada sačma leti u glavu lovca - dok pompezni general umesto cigarete pali protivvazdušni projektil a njegov kolega vojskovođa komandujući juriš isuče mač u koji udari grom i - kremira ga. Na kraju svega, muve zahvajuju šupljoglavim ljudima što su im, uništivši se, ostavili gradove od lobanja. Ipak, nije sve tako crno: neka nova deca na spaljenoj zemlji uživaju u puštanju zmajeva napravljenih od ljudskih kostura razapetih na plastične folije! Naravno, na sreću (?), do tada je dug put na kome će bik kao trofeje pokupiti delove toreadora a general će (neuspešno) testirati sedište za katapultiranje u helikopteru a astronaut, pošto povuče vodu u toaletu, biti izbačen u svemir. Konačno, na nekoliko tabli obznanjuje se bezmalo nadrealistički užas do koga se pukim racionalizacijama ne može stići: tako plemeniti hranilac prica postaje njihov obrok dok branioci zamka na zidinama stradaju od neverovatne mašine zupčanika koja se uklapa sa rasporedom grudobrana na zidu i mrvi sve pred sobom! A da ništa nije slučajno i ima svoju predistoriju Franken će nas podsetiti (ingenioznom) porukom sa vrha astečke piramide tokom obreda žrtvovanja čupanjem srca, koga glasi: „Hej! Reci kožoderima da manje žderu, a više deru...“

            Kao da sam strip nije dovoljan da oslika sveopšti besmisao, Franken iznad tabli u prvom albumu stavlja neologizme kakvi su „Pucanj u prazno ponekad je isto što i metak u čelo“, „Svetlo na kraju tunela nije isto što i voz koji nadolazi“, „Cepanje atoma nije za cepanje od smeha“, “Prekratiti nekome muke nije isto što i mučno nekoga prekratiti”, “Jeza u leđima nije isto što i ježa u leđa”, “Muva bez glave nije isto što i muve u glavi”, “Hraniti ptice nije isto što i biti ptičija hrana”. Franken možda tvrdi da je sve besmisleno ali i dodaje: važno da je veselo! Jer dok oni na začelju još lumpuju oni napred, gurani masom u leđa, bivaju nabadani na šiljke (civilizacijske propasti).

            Kao što su Frankenove misli britke takve su mu i linije. Crtež je briljantan u svojoj preciznosti i svedenosti odnosno u besprekornom grafizmu kojim dominira crna boja jer su likovi uglavnom crni (kao da su na negativu crno-belog filma). U svaku sliku očito je uneto mnogo znanja i još više želje i strasti tako da svaka tabla fascinira pukim savršenstvom.

            Rečju, “Crne misli” predstavljaju Frankena na vrhuncu umetničkih snaga i nesporno su remek-delo 9. umetnosti odnosno svekolike Umetnosti XX veka.

            (“Dnevnik”, 2019.)

HRABRI GAŠA UBIJA AJKULU TURPIJICOM ZA NOKTE! – “Gaša Šeprtlja 14-16” Andre Frankena; izdavači “Beli put” i “Darkwood” 2017.

Gaston odnosno Gaša Šeprtlja Andre Frankena (1924-1997) pojavio se kao glavni junak stripa 28. februara 1957. godine na stranicama “Le journal de Spirou” a do tada je “statirao” u  epizodama Frankenovog serijala “Spiru i Fantazio” – zapažana je njegova pojava u priči “Povratak u mezozoik” u kojoj kroz gust saobraćaj vozi bicikli i nonšalantno čita novine a par slika kasnije nosi polomljeni bicikl; u sledećoj epizodi Gašu zamalo da pregaze baš Spiru i Fantazio! Gaša je, i pošto se osamostalio, nastavio druženje sa dvojicom reportera i njihovim ljubimcem Marsupilamijem. S druge strane, ovi junaci će se povremeno pojavljivati (na plakatima ili kao lutke) u “Gaši Šeprtlji” da podsete čitaoce na sebe ali i da Franken podgreje nostalgiju prema starim junacima.

Početna postavka-pozornica stripa je brzo definisana: Gaša je administrator u redakciji strip magazina koji se zove “Spiru” (u ovdašnjem prevodu “Stripoteka”); izdavačka kuća zove se, saznajemo to u ovom tomu, “Bela šuma“. On se, koliko god može, ne meša u svoj posao - radije peče palačninke - pa ima problema sa gomilama nesređene pošte; svoju prirodnu lenjost pokušava da kompenzira pronalazačkim poduhvatima koji uglavnom neslavno završavaju. Kolege iz redakcije ga trpe sa manje ili više gunđanja ali ponekad i njima prekipi pa mu žestoko odgovore – osim gospođice Zorice koju Gaša oduševljava a on nju vodi na lude izlete i zamišlja u još luđim mačo-avanturama (kakve su jahanje ajkula ili borbe s ajkulama - turpijicom za nokte). Pored stalnih likova novi kolega od ovog toma je Brančilo, rođeni depresivac i baksuz kome baš ništa ne polazi od ruke. U redakciju povremeno dolazi gospodina Gužvić sa namerom da potpiše ugovor  ali to mu nikad ne uspe jer Gaša redovno, najčešće nenamerno, upropasti taj presudni trenutak. Redakciju povremeno poseti i provalnik Fredi “Čarobni prsti” koji, naravno, izvuče deblji kraj. Izvan redakcije Gaša redovno sreće svog drugara Žiću ali i nesretnog i nespretnog policajca Milkana koji najčešće izvuče deblji kraj iz susreta sa Gašom ili njegovim prastarim automobilom Fijatom 509. Kao što obožava svoj auto Gaša obožava i svoje ljubimce neobuzdanu mačku i namćorastog galeba koji terorišu svakoga u redakciji te ribicu Šaranka; generalno Gaša je ljubitelj prirode i živog sveta – tu se računa divlja puzavica i pomahnitali kaktus ali i druge biljke (neke su i mesožderke) koje čuva na poslu. Mada, nije uvek lako sa prirodom pa tako sova koja huče čitave noći ne dozvoljava Gaši da zaspi a on joj uzvraća celodnevnim sviranjem na gitari da i ona vidi kako je biti neispavan! A u netipičnoj epizodi u kojoj je Gaša reporter u poseti ZOO vrtu on otkriva svoje parnjake iz prirode - lenjivce. Lenjost se ponekad prepliče za genijalnim zamislima - tako Gaša “gradi” duboke tunele u arhivi i tamo blaženo drema! Ponekad, pak, od arhive pravi lavirinte za zabavu kolega ili mu, opet, na valšeban način uspeva da, kao rudar, pronađe traženu knjigu. Naravno, ti trenuci genijalnosti ne traju dugo a češći su oni u kojima on dekumentaciju i svakojake drangulije lopatom tovari u orman.

Gaša je oličenje prosečnog čoveka: ni po čemu izuzetan, ne preterano bistar i uredan, večito neispavan i spreman da to nadoknadi, sklon “hvatanju krivina”, s manjkom uvažavanja za šefove i umišljene bogataše. On ima žestoku potrebu da izmisli metode koje će olakšati rad u redakciji i svim ljudima na svetu (a njemu doneti slavu i novac); naravno, ovi pokušaji neslavno završavaju ali to njega ne koleba u dobroj nameri. Gaša zaslužuje odrednicu “šeprtlja” ali ga to ne diskvalifikuje u svesti čitaoca koji mora sebi da prizna da ni sam nije mnogo bolji.

Svaka Gašina dogodovština počinje i završava se na istoj tabli što je od Frankena osim izuzetnog crtačkog majstorstva tražilo posebnu disciplinu i način razmišljanja koji je razvio do savršenstva. Ovaj tom sadrži tri “obična” albuma (table od 709 do 847) i zanimljiv je i po tome što Franken povremeno razbija klasičnu tablu crtežima bez okvira ili njenim potpunim ukidanjem - izveštaj sa utakmice je novinski članak sa ilustracijama.

Zahvaljujući “Darkwoodu” i “Belom putu” konačno je na ovim prostorima moguće pročitati kompletan strip; za razliku od ranijih haotičnih objavljivanja ovog puta su table poređane hronološki, odštampane kvalitetno, u punom koloru i uvezane u tvrde korice. Čitav serijal (u šest tomova) nezaobilazno je štivo za ljubitelje 9. umetnosti ali i svekolike umetnosti jer je “Gaša Šeprtlja”, u izboru čitalaca lista “Mond”, svrstan među 100 najboljih knjiga XX veka!

(“Dnevnik”, 2019.)

VEČITI ŠEPRTLJA NA KOGA SVI LIČIMO ili GAŠA KOJI SE BAŠ MNOGO NE MEŠA U SVOJ POSAO – “Gaša Šeprtlja 11-13” Andre Frankena; izdavači “Beli put” i “Darkwood” 2017.

Gaston odnosno Gaša Šeprtlja Andre Frankena (1924-1997) spada u junake koji već više od pet decenija vesele čitaoce raznih strip izdanja (i nekoliko albuma) na ovim prostorima – prvi put se pojavio 1965.g. u legendarnoj “Panorami”. Sam Gaša je kao glavni junak stripa premijerno “došao na posao” 28. februara 1957. godine na stranicama “Le journal de Spirou” a do tada je “statirao” u  epizodama Frankenovog serijala “Spiru i Fantazio” (kod nas “Spira i Ćira”) – zapažana je njegova rola u priči “Povratak u mezozoik” u kojoj kroz gust saobraćaj vozi bicikli i nonšalantno čita novine a par slika kasnije nosi deformisani bicikl. U sledećoj epizodi ovog serijala Gašu zamalo da autom pregaze Spiru i Fantazio. Uprkos ovako nespretnom pojavljivanju Gaša je, i pošto se osamostalio, nastavio da se druži sa dvojicom reportera i njihovim ljubimcem Marsupilamijem. S druge strane, ovi junaci će se povremeno pojavljivati (na plakatima ili kao lutke) u “Gaši Šeprtlji” tek da na sebe podsete čitaoce ali i da Franken malo podgreje svoju nostalgiju prema starim junacima.

Gaša je započeo - i nastavio kroz ceo svoj vek - kao geg strip na jednoj tabli što je idealna humoristička forma koja istovremeno lako popunjava prazne stranice u nekom broju strip magazina (ili dnevnih novina). Početna postavka-pozornica stripa je brzo definisana: Gaša je momak zaposlen kao administrator u redakciji strip magazina koji se zove “Spiru” (u ovdašnjem prevodu “Stripoteka”). On se mnogo ne meša u svoj posao što rezultira gomilama nesređene pošte; svoju prirodnu lenjost pokušava da kompenzira pronalazačkim poduhvatima koji uglavnom neslavno završavaju. Kolege iz redakcije ga trpe sa manje ili više gunđanja ali ponekad i njima prekipi pa mu žestoko odgovore – osim koketne gospođice Zorice koju Gaša oduševljava pa ga ona stalno brani. Gaša stoga u trenucima iskrenosti zaključuje da mu se na poslu raduje samo mali miš koga čuva u arhivi! U redakciju povremeno dolazi gospodina Gužvić sa namerom da potpiše ugovor sa magazinom ali to mu nikad ne uspe jer Gaša redovno upropasti taj trenutak. Izvan redakcije Gaša sreće drugara Žiću ali i nesretnog i nespretnog policajca Milkana (kršten je i kao Trotoarko) koji najčešće izvuče deblji kraj iz susreta sa Gašom ili njegovim prastarim automobilom Fijatom 509. Kao što obožava svoj auto Gaša obožava i svoje ljubimce, neobuzdanog mačak i namćorastog galeba (obe “zveri” su stalno gladne) koji terorišu svakoga u redakciji te ribicu Šaranka; generalno Gaša je obožavalac prirode i živog sveta – tu se računaju i puzavica (od tetke Hortenzije) odnosno kaktus koje čuva na poslu - i bori se za njihova prava pa je zato, recimo, izmislio pušku koja uplašenim zečevima dobacuje šargarepe. Pored svih ovih aktivnosti on obožava muziku posebnu onu koju izvodi na svom bizarnom instrumentu - Gašofonu, nekoj vrsti mutirane harfe čije sviranje nimalo nije bezopasno jer ne samo što razvija stakla i uništava ljudima živce već može da ugrozi let vojnih aviona Miraž.

Gaša je u mnogo čemu oličenje običnog, prosečnog čoveka - u kome će se svaki čitalac lako prepoznati - koji ni po čemu nije izuzetan jer nije ni preterano bistar, nije ni preterano uredan (svakako nije začešljan a patike su mu iskrzane), večito je neispavan i spreman da to nadoknadi (pa mačak koji se očeše o njegove noge može da ga obori iz dremke “s nogu”), ne voli previše da radi, sklon je da “hvata krivine”, ne poštuje previše šefove i umišljene biznismene i bogataše. I pored stalnog nedostatka energije za posao on ima “napada” entuzijazma kada sprema palačinke ili druga (improvizovana) jela što se završi ili požarom ili trovanjem kolega. Gaša takođe ima žestoku potrebu da izmisli sisteme koji će olakšati rad u redakciji (iako on rad izbegava) ili svim ljudima na svetu (a njemu doneti slavu i novac); naravno, i ovi pokušaji neslavno završavaju ali to njega ne može da pokoleba u dobroj nameri. Gaša svakako zaslužuje ime “šeprtlja” ali ga to ne diskvalifikuje u svesti čitaoca koji mora sebi da prizna da ni sam nije mnogo bolji, bilo zato što nije preterano sposoban ili zato što sticaj svakojakih okolnosti uništava sve njegove dobre ideje i planove.

Svaka Gašina dogodovština počinje i završava se na istoj tabli što je svakako tražilo od Frankena, osim izuzetnog crtačkog majstorstva, posebnu disciplinu i način razmišljanja koje je, očigledno, razvio do savršenstva.

Znatiželjni čitaoci imaju priliku da u izdanju “Darkwooda” i “Belog puta” (koji je prva tri albuma objavio samostalno dok su tomovi 4, 5 i 6 zajednički poduhvat) konačno i na ovim prostorima vide/pročitaju sve table ovog stripa; za razliku od ranijih haotičnih objavljivanja ovog puta su table poređane hronološki, odštampane kvalitetno i u punom koloru te uvezane u tvrde korice. Čitav serijal u šest tomova može se smatrati nezaobilaznom literaturom za sve ljubitelje stripa ali i svekolike umetnosti jer je “Gaša Šeprtlja”, podsetimo, u izboru čitalaca lista “Mond” svrstan na spisak 100 najboljih knjiga XX veka. Sasvim zasluženo.

(“Dnevnik”, 2018.)

KAKO JE NACRTANI POTRČKO PUŠTAN U ŽIVOT ili VESELI POTRČKO I ŠTRKLJASTI NOVINAR - „Spiru i Fantazio vanredna serija“; izdavač „Darkwood“ 2015.

            Među (bez)brojnim junacima francusko-belgijskog stripa koje su, posle II svetskog rata, devojčice i dečaci na prostorima Jugoslavije mogli da čitaju bila su i dvojica veseljaka Spiru i Fantazio („prekršteni“ u „Spira i Ćira“); osim magazinskih epizoda objavljeno je i par kolor albuma sa njihovim avanturama pa bi se moglo reći da su oni poprilično popolurni, posebno kada su bili u društvu sa Marsupilamijem a crtao ih je Andre Franken. No, mnogo je toga o ovom popularnom dvojcu nepoznato i tako bi i ostalo da nema albuma „Spiru i Fantazio vanredna serija“ u  izdanju „Darkwood“-a (iz 2015.g.). Knjiga na više od 190 kolor stranica sadrži čak četiri albuma iz „Vanredne serije Spiru i Fantazio“ koje je francuski izdavač „Dupius“ objavio 1976. (dva albuma) i 2003. godine. Tako je tamošnjim (a sada i ovdašnjim) čitaocima koliko-toliko otkrivena istorija ovog stripa a ona seže, ni manje ni više, čak 80 godina unazad sve do 1938.g. kada je na prvog strani prvog broja „Spiruovog žurnala“ rođen potrčko Spiru; naime, direktor hotela „Muste“ je objavio oglas za potrčka koji treba da bude „mlad, veseo, prijatne pojave, vredan, vredan, snalažljiv itd.“ Ali, kandidati su bili sve sem traženog pa je direktor otišao do umetnika da mu nacrta najnoviji model potrčka što je ovaj i uradio a potom sliku poprskao „vodom života“ i oživelog potrčka poslao u svet! Originalni tvorac Spirua je Rob-Vel od koga je „Dupius“ 1943.g. otkupio autorska prava; strip je išao iz ruke u ruku sve dok nije stigao do legendarnog crtača Žižea koji mu je doneo i prvu slavu. Zbog brojnih obaveza Žiže je 1946. „Spirua i Fantazia“ predao mladom Frankenu koji će ga stvarati sve do 1969.g. kada je napustio strip i posvetio se svom legendarnom junaku „Gaši“. Jakoj i samosvojnoj ličnosti kakva je Franken nije bilo lako naći adekvatnu zamenu pa je „Dupius“ angažovao više umetnika (Furnije, Nik, Tom i Žanri, Morvan i Munuera, Šalan...) koji su se, duže ili kraće, zadržavali na serijalu. Serijal izlazi i danas i broji gotovo 60 redovnih i desetine vanrednih (samostalnih, prigodnih) albuma.

            Spiru je zamišljen kao dečak potrčko-liftboj sa prepoznatljivom crvenom uniformom i kapicom (uz manje izmene frizure tako izgleda i danas). Ubrzo on dobija drugara – nestašnu vevericu Spipa. Žiže je 1944.g. uveo novog junaka – Fanatazija, štrkljastog novinara sa nemirnim šiškama. Franken je stvorio Marsupilamija, čudnu zverku iz Južne Amerike (koju je poveo sa sobom kad je otišao iz serijal). Strip ekipu čine i žitelji sela Šampinjak (Grof od Šampinjaka, Spiruov i Fantazijev domaćin i drug u avanturama, samoljubivi Gradonačelnik, pijanac Čokanjon), nekolicina reportera, ludi naučnik Zorglub, zločesti Don Vito Kortizone (naravno mafijaški bos), Zanafio (Fantaziov zli rođak). S vremena na vreme se pojavljuje i Gaša Šeprtlja koji se zahvaljujući svojoj upečatljivosti „osamostalio“.

            Spiru i Fantazio su u prvim godinama uglavnom imali „obično neobične“ doživljaje kakvi su oni (reprintovani i u ovoj knjizi) iz epizode „Tenk“ (iz 1947. prva Frankenova epizoda), „Nasledstvo“ ili „Spiru i montažna kuća“. Ove su pričice bazirane na prostodušnim zapletima (drugari kupuju od američkih vojnika polovni tenk koji ne umeju da voze pa uništavaju sve oko sebe, da bi otkrio šta je nasledio Spiru mora dobro da se pomuči i ode čak u Afriku, potencijalno unosan posao prodaje montažnih kuća za plaže slavno propada) u kojima dominiraju desetke, gegovi i jurnjave u stilu nemih filmova a sve iscrtano u nizu kaiševa sa malim sličicama. Ambicioznija je epizoda „Robot Radar“ u kojoj naši junaci moraju da se bore sa pomahnitalom tehnološkom novotarijom. Sukob sa ludim naučnicima i njihovim planovima odnosno eksperimentima-proizvodima postaće jedna od stalnih tema serijala baš kao i putovanja na egzotične lokacije i sukobi sa svakovrsnim nevaljalcima. Ili kako se kažu Tom i Žanri u jednoj tabli iz 2001.g. – momci ponedeljkom hapse opasnu personu, utorkom svrgavaju diktatora, sredom hvataju retku, zaštićenu zverku, četvrtkom onesposobljavaju ludog naučnika, petkom sprečavaju pljačku veka, subotom spasavaju planetu a nedeljom kuvaju za Tetka Juliju! Poneke od pobrojanih rabota, poteklih iz pisaće mašine i pera različitih autora, mogu se videti i u ovoj knjizi. Znatiželjni čitalac će pratiti i vizuelni razvoj-odrastanje Spirua i ekipe kada ih je radio Franken odnosno njihove različite izglede koje su formirali drugi crtači. Očit je i razvoj crtačkih tehnika i sklapanja strip tabli kao i usložnjavanje priča-avantura na šta će uticati i zadati broj stranica ali i ambicije scenariste. Tako uz bezazlene igratije („Fantazio i fantom“ Žižea, 1946) nastaju i one sa socijalnim senkama (Rob-Velova epizoda o crnom bokseru Bubici i Spiruu kao njegovom menadžeru, 1942-1943) ili se priče usložnjavaju u preklapanjima realnosti i snova („Odmor u šumi Tandar-broć“ Furnijea, 1973) sve dok se ne stigne do stadijuma u kome se parodira i parafrazira istorija samog serijala („Čelično srce“ Šalanova, ambiciozna, na žalost nezavršena epizoda, 1982).

            Rečju, knjiga „Spiru i Fantazio vanredna serija“ je, osim velike doze razonode, smeha i avantura, sjajan uvod u poznati strip serijal, njegove početke i razvoj ali, istovremeno, uvid u razvoj stripa i promene u tretmanu i doživljaju stripa kao umetničke forme.

(“Dnevnik“, 2018.)

ŽIV ILI MRTAV ALI SA KRZNOM BEZ RUPA OD METAKA ili LOV NA MARSUPILAMIJA - „Marsupilamijev rep“ Grega, Frankena i Batema; izdavač Darkwood, Beograd, 2014.

Andre Franken (1924-1997), belgijski strip stvaralac, poznat je širom sveta po serijalima „Spiru i Fantazio“, „Gaša Šeprtlja“, „Crne ideje“ i „Marsupilami“. Veći deo svoje karijere radio je za kuću „Dupius“ da bi se 1987.g. osamostalio i osnovao svoje proizvodno-izdavačko preduzeće „Marso prodakšn“ koje je iste godine objavilo album „Marsupilamijev rep“ zajedničko delo scenariste Grega, kome je Franken pomagao, i crtača Batema. „Razvod“ sa „Dupiusom“ značio je i podelu „zajedničke imovine“ pa je Franken mogao da raspolaže svojim likovima Marsupilamijem i Gašom Šeprtljom dok su „Spiru i Fantazio“ ostali „Dupiusu“; no oni i nisu bili Frankenov „proizvod“ jer je seriju o dvojici ne preterano spretnih reportera koji širom sveta upadaju u različite avanture (čitaj nevolje), Franken 1946. g. preuzeo od Žižea (koji je, pak, preuzeo lik Spirua, stvoren 1938.g. od Rob-Vela i dodao mu drugara Fantazija). Franken je Marsupilamija samostalno osmislio i dodao postojećim junacima u epizodi „Spiru i naslednici“ iz 1952.g. Legenda kaže da je Frankenu, dok je posmatrao vozača briselskog gradskog tramvaja koji je otvarao i zatvarao vrata, vozio, naplaćivao i poništavao karte te putnicima davao potrebne informacije, palo na pamet da bi čoveku dobro došao dugačak rep kojim bi, po potrebi, mogao da se ispomogne. Od ideje je nastala neobična životinjica koju će Spiru i Fantazio pronaći u džunglama Palombije, negde u Južnoj Americi. Marsupilami će sa reporterima doći u Evropu i pratiti ih u brojnim avanturama pomažući da pobede nevaljalce svojim izvanrednim sposobnostima (kakva je i udarac krajem repa zgužvenim u buzdovansku kuglu) i konciznim komentarima „Huba, huba“ (ponekad i „Hop“); inače masupilami dama isključivo govori „Hubi, hubi“ a deca „Bibi“. Pošto su vrlo živopisni karakteri i pojave, marsupilami su u seriji  „Spiru i Fantazio“ uspeli da dobiju i samostalnu epizodu, „Gnezdo Marsupilamija“ o zgodama i nezgodama porodice „divljih“ marsupilamija u Palombiji. Njegovo/njihovo ime je kovanica reči „marsu“, torbar, i reči „pil“ što je osnova imena „Pilou Pilou“ koje nosi čudni vanzemaljac iz stripa Popaj (njegovo originalno ime je Eugene the Jeep, kod nas je preveden kao Pošteni Evgenije); poslednji segment kovanice je reč „ami“ odnosno prijatelj. „Marsupilamijev rep“ o porodici marsupilamija u prirodnom okruženju prodat je u 600.000 primeraka; Franken je učestvovao u radu na tri albuma ovog serijala. „Marsupilami“ je po njegovoj smrti nastavio da izlazi u novim epizodama koje po pričama različitih autora crta Batem; do sada se pojavilo 28 albuma plus nulti „Ulovite Marsupilamija“, 2002.g. kojim je obeleženo 50 godina od pojave ovog strip junaka a čine ga čine kratke pričice i geg-table nastajale u periodu od 1955. do 1981.g.

            „Marsupilamijev rep“, kao prva avantura u samostalnoj seriji, nastavlja se na dotadašnja „iskustva“ i dovodi dežurnog nevaljalca (živopisnog imena) Jovo Kradica, u srce džungle sa namerom da ulovi tajanstvenog marsupilamija - živog ili mrtvog ali sa krznom bez rupa od metaka. U rukavac reke Bistrosupica stiže u klimavom brodiću „Santa raspada“ kojim upravlja šljampavi Kapetan a pomaže mu mornar/kotlar Brusimpete. Ključni čovek za lov je ludi pecaroš, indijanac Daskamifaliko; on peca pirane i video je marsupilamije koji obožavaju da jedu pirane. Kradica i Daskamifaliko pokušaće da ulove neobičnu živuljku podlim planom. S druge strane, tata marsupilami ima ozbiljnih porodičnih problema jer mama nije zadovoljna hranom koju donosi u gnezdo za nju i troje dece. U konačnom nadmetanju ko je mudriji (da se dočepa slasnih mrava ljudoždera) umešaće se nervozni tapir i pleme ljutih indijanaca Šašavona...

            Priča se temelji na veselim gegovima i dosetkama, kao i domišljatom dočaravanju porodično/bračnih muka marsupilamija, pretočenim u dopadljiv karikaturalni crtež što, sveukupno, radoznalim čitaocima nudi puno iskrenog smeha i dobrog raspoloženja.

            („Dnevnik“, 2016.)

DUGOREPI, SKAKUTAVI PRIJATELJ KOJI GOVORI „HUBA“ ili MARSUPILAMI OBOŽAVA CRVENDAĆE - „Uhvatite Marsupilamija“ Andre Frankena; izdavač Darkwood, Beograd, 2014.

Andre Franken (1924-1997) jedan je od najpopularnijih belgijskih strip stvaralaca XX veka, poznat po serijalima „Spiru i Fantazio“, „Gaša Šeprtlja“, „Crne ideje“ i „Marsupilami“. Seriju o dvojici ne preterano spretnih reportera, Spiru i Fantaziju, koji širom sveta upadaju u različite avanture (čitaj nevolje), Franken je  1946. g. preuzeo od Žižea (koji je, pak, preuzeo lik Spirua, stvoren 1938.g. od Rob-Vela i dodao mu drugara Fantazija). I Franken je nastavio da razvija i menja serijal, usavršavajući i svoj prepoznatljivi grafizam, što je doprinelo njegovoj atraktivnosti i uspehu kod publike. Do 1968.g. kada je prestao da crta „Spirua i Fantazija“ Franken je uradio 20 albuma. Oslobođen obaveza prema veselim reporterima Franken se, uz kraće serije i samostalne albume, posvetio svom već legendarnom, maleroznom junaku „Gaši Šeprtlji“ čije gegove je počeo da stvara od 1957. i nastavljao, u 19 albuma, sve do kraja svog života. Ingeniozno sumorni, ponekad i morbidni, humor tema je tabli-epizoda „Crnih ideja“ stvaranih u periodu od 1977. - 1983.g. i sakupljenih u dva albuma.

            Strip legenda kaže da je 1952.g. Frankenu, dok je posmatrao vozača briselskog gradskog tramvaja koji je otvarao i zatvarao vrata, vozio, naplaćivao i poništavao karte te putnicima davao potrebne informacije, palo na pamet da bi čoveku dobro došao dugačak rep kojim bi, po potrebi, mogao da se ispomogne u radu. Tajanstveni putevi invencije od početne ideje su stvorile neobičnu životinjicu marsupilamija koju će Spiru i Fantazio pronaći u džunglama Palombije, državice koju će posetiti u albumu „Spiru i naslednici“. Marsupilamiju će se reporteri dopasti pa će sa njima doći u Evropu, u provincijsku varošicu Šampinjak, odakle će, nadalje, pratiti svoje drugare u brojnim avanturama pomažući im da pobede nevaljalce svojim izvanrednim sposobnostima (kakva je i udarac krajem repa zgužvenim u buzdovansku kuglu) i konciznim komentarima „Huba, huba“ (ponekad i „Hop“); inače masupilami dama isključivo govori „Hubi, hubi“ a deca „Bibi“. Ipak, marsupilami (ukoliko se ime piše velikim početnim slovom misli se na životinjicu koja je došla u Evropu; kad se marsupilami piše malim slovima reč je o čitavoj vrsti) su vrlo živopisni karakteri i pojave pa su u seriji  „Spiru i Fantazio“ uspeli da dobiju i samostalnu epizodu, „Gnezdo Marsupilamija“ o zgodama i nezgodama  porodice „divljih“ marsupilamija u Palombiji. Inače, njegovo/njihovo ime je kovanica reči „marsupial“, torbar, i reči „pil“ što je osnova imena „Pilou Pilou“ koje nosi čudni vanzemaljac iz stripa Popaj (njegovo originalno ime je Eugene the Jeep, kod nas je preveden kao Pošteni Evgenije); poslednji segment kovanice je reč „ami“ odnosno prijatelj. Pošto je Marsupilami u potpunosti Frankenov lik on ga je, pošto je napustio serijal „Spiru i Fantazio“ (koji kontinuirano izlazi do danas a rade ga novi autori), „poveo“ sa sobom i gotovo dve decenije kasnije, posle retkih kratkih epizodica, sa Batemom, Gregom i Janom, uradio tri albuma o divljem marsupilamiju. Serijal „Marsupilami“ je po Frankenovoj smrti nastavio da izlazi u novim epizodama koje po pričama različitih autora crta Batem; do sada se sveukupno pojavilo 26 albuma. Marsupilami je junak čak četiri animirane serije iz 1993. (u Diznijevoj produkciji), odnosno u francuskoj produkciji 2000., 2003. i 2009. (serija i dalje traje) a 2012. je snimljen i celovečernjim film.

            „Ulovite Marsupilamija“ objavljen je 2002.g. i njime je obeleženo 50 godina od pojave ovog strip junaka. Album čine kratke pričice i geg-table nastajale u periodu od 1955. do 1981.g; zbog ove raznovrsnosti i šarolikosti album je označen kao nulti u serijalu. U dvadesetak celina Marsupilami, Spiru i Fantazio kao i Mali Boža (redovan Frankenov junak) upadaju u razne nezgode, sa domaćim životinjama, pticama koje Marsupilami obožava, posebno crvendaće, odnosno nasrtljivim prodavcima ili nezgodnim aparatima. Poneki doživljaji su smešno-poučni dok se drugi iscrpljuju u pukim nesporazumima i bizarnim situacijama. Frankenov crtež se vidljivo razvija, od kvadrata sa „krupnim“ prizorima do „zrelih“ majstorskih slika, zgusnutih a opet preglednih. Posebnu, mini celinu čine dve kratke epizode o „divljim“ marsupilamijima u prirodnom staništu, džunglama Palombije, koje pokušava da ulovi uporni momak živopisnog imena Jovo Kradica. Posprdni ton neutralnog pripovedača, gegovi, vrcave dosetke i upečatljivi crteži sjajno su izbalansirani u efektne celine u kojima ničega nema ni previše ni premalo.

            „Uhvatite Marsupilamija“ zabavan je i veseo album i pravi uvod u naredne marsupilamijevske avanture potekle iz pera i pod patronatom sjajnog Frankena.

            („Dnevnik“, 2015.)