U FOKUSU
Obrasci
i standardi „priča u slikama“ izgradili su opštu sliku 9. umetnosti po kojoj su
stripovi, pre svega, akcione priče smeštene u razna podneblja i vremena. Ovakvo
je predstavljanje pojednostavljeno (čak bi se moglo reći i vulgarozovano) ali
mnoštvo stripova korporativnih produkcija upravo je bazirano na akciji lišenoj
dubljih značenja i nijansi. S druge strane, o umetničkoj formi/žanru ne bi
trebalo suditi po neuspešnim delima (bez obzira što oni čine većinu produkcije)
već, sasvim suprotno, prema delima koja su izuzetna i odstupaju od šabona – i
stoga su vrlo, vrlo retka. Ovakvo (nedemokratsko, politički nekorektno odnosno
elitističko) shvatanje uvek se potvrđuje kada čitalac dođe do pravog umetničkog
dela koje mu se nameće svojom snagom i sugestivnošću. Takav je slučaj sa strip
albumom „Etel i Ernest“ Rejmonda Brigsa.
Rejmond Brigs (1934) na ovim je
kulturnim prostorima gotovo potpuno nepoznat mada u rodnoj Engleskoj ali i u dobrom delu sveta važi za serioznog umetnika. Po
školskoj spremi slikar, Brigs se
opredelio za ilustrovanje knjiga odnosno za stripove, tačnije tzv. grafičke
novele. Mnoge od dečijih knjiga koje je ilustrovao primeri su uspelog spoja
teksta i slike i usmerenje za mlađe kolege u poslu. Brigs uspeva da spoji detinju jednostavnost i spontanost sa
raznorodnim pričama i poukama koje nose. Taj vizuelni manir nastavlja se i u
stripovima/grafičkim novelama namenjenim odraslijim čitaocima. „Džentlmen Džim“ iz 1980. bavi se
životom običnog, malog čoveka koji iskoračuje iz svakodnevne rutine; „Kad vetar duva“ (1982) dirljiva je
priča o sudbini bračnog para u vihoru atomske apokalipse; „Etel i Ernest“ (1998) sasvim je lična priča koja je osvojila
nagradu „Najbolja ilustrovana knjiga u
Velikoj Britaniji“ 1999. godine.
REČ KRITIKE
Etel i Ernest imena su autorovih roditelja a istoimeni album prati njihov
život od 1930, kada su stupili u brak do 1971. kada su napustili ovaj svet.
Priča započinje kratkim udvaranjem raznosača mleka kućnoj pomoćnici i
sklapanjem njihovog braka 1930. godine. Dvoje ne baš mladih ljudi, u prvom
segmentu albuma „1930 – 1940“ kupuju,
na otplatu od 25 godina, kuću i sa entuzijazmom počinju da organizuju svoj život.
Pažnju i energiju bračnog para okupiraju male stvari, od nabavke nameštaja,
zamene dotrajalih stvari do smišljanja načina uređenja malog vrta. Ipak, od
velike istorije se ne može pobeći ali je njen doživljaj u bračnom gnezdu
posredan, kroz vesti u novinama i radiju (kasnije televiziji) uz poneki
lakonski komentar supruge. Kruna prvog perioda je rođenje sina donekle zamućeno
opasnošću da bi druge trudnoće ugrozile suprugin život. Ratna i poratna dekada „1940 -1950“ prati stradanja i strahove
odnosno nade u prosperitet kao i razočarenja odlaskom sina u slikarsku školu.
Sledeća decenija, „1960 - 1970“,
donosi udobniji život, nerazumevanje sinovljevog ponašanja te dolazak starosti i
bolesti koja će u delu „1970 - 1971“
odneti najpre Etel a vrlo brzo i Ernesta ostavljajući praznu kuću punu
stvari sa kojima sin ne zna šta bi.
Brigs insistira na svakodnevici, na
faktografskom, na procesu saznavanja a ne na zaključcima, na fundamentalnim mudrostima
i emocijama. Njegov je crtež prividno jednostavan, kadriranje nenametljivo i
fleksibilno (da bi uklopilo dijaloge supružnika). Boje su čiste i odražavaju
suštinu junaka čija lica krase detinji izrazi i velike tačke očiju. Ovaj
netipični strip trijumf je običnog, malog života koji ima uspone i padove,
radosti i tuge, planove i razočarenja ali koji je, iznad svega, vredelo živeti.
(„Dnevnik“,
2014)
0 komentara:
Постави коментар