DAN KADA JE REVOLUCIJA POČELA - „ULIKS“, scenario Predrag Đurić, crtež Milan Anđelković; izdavač Rosencrantz, 2014.

Strip priča počinje na kraju 2024. godine i uoči Nove 2025. godine u Novom Sadu „mada bi mogao da bude i bilo koji drugi grad...“. Vreme jedva da se može nazvati „bliskom budućnošću“ tako da u pojavnom obliku tih dana skoro da nema razlike u odnosu na našu, čitalačku sadašnjost. Jedino ozbiljnije odstupanje je masovna potrošnja leka „Fragnilan“ koji je svojevrsni pandan „piluli sreće“ koja rešava sve probleme konzumenata. A kako je problema - stvarnih ili onih umišljenih, nastalih iz bolesnih ambicija i dekadentno-hedonističke razmaženosti - bezbroj i zarada na „Fragnilanu“ je basnoslovna što bogate čini još bogatijim, moćnijim i oholijim. No, takvo se stanje stvari podrazumeva i prihvata. Dakle, kakav god da je, svet se kotrlja uhodanim tokovima. U njemu živi i profesor Sveto Krčmar koji je na ivici snaga. Zaokupljen je poslom, na pragu velikog otkrića i u stalnom je sukobu sa suprugom koja od njega očekuje jedino novac za svoje kaprice. Sin se odavno odmetnuo od porodice i imperativa „funkcionalnog, aktivnog potrošača“ i živi kao klošar.

Nakon istraživanja i višestruke provere rezultata profesor otkriva nesporne dokaze o štetnosti „Fragnilana“ i žuri da ih predstavi svojim pretpostavljenima. Njima su, međutim, odavno poznate sve te činjenice, baš kao što im je poznat (i vrlo drag) enormni profit koji ostvaruju prodajom samo tog leka. Zbunjenom naučniku nominalno je data mogućnost da razmisli o tome hoće li da potpiše izjavu o lojalnosti i zaboravi sve što je otkrio. Ali i pre nego što profesor bilo šta odluči za njim kreću ubice...

U begu od potere i javnih optužbi profesora spasavaju nepoznati mladići i odvode u skriveno sklonište a potom mu nude nešto od čega će mu se zavrteti u glavi – da postane vođa tajne organizacije koja podiže svetsku revoluciju kojoj je cilj Pravda za sve i svakoga! Na profesoru je izbor između mirenja sa situacijom ili otpora, između uloga pasivne žrtve ili borca za dokazivanje sopstvene nevinosti ali i spasavanja Čovečanstva od tiranije bezočnog kapitalizma.

Posle kratkog premišljanja - uostalom, koliko je „normalno“ potrebno da se čovek odluči da pokrene borbu protiv svih silnika sveta? - profesor odvodi svoju grupu, zvanu „Uliks“ (naravno po Džojsovom romanu) u prvu akciju. I kao što sva velika putovanja i svi veliki poduhvati počinju prvim korakom, tako i svetska revolucija počinje sabotažom dočeka Nove 2025. godine!

Prva akcija vodi u novu i objavu proglasa u kome se otkrivaju načela preokreta koji je utemeljen na pretpostavci pojedinačnog osećaja za pravedno i humano, na solidarnosti i međusobnoj pomoći, uvažavanju ljudskog dostojanstva a protiv svega što ponižava čoveka, od kapitalizma do religijskih dogmi.

Tako počinje Revolucija a zatvara se prva epizoda budućeg strip serijala „Uliks“ koji, iz ove se perspektive čini, obećava da će se kretati na razmeđi dva podžanra naučne fantastike - utopije i njene suprotnosti antiutopije. Ova prva, utopija, ima duboke korene u svekolikoj filozofiji i literaturi dok je anti ili negativna utopija, uprkos nekolikim remek-delima nastalim i ranije, svoj vrhunac doživela u drugoj polovini XX veka jer su finalne decenije tog stoleća nedvosmisleno otkrile da niko ideološki neostrašćen više ne može da veruje u mogućnost uspostavljanja ljudskog društva koje je humano i pravedno. No, kako su antiutopije uveliko funkcionisale u Zapadnom svetu, pod plaštom Potrošačkog raja, i svesrdno se trudile  - i uspele - da svoje podanike opčine šarenim lažama, umetnička dela o antiutopijama nisu imala dovoljno konzumenata da bi bila isplativa vlasnicima izdavačko-produkcijskih kuća pa su skrajnuta na literarnim scenama. Namesto ukazivanja na opšte probleme nepravednih društava budućnosti, danas u svakovrsnim delima tzv korporacijske-zabavne umetnosti (ali i u nezavisnim umetničkim delima, kao opšte mesto) neskriveno postoje loša, nemilosrdna, korumpirana društva u kojima se svako trudi da opstane sam za sebe ne pomišljajući da krene u borbu protiv okova koji su mu nametnuti. Tako je, razbijanjem osećaja za kolektivitet i solidarnost te insistiranjem na „političkoj korektnosti“ i „demokratskim“ rutinama, svaki režim postao većinski opravdan i poželjan dok su ideje Slobode i Pravde, Prirodnog prava na život dostojan Čoveka postale floskule u koje niko ne veruje, posebno ne ni oni koji ih izgovaraju na javnim gala tribinama.

U ovom globalnom i globalističkom nihilizmu svako delo koje poseže za aktivizmom u ime nekada priželjkivane Revolucije koja će doneti pravedni svet, zbunjuje modernog, znatiželjnog čitaoca jer nudi sasvim drugačije koncepte življenja i delanja. Đurićev scenario (a i neki raniji, koji su takođe na sličnim relacijama) stoga, iako barata prepoznatljivim obrascima i situacijama, iskače iz uobičajenih, standardnih i standardizovanih „strip priča“. Pošto je, odabravši veliku temu, prinuđen da barata velikim istinama i njihovim obznanama, autoru nije ostalo previše prostora za karakterološko razvijanje junaka tako da su oni, osim profesora, samo ovlašno skicirani što je, pak, dobra podloga za njihovo predstavljanje u sledećim epizodama serijala koje će doći iza poslednje table ovog albuma na kojoj je famozni poziv na promenu sveta. Ovako gromoglasni, romantični, idealistički finale definitivno traži da bude nastavljen. Možda ćemo u novim epizodama prisustvovati trijumfu Revolucije, kad ona u stvarnosti već nije podignuta i neće pobediti.

(2014)