GALAKTIČKO CARSTVO SA SEDIŠTEM U GALAKSITIJU ILI ČISTOKRVNA SVEMIRSKA OPERA - „Valerijan“ Mezijera i Kristina; izdavači „Darkwood“, Beograd, i „Marketprint“, Novi Sad, 2014.

Istorija evropskog stripa, onog nastalog pre Drugog svetskog rata a posebno onog stvaranog u prvim decenijama posle njega, izuzetno je bogata a u njenom centru su Francuska i obližnja Belgija, mada su i Engleska i Italija imale značanu ulogu u njoj. Dobar deo onoga što je tih godina crtano i objavljivano po raznim magazinima i (retkim) albumima, predstavljen je i na prostorima bivše Jugoslavije ali potpuno haotično, bez reda i sistema, uz raznorazna prilagođavanja (čitaj skraćivanja ili cenzurisanja), na niskom tehničkom nivou štampe i u mnogim izdanjima, neredovnim i kratkog veka. Otuda su ovdašnji ljubitelji devete umetnosti imali probleme sa praćenjem serijala i njihovim kontinuitetom jer su se epizode štampale u raznim publikacijama i „na preskok“, uz časne izuzetke Bonelijevih serijala koji su bili koliko-toliko hronološki objavljivani u samo za njih predviđenim edicijama.

Zbog svega navedenog svaki poduhvat koji je zamišljen tako da u potpunosti i po redu isprati određeni strip serijal zaslužuje pažnju i podršku pošto se njegov značaj ne iscrpljuje samo u objavljivanju stripova već i u izgradnji šireg i zaokruženog pogleda na istoriju ove umetničke forme. U tom kontekstu znatiželjni će čitalac prelistavati album „Valerijan 1“ Mezijera i Kristina, objavljen zajedničkim snagama beogradskog „Darkwooda“ i novosadskog „Marketprinta“ u ediciji imena koje sve otkriva - „Integrali“.

„Valerijan“ koga su 1967. godine stvorili scenarista Pjer Kristin (1938) i crtač Žan-Klod Mezijer (1938) spada u najpoznatije/najpopularnije naučnofantastične serijale svog vremena (a još nije okončan, najnovija 21. epizoda pojavila se 2010. godine). Mezijer i Kristin deo su velikog strip talasa koji se, podstaknut i aktivnom kulturnom politikom Francuske koja je podsticala domaće stvaralašto kako bi se izborila sa naletom američke popularne i jeftine zabave, digao posle 1945. godine i udario temelje francusko-belgijskoj strip školi. Posle mnogo lutanja i traganja za svojim identitetom, koji dugo nije bio fokusiran samo na crtanje, Mezijer se „primirio“ i, sarađujući sa drugom iz detinjstva, piscem Kristinom, osmislio „Valerijana“ koji je najpre počeo da izlazio u prestižnom mesečnom strip magazinu „Pilot“ (tako je bilo sve do 1985. godine). Mada je nastao u vreme kada je naučnofantastični strip bio atraktivna i tražena, pa, stoga, i masovno štancana roba, „Valerijan“ ili, kako se u originalu zove, „Valerijan i Lorelina“, uspeva ne samo da opstane već i da se primetno razvija i produbljuje.

Početna postavka pozornice za priče je relativno jednostavna i žanrovski prepoznatljiva: 2314. godine otkrivena je prostorno-vremenska teleportacija i stvoreno zemaljsko galaktičko carstvo kome je sedište Galaksiti. Ljudski rod se odao uživanjima svih vrsta. Prostorsko-vremenska služba kojom upravljaju tehnokrati odgovorna je za održavanje reda. Njeni agenti patroliraju prostorom i vremenom i bore se sa piratima, odnosno istražuju daleke planete na kojima postoje potrebni resursi. Valerijan je jedan od najsposobnijih prostorno-vremenskig agenata koji dobija teške zadatke. Njegova saputnica je Lorelina sa kojom je u (nedovoljno) određenim emotivnim odnosima. Ovaj tandem u svakoj epizodi rešava neki problem ili razotkriva misterije na egzotičnim planetama, a neretko odlaze i u prošlost Zemlje.

Prvi tom integralnog „Valerijana“ na 232 kolor stranice sadrži početnu, nultu epizodu odnosno prve četiri epizode serijala. U nultim „Lošim snovima“ Valerijan dobija zadatak da uhvati Ksombula koji je sabotirao kompjutere Službe snova i brojnoj klijenteli pokvario popularnu zabavu sanjanja programiranih snova. Trag vodi u XI vek, vek magije i čudovišta; Valerijana iz nezgodne situacije spasava spretna, crvenokosa Lorelina koja će mu pomoći i u ispunjenju zadatka. Ali Ksombul se ne predaje i u epizodi „Grad pokretnih voda“ beži iz zatvora u Njujork 1986, kada je počeo potop na Zemlji i mračno doba koje će trajati sve do otkrića teleportacije. Valerijan ga proganja ali upada u nevolje iz kojih ga opet spasava Lorelina. Njih dvoje će posle mnogih peripetija pobediti Ksombula i tako izvršiti zadatak da bi se u narednim epizodama otisnuli u nepoznati, duboki svemir. U avanturi „Carstvo hiljadu planeta“ agenti odlaze u Sirt, centar pomenutog carstva sa kojim ljudi još nisu u kontaktu. Ustrojstvo trgovačke civilizacije krije i tajnu čije otkriće će osvetliti jedan od segmenata zemaljske istorije. „Svet bez zvezda“ nalazi se u srcu planete koja preti da uništi jednu ljudsku naseobinu a agenti će se opet boriti sa neobičnim društvenim podelama. Epizoda „Dobro došli na Alflolol“ stavlja agentima u zadatak da reše neobičan problem: na planetu Tehnorog iz koje ljudi crpe sirovine vraćaju se starosedeoci, potpuno hedonistički nastrojeni. Sukob između civilizacija različitih koncepcija postojanja je neminovan, Alflololijanci bivaju oterani u rezervat iz koga beže a Valerijan i Lorelina pokušavaju da im pomognu.

Iako je žanrovski prepoznatljiv (svemirska putovanja, sukobi, različiti oblici vanzemaljskih inteligencija) „Valerijan“ umnogome odskače od obrazaca: niti je antropocentričan, niti je mačoistički, niti protežira nasilje. Lepši deo agentskog tandema nije bespomoćan već često upravo spasava muški deo ekipe iz nevolja. Nema ni militantnosti kao ni ludih naučnika i zlobnih svemirskih čudovišta.  Rečju, avanture su osmišljene bez jeftinog senzacionalizma i robovanja šablonima. Mezijerov crtež vidno napreduje iz epizode u epizodu, nestaju opterećujući detalji a slike ipak dobijaju na punoći, kadriranje i montaža kvadrata/tabli sve su dinamičniji. Karikaturalnost likova, isprva vrlo jaka, ublažena je i bliža realizmu.

Serijal „Valerijan“ važna je karika u razvoju evropskog i svetskog žanrovskog stripa a njegove epizode su i posle gotovo pola veka uzbudljive i zavodljive te zaslužuju čitalačku pažnju.

(“Dnevnik”, 2015.)