Strip „Saga“ ubraja se među najpopularnije serijale današnjice: strip je startovao marta 2012. godine i još uvek izlazi. Pored toga, „Saga“ je i najnagrađivaniji strip serijal u par poslednjih decenija - u SAD je osvojila gotovo sve najprestižnije nagrade sa strip - „Ajzner“ i „Harvi“ za strip serijal 2013, 2014. i 2015. godine kao i nagrade za najbolji scenario, najbolji crtež, najbolje kolorisanje, najbolje naslovne strane; „Saga“ je 2013. dobila i naučnofantastičnu žanrovsku nagradu „Hugo“ za najbolju priču. Sav taj uspeh nije neočekivan kad se ima u vidu da scenarista Brajan K. Von (1976), iza sebe, pre „Sage“, ima vanredno uspešne serijale „Y poslednji čovek“, „Eks mašina“, „Ponos Bagdada“ a poznat je i kao scenarista tri sezone popularne TV serije „Izgubljeni“ („Lost“).
            Koren zapleta ove „priče u slikama“ (koju domaćim čitaocima, u tvrdo ukoričenim knjigama, u punom i kvalitetno odštampanom koloru, donosi agilna „Čarobna knjiga“) znan i prepoznatljiv: uprkos zabranama momak i devojka se zaljubljuju, stupaju u brak i rađaju čedo ljubavi zamerivši se time svima oko sebe pa mala porodica mora bekstvom da spasava sebe i bebu. Von „podiže ulog“ stare matrice smestivši je u svemir među sukobljene vrste sa planeta Pristanište i Venac, koje međusobno ratuju „od kako je sveta i veka“ širom Univerzuma besomučno uništavajući planete i domoroce. I tako, u vojnika Marka, sa Venca (sa ovnujskim rogovima i ušima iz rase koja praktikuje magiju), zaljubljuje se njegova tamničarka, Alana sa Pristaništa (na leđima ima krila a njena rasa koristi tehnologiju). Njihova beba Hejzel rađa se na planeti Rascep i ima karakteristike oba roditelja (zametke krila i roščiće). Begunci sa bebom i njenom dadiljom, duhom devojčice Izabele (koja je poginula u eksploziji mine koja joj je otkinula noge) i Markovim roditeljima, beže u raketi-drvetu prema planeti Spokoj gde sreću pisca-cinika Osvalda Hajsta čija je knjiga „Noćni dim“ bila „inspiracija“ za rađanje zabranjene ljubavi (drugi knjigu tumače kao skrivenu subverziju). Za beguncima kreću tragači unajmljeni plaćenik Volja sa Lažimačkom (koja zna kad neko laže) te Gvendolina, Markova bivša verenica, i, iz drugog tabora, Princ Robot IV (čije ljudsko telo krasi glava u obliku monitora).
            Četvrti tom čine poglavlja 19-24 koja prevashodno prate porodične probleme i razmirice. Begunci su skriveni na planeti Gardenija a Alana glumom u reklamnim spotovima zarađuje novac za golu egzistenciju dok Marko brine o Hejzel. Stres na poslu i neizvesnost vode Alanu u zagrljaj droge a Marka guraju u zagrljaj mlade Džini koja takođe čuva dete. Tenzije među mladim roditeljima prete da unište brak. Na drugoj strani svemira Princ Robot IV postaje otac - scena rođenja otvara 19. epizodu i identična je sceni kojom započinje čitav serijal (samo ova beba ima mali monitor umesto glave). Princ ne zna da je dobio naslednika jer je na planeti Sekstilion ali se „osvesti“ kad sazna da mu je suprugu ubio robot-sluga i oteo bebu-princa. Otmičar odlazi na Gardeniju odakle želi da pošalje poruku u svemir i da otkrije surovu istinu; ali od medijskih profesionalaca dobija odgovor  „Istina je dosadna“ i „Ako želiš da stvarno obrate pažnju, moraš da pričaš o seksu“. Suočen sa tim istinama robot otima i Markovu porodicu i oni odleću u nepoznatom smeru. Dojučerašnji neprijatelji, Princ Robot IV i Marko, udružuju se u poteri koja treba da im vrati najmilije... Von osim prepoznatljivih žanrovskih temelja serijala - naučnofantastična „spejs opera“ obogaćena  ikonografijom epske fantastike sve sa egzotičnim planetama i bićima - u ovom tomu problematizuje pitanje upotrebe droge kao bekstva iz teške životne situacije što nije često u komercijalnom stripu. Iako ovakvo postupanje predstavlja kao pogubno, autor pokazuje i razumevanje za slabosti jedinke koja poseže za drogom. S druge strane, nesuglasice kulminiraju u otvoren sukob kao novo iskušenje mladih supružnika. Ipak, s vremena na vreme u turobnoj atmosferi blesne i trun razgaljujućeg humora kao u slučaju Princa Robota IV koji, prateći otmičara, nalazi bačenu pelenu, otvori je, vidi da je upotrebljena i konstatuje „Moj sin... Živ je“.
Crtež je na nivou prethodnih epizoda: jednostavan i dinamičan, kompjuterski obojen i vešto ukomponovan. „Saga“ je kvalitetan reprezent aktuelnog žanra „young adult fiction“ izuzetno popularnog u romanesknim i filmskim serijalima kakvi su „Hari Poter“ (započet kao tinejdžerska a okončan kao mladalačka priča), „Sumrak“, „Igre gladi“, „Lavirint“... Dela ovog usmerenja bave se dogodovštinama junaka koji su stariji od tinejdžera ali nisu potpuno odrasli. Naravno, konzumenti ovakvih sadržaja upravo su mladi na pragu zrelosti. “Saga“ je idealno štivo za njih jer im nudi mnoštvo prepoznatljivih likova i situacija sa kojima se mogu identifikovati.
            („Dnevnik“, 2019.)

0 komentara:

Постави коментар

top