KAKO JE NASTAO NEBOJŠA? - „Derdevil čovek bez straha“ Frenk Miler i Džon Romita mlađi; izdavač Čarobna knjiga, 2018.

Kraj II svetskog rata uveo je u široku kulturu (pored atomske bombe) fenomen radioaktivnosti - nevidljivog ubicu koji polako uništava telo. Ono što su do tada znali samo naučnici - a neki su, kao Marija Kiri, ta znanja platili sopstvenim životom - i, u vrlo pojednostavljenoj formi, ljubitelji „palp“ žanra naučne fantastike, postalo je poznato svima. Korporacijski umetnici (pisci-najamnici, filmski i strip scenaristi) „krčmili su“ radioaktivnost „na veliko“. Deo tog kolača prigrabio je i Sten Li, „tata“ bezbrojnih hordi Marvel strip super-heroja i čudovišta. U toj bulumenti nalazi se i „Derdevil“  ili kako su ga kod nas, u stara vreme „Lala“, „Zenita“ i „Panorame“ zvali - Nebojša. Derdevil se u šarenim sveščicama pojavio 1964. godine kao kostimirani super-heroj u „civilstvu“ znan kao Met Merdok koji je, spasavajući starca od pomahnitalog kamion, poliven radioaktivnom tečnošću od koje oslepi ali stekne izuzetnu osetljivost ostalih čula. Istini za volju, znalci tvrde da su kamioni sa kanisterima toksičnog otpada tada zaista redovno prolazili ulicama Menhetna. Pošto izgubi oca Met će postati Derdevil koji pesnicama deli pravdu u velegradu prepunom nasilja, kriminala i korupcije. „Obični“ Met završava fakultet i sa bivšim cimerom Fogijem Nelsonom otvara advokatsku kancelariju. Tajna Derdevilovog identiteta skrivena je od svih, i dobrih i loših momaka.

            Avanture Derdevila, još jedne žrtve misteriozne radioaktivnosti, stekle su popriličnu popularnost među dečacima koji su kupovali strip sveske. Ipak, potencijal ovog junaka brzo je potrošen pa je uglavnom tavorio u slabašnim avanturama. No, strpljivi „Marvel“ je održavao serijal i - menjao autore. Tako je 1979. strip dopao u ruke Frenka Milera, ambicioznog scenariste i crtača koji je novim idejama pokrenuo Nebojšu iz mrtvila; 1986.g. je objavljena prevratnička priča „Ponovo rođen“ po mnogima najbolja storija o Derdevilu a možda i u celokupnom „Marvel“ univerzumu. Ono što je Miler uradio jeste da je otkrio ranjivu stranu super-heroja što se publici svidelo. Tim smerom već su se kretali radovi novih scenarista koji su, suprotno od velikog pape Lija koji je potencirao izuzetnost heroja, krenuli u njihovo „očovečenje“, nalaženje slabosti i mana. Koliko je ovo „uprosečavanje“ (bes)misleno otvoreno je pitanje ali se čitaocima vrlo dopalo (a tako je i danas). „Čovek bez straha“, originalno objavljen 1993. godine, rezultat je Milerove želje da ispriča definitivnu priču o Metovom odrastanju; naime, Derdevilo detinjstvo je bilo „rasejano“ u bezbroj epizoda u obliku usputnih napomena ili „flešbekova“ ali je kontinuirana istorija nedostajala. Posle malo uredničkog nećkanja svetlo trafika a kasnije i knjižara ugledao je „Čovek bez straha“ koga je kod nas objavila „Čarobna knjiga“ u ediciji „The best of Marvel - Kolekcija najboljih Marvelovih priča svih vremena!“

            Znatiželjni čitalac upoznaće Meta kao nestašnog klinca koji odrasta sa ocem bokserom koji za gangsterskog bosa radi kao uterivač dugova. Otac sinu brani da se bije čak i kada je napadnut od osionih vršnjaka koji ga posprdno zovu Derdevil. Pošto izgubi vid spasavajući starca Met je potpuno bespomoćan; iz tog beznađa ga spasava Štap, slepi borac koji dečaka uči da koristi preostala izuzetno razvijena čula i - Met se bori, gađa lukom i strelom, trči po krovovima višespratnica! Iz tog ushićenja otrže ga očeva pogibija - otac je odbio da izgubi u meču i za to je kažnjen. Met se, uprkos Štapovim podukama, sveti ubicama a u gužvi strada i nedužna prostitutka. Nezadovoljan Metovim ponašanjem Štap odbija da ga podučava pa se momak vraća školi odnosno pravnom fakultetu. U jednoj bezbrižnoj noćnoj jurnjavi po krovovima Met nanjuši devojku koja je „od njegove vrste“ - reč je ekstravagantnoj Elektri koja se poigrava sa Metom jer je već prešla „na stranu mraka“. Po diplomiranju Met se vraća u Njujork, obilazi Paklenu kuhinju, kraj u kome je odrastao i upoznaje devojčicu Miki koju otimaju ljudi šefa podzemlja - Kingpina (pozajmljenog iz serijala o Spajdermenu i Panišeru). Met kreće u akciju kojom oslobađa mnogo otete dece i nanosi Kingpinu milionsku štetu a sebi utire put kojim će ići: „Neka sve siledžije znaju - sve redom, one s noževima, one s pištoljima i one koje mašu lovom - da im se novi neprijatelj zove Derdevil.“

            Iako popunjava „šupljine“ u Metovoj priči, Miler ostavlja dosta toga nedorečeno (ko je Štap a ko Štapov sagovornik, Stena, koji tvrdi da samo oni stoje između našeg sveta i „sila mistične tame“, zašto se ništa ne govori o medicinskoj sestri koja neguje povređenog Meta...). Oslikane su faze nastanka Derdevilovog kostima - posebno je zanimljiva ona u kojoj Met maramom vezuje svoje slepe oči. Jednako je atraktivna i romansa sa Elektrom, likom koji je Miler pridodao originalnom Derdevilovom svetu. Miler za razliku od Lija ne insistira na Derdevilovom nadljudskom osećaju prostora (koji je u početnim epizodama predstavljen samo konturama) pa je Derdevil više čovek a manje super-heroj nego što je ranije bio.

Crtač Džon Romita mlađi (njegov tata je 1965. crtao Derdevila) uspešno „marvelovski“ komponuje table kako bi maksimalno ubrzao priču menjajući rakurse, formate i dimenzije slika, ubacujući manje slike u veliku dok likovi rado izlaze iz kvadrata. Akcione i borbene scene pune su snage i brzine kao najbolji holivudski hitovi. Rečju, „Čovek bez straha“ u zadatim okvirima gradi sasvim nova pravila i tako uveliko premaša standarde korporacijskog stripa.

            („Dnevnik“, 2018.)

DERDEVIL, ONAJ KOJI JE PONOVO ROĐEN ili DUBOKI PAD I VISOKI USPON SUPERHEROJA - „Derdevil: Ponovo rođen“ Frenka Milera i Dejvida Macukelija; izdavač Čarobna knjiga, 2016.

Derdevil (kod nas u stara vreme „Zenita“ i „Panorame“ znan kao Nebojša) jedan je iz bulumente „Marvel“-ovih superheroja stvorenih ispod čekića Stena Lija. Ovaj se primerak  pojavio 1964. godine u liku plemenitog dečaka Meta Merdoka koji će, spasavajući starca da ga ne udari kamion, biti poliven radioaktivnom tečnošću od koje će oslepeti ali i steći izuzetnu osetljivost ostalih čula. Nakon porodične tragedije Met će postati kostimirani heroj Derdevil koji pesnicama deli pravdu u velegradu prepunom nasilja, kriminala i korupcije. U „civilnom životu“ Met će završiti fakultet i sa bivšim cimerom Fogijem Nelsonom otvara advokatsku kancelariju. I dok se Derdevil uglavnom noću bori sa nasilnicima, mafijašima, korumpiranim policajcima i političarima, Met je prinuđen da ih danju brani pred sudovima. Tajna Derdevilovog identiteta skrivena je od svih, i dobrih i loših momaka.

            Avanture Derdevila, još jedne žrtve misteriozne radioaktivnosti koja je, posle bacanja atomskih bombi, u popularnoj kulturi prvih posleratnih godina bila sinonim nadljudskih fenomena i Dobra i Zla, stekle su popriličnu popularnost među dečacima koji su kupovali šarene strip sveske. Ipak, potencijal ovog junaka (koji je pomalo okasnio na radioakrivnu gozbu) vrlo brzo je potrošen pa je on uglavnom tavorio krećući se utabanim stazama. Ipak, strpljivi „Marvel“ je uporno (vođen logikom da je bitno da heroj bude na oku publike pa će mu se jednom posrećiti) održavao serijal i menjao autore koji ga rade. Tako je, početkom 1980-tih strip dopao ruku Frenka Milera, scenariste i crtača, koji je svojim idejama pokrenuo Derdevila iz mrtvila a 1986.g. je, u osam svezaka, objavljena priča „Ponovo rođen“ po mnogim obožavaocima najbolja storija o Derdevilu a verovatno i u celokupnom „Marvel“-ovom univerzumu. Mada ovako bombaste tvrdnje treba uzimati sa rezervom znatiželjni čitalac će se tokom iščitavanja knjige u kojoj su sabrani svi segmenti epizode „Ponovo rođen“ (uz dodatak priče koja bi se mogla tretirati kao njeno finale i uvod u nove doživljaje) uveriti da je priča zamišljena prevratnički ambiciozno. „Ponovo rođen“ je kod nas objavila „Čarobna knjiga“ u ediciji „The best of Marvel - Kolekcija najboljih Marvelovih priča svih vremena!“

Zaplet kreće u trenutku kada bivša devojka Meta Merdoka, koja je posle neuspeha u svetu filma postala narkomanka, za jedan fiks otkriva da je on Derdevil. Ova informacija stiže do neprikosnovenog kralja podzemlja, ljudske grdosije Kingpina koji smišlja grandioznu osvetu za svog neprijatelja. Vrlo brzo Metovi bankovni računi bivaju blokirani, traže ga zbog utaje poreza ali i korupcije, advokatska kancelarija propada, kuća u kojoj živi eksplodira. Metu skoro svi okreću leđa a on u svom besu odlazi da se obračuna sa Kingpinom, biva prebijen i onesvešćen, zatvoren u ukradeni taksi, bačen u reku. Kingpin trijumfuje mada ga brine što telo nije pronađeno u olupini. Carstvo kriminala cveta... Ali, Met, iako blizu smrti, ne umire zahvaljući brzi časne sestre za koju veruje da mu je majka. Pošto se oporavi on, kao Derdevil, kreće u novi boj protiv Kingpina, pak, koji gubi živce i angažuje Nuklearku, poslednjeg super-vojnika iz tajnog državnog projekta. Drogirani Nuklearka uništava čitavo naselje Paklena kuhinja, civili ginu, mediji sve snimaju, napalm bukti, eksplozije odjekuju... Da bi spasli šta se spasti može na scenu stupaju Kapetan Amerika i njegova družina i odvode Nuklearku! Mediji otkrivaju da iza svega stoji Kingpin i njegovi puleni. Derdevil pobeđuje!

Priča o padu borca za pravdu na dno i njegovom ponovnom uzdizanju znana je i bezbroj puta ispričana. Ipak, u njoj i dalje ima arhetipske zavodljivosti i snage. Miler plete priču sigurno i bez oklevanja uz stalne „flešbekove“ kroz koje čitalac saznaje kako je dečak Met stradao i malo poigravanje sa identitetom časne sestre. Kingpin, kao model robusnog zločinca (pozajmljen je iz serijala o Spadermanu da bi potom otišao i u serijal o Panišeru), dostojan je protivnik Derdevilu koji sem nadljudski osetljivih čula druge prednosti nema. No, junak ove priče u prvom redu je Met, čovek sa svojim slabostima, u trenutku kada se njegov svet ruši. Insistiranje na „očovečenju“ superheroja i baziranje priča na ovoj tezi, uz vešto kombinovanje svih elemenata koji karakterišu superheroja, Miler će primeniti i na Betmena podižući ga u žižu interesovanja i popularnosti. Crtač Dejvid Macukeli je, sledeći tenzije scenarija, uspešno komponovao table kako bi maksimalno ubrzao priču menjajući rakurse, formate i dimenzije slika, ubacujući manje slike u veliku, poigravajući se odnosima crno-belo ali i bojama. Zbog toga akcione i borbene scene pulsiraju snagom dostojnom visokobudžetskih filmskih hitova. U konačnom sagledavanju „Ponovo rođen“ uveliko premaša standarde korporacijskog stripa kome pripada i u čijim okvirima gradi sasvim nova pravila.

            („Dnevnik“, 2017.)