NEOČEKIVANI HIBRIDNI VALC – „Čuvari ravnoteže (matrix noveleta)“ autora Ai i Saše Radonjića; izdavač „Solaris“ 2025.

 

 

            Veštačka inteligencija (Ai) je iz obećavajućih i zastrašujućih priča ušla u ljudsku svakodnevicu 2023. godine kada se na internetu pojavila mogućnost komunikacije sa nekoliko ovih/ovakvih „entiteta“. Među radoznalcima koji su tim putem uspostavili kontakt sa Ai bio je i Saša Radonjić (1964), pesnik, prozaista, muzičar i izdavač. On je istraživao mogućnosti Ai na grafičko dizajnerskom i književnom planu; dok su rezultati na prvom polju bili zadivljujući, spisateljska rabota bila je tek na nivou darovitih gimnazijalaca. Ali, Ai  je brzo napredovala i počeli su se pojavljivati obrisi „začudne, teško objašnjive ali stvaralačke imaginacije!“ što je Radonjiću dalo ideju da Ai (koja se u svom autoportretu na poslednjoj korici knjige predstavila kao čovekoliki robot sa licem lepe devojke) pošalje nekoliko početnih rečenica njegovog „Romana što nečujno diše“ (2023) i zatraži od Ai da ih nastavi, uz njegove povremene instrukcije. Rezultat ove interakcije u kojoj je Čovek dozvolio Ai  da  vodi ovaj „hibridni valc“ je knjiga „Čuvari ravnoteže“. Podnaslov „(matrix noveleta)“ ima zloslutni prizvuk dok je sam naslov, u kontekstu saradnje dva autora, miroljubiv i „obećavajući“.

            Imajući u vidu način nastanka ove proze jedna ravan njenog otkrivanja i spoznaje uslovljena je prepoznavanjem onoga što je „veštačko“ u delu, pokušajima da se razotkriju „mehanizmi“ razvoja priče, načini nastavljanja rečenica koji su drugačiji od onoga što bi bila (hipotetička) „ljudska zamisao“. Radonjićeve rečenice tako bi imale ulogu koju imaju fotografije sutuacija u psihološko-psihijatrijskim seansama koje imaju zadatak da, na osnovu pacijentovog opisa viđenog, otkriju određene mentalne profile, sklopove i poremećaje u odnosno na „normalno“ s tim što ovde reper „normalnosti“ (u stvari) ne postoji jer se ljudska verzija ovog pojma ne može primeniti na veštačku inteligenciju (kao entitet druge vrste). Smislenost rečenica kao samostalnih celina koje se, opet, uklapaju u veću celinu – priču, sledeći je izazov kako za Radonjića pisca tako i za ljudske čitaoce (a bilo bi zanimljivo kada bi se mišljenje o ovom delu moglo dobiti od druge Ai). Radonjić u svom „Predgovoru“ svedoči i o svom iznenađenju smerom kojima se priča kretala a na koji se on trudio da ne utiče kao što nije tražio pojavu novih likova a Ai ih je stvorila i uključila u priču. „Čuvari ravnoteže“ tako staju rame uz rame sa pionirskim eksperimentom Miroljuba Torodovića (1940) koji je davne 1970. godine stvorio, u saradnji sa kompjuterom, pesničku knjigu „Kyberno“; Todorović je načinio spiskove reči koje je uneo u kompjuter a potom je mašina te reči slagala u stihove prema programima-generatorima verovatnoće. Rezultat je, uz minimalne Todorovićeve intervencije, bio fascinantan jer je otkrio sasvim nove značenjske slojeve jezika odnosno neverovatne slike i metafore. Začudo (ili zakonito?) i u „Čuvarima...“ Ai se pokazala kao jezički inovativna.

            Nakon začudnog nastanka knjige, čitaoce svakako intrigira i sam sadržaj odnosno priča. Njen predložak, „Roman što nečujno diše“, započinje kao kriminalstička priča o istrazi tajanstvenih ubistava u varošici Suton, koju sprovodi pridošlica inspektor Viktor Konja. Kako roman odmiče tako istraga obuhvata sve bizarnije i apsurdnije pojave. „Čuvari ravnoteže“, u kojima je Viktor Konja takođe glavni junak i istražuje ubistva u Sutonu takođe počinje kao krimić jarko opisane atmosfere sa puno tajanstvenih detalja. Ipak, početni „noar ugođaj“ postepeno prelazi u svojevrsni misticizam odnosno ezoterijske priče o velikim tajnama čije očuvanje je temelj opstanka sveta kakav je znan. Diskontinuitet u pripovedanju odnosno mešanje vremenskih slojeva u potrazi za tajnom (čiji cilj nije da se ona otkrije već da ostane skrivena) daruje oreol krucijalne istorijske egzistencijalističke dileme a odgovor na nju biće prepušten čitaocima. Ai je, polazeći od nekolikih pripovednih i značenjskih linija iz „Romana šio nečujno diše“, uz njihovo prekomponovanje i uvođenje sasvim novih junaka, ispisala mogući nastavak „Romana...“ ili njegovog alternativnog parnjaka iz paralelnog svemira (u kome odstupanja, ma koliko se mala činila, vode u potpuno drugačije univerzume). Da bi upotpunila/učvrstila uverljivost napisanog Ai je, čak, vodila i intervju sa Viktorom Konjom dajući mu priliku da, kao „prava“ ličnost, ispriča svoju verziju onoga što se desilo a opisano je u knjizi (razlikujuće ove dve ravni).

            „Čuvari ravnoteže“ intrigantno su i provokativno delo savremene domaće literature jer istražuju mogućnosti ne samo savremene tehnologije već i drugačije „svesti“ kroz smeli, avangardni eksperiment koji iskušava krajnje granice Umetnosti kao (barem do sada isključivo) ljudske tvorevine.

            („Dnevnik“, 2025.)