Strip priča počinje na kraju 2024. godine i uoči Nove
2025. godine u Novom Sadu „mada bi mogao da bude i bilo koji drugi
grad...“. Vreme jedva da se može nazvati „bliskom budućnošću“ tako da u pojavnom obliku tih dana skoro da
nema razlike u odnosu na našu, čitalačku sadašnjost. Jedino ozbiljnije
odstupanje je masovna potrošnja leka „Fragnilan“
koji je svojevrsni pandan „piluli sreće“
koja rešava sve probleme konzumenata. A kako je problema - stvarnih ili onih
umišljenih, nastalih iz bolesnih ambicija i dekadentno-hedonističke
razmaženosti - bezbroj i zarada na „Fragnilanu“
je basnoslovna što bogate čini još bogatijim, moćnijim i oholijim. No, takvo se
stanje stvari podrazumeva i prihvata. Dakle, kakav god da je, svet se kotrlja
uhodanim tokovima. U njemu živi i profesor Sveto
Krčmar koji je na ivici snaga. Zaokupljen je poslom, na pragu velikog
otkrića i u stalnom je sukobu sa suprugom koja od njega očekuje jedino novac za
svoje kaprice. Sin se odavno odmetnuo od porodice i imperativa „funkcionalnog,
aktivnog potrošača“ i živi kao klošar.
Nakon istraživanja i višestruke provere
rezultata profesor otkriva nesporne dokaze o štetnosti „Fragnilana“ i žuri da ih predstavi svojim pretpostavljenima. Njima
su, međutim, odavno poznate sve te činjenice, baš kao što im je poznat (i vrlo
drag) enormni profit koji ostvaruju prodajom samo tog leka. Zbunjenom naučniku nominalno
je data mogućnost da razmisli o tome hoće li da potpiše izjavu o lojalnosti i
zaboravi sve što je otkrio. Ali i pre nego što profesor bilo šta odluči za njim
kreću ubice...
U begu od potere i javnih optužbi
profesora spasavaju nepoznati mladići i odvode u skriveno sklonište a potom mu
nude nešto od čega će mu se zavrteti u glavi – da postane vođa tajne
organizacije koja podiže svetsku revoluciju kojoj je cilj Pravda za sve i svakoga! Na profesoru je izbor između mirenja sa
situacijom ili otpora, između uloga pasivne žrtve ili borca za dokazivanje
sopstvene nevinosti ali i spasavanja Čovečanstva
od tiranije bezočnog kapitalizma.
Posle kratkog premišljanja - uostalom, koliko je „normalno“ potrebno da
se čovek odluči da pokrene borbu protiv svih silnika sveta? - profesor
odvodi svoju grupu, zvanu „Uliks“ (naravno
po Džojsovom romanu) u prvu akciju. I
kao što sva velika putovanja i svi veliki poduhvati počinju prvim korakom, tako
i svetska revolucija počinje sabotažom dočeka Nove 2025. godine!
Prva akcija vodi u novu i objavu proglasa
u kome se otkrivaju načela preokreta koji je utemeljen na pretpostavci
pojedinačnog osećaja za pravedno i humano, na solidarnosti i međusobnoj pomoći,
uvažavanju ljudskog dostojanstva a protiv svega što ponižava čoveka, od
kapitalizma do religijskih dogmi.
Tako počinje Revolucija a zatvara se prva epizoda budućeg strip serijala „Uliks“ koji, iz ove se perspektive čini,
obećava da će se kretati na razmeđi dva podžanra naučne fantastike - utopije
i njene suprotnosti antiutopije. Ova
prva, utopija, ima duboke korene u
svekolikoj filozofiji i literaturi dok je anti
ili negativna utopija, uprkos nekolikim remek-delima nastalim i ranije, svoj
vrhunac doživela u drugoj polovini XX veka jer su finalne decenije tog stoleća
nedvosmisleno otkrile da niko ideološki neostrašćen više ne može da veruje u
mogućnost uspostavljanja ljudskog društva koje je humano i pravedno. No, kako
su antiutopije uveliko funkcionisale
u Zapadnom svetu, pod plaštom Potrošačkog raja, i svesrdno se trudile - i uspele - da svoje podanike opčine šarenim
lažama, umetnička dela o antiutopijama
nisu imala dovoljno konzumenata da bi bila isplativa vlasnicima
izdavačko-produkcijskih kuća pa su skrajnuta na literarnim scenama. Namesto
ukazivanja na opšte probleme nepravednih društava budućnosti, danas u
svakovrsnim delima tzv korporacijske-zabavne
umetnosti (ali i u nezavisnim umetničkim delima, kao opšte mesto) neskriveno
postoje loša, nemilosrdna, korumpirana društva u kojima se svako trudi da
opstane sam za sebe ne pomišljajući da krene u borbu protiv okova koji su mu
nametnuti. Tako je, razbijanjem osećaja za kolektivitet
i solidarnost te insistiranjem na „političkoj korektnosti“ i „demokratskim“ rutinama, svaki režim
postao većinski opravdan i poželjan dok su ideje Slobode i Pravde, Prirodnog prava na život dostojan Čoveka postale floskule u koje niko ne
veruje, posebno ne ni oni koji ih izgovaraju na javnim gala tribinama.
U ovom globalnom i globalističkom nihilizmu svako delo koje poseže za aktivizmom u ime nekada priželjkivane Revolucije koja će doneti pravedni svet,
zbunjuje modernog, znatiželjnog čitaoca jer nudi sasvim drugačije koncepte
življenja i delanja. Đurićev scenario
(a i neki raniji, koji su takođe na sličnim relacijama) stoga, iako barata
prepoznatljivim obrascima i situacijama, iskače iz uobičajenih, standardnih i
standardizovanih „strip priča“. Pošto
je, odabravši veliku temu, prinuđen da barata velikim istinama i njihovim
obznanama, autoru nije ostalo previše prostora za karakterološko razvijanje
junaka tako da su oni, osim profesora, samo ovlašno skicirani što je, pak,
dobra podloga za njihovo predstavljanje u sledećim epizodama serijala koje će
doći iza poslednje table ovog albuma na kojoj je famozni poziv na promenu
sveta. Ovako gromoglasni, romantični,
idealistički finale definitivno traži da bude nastavljen. Možda ćemo u
novim epizodama prisustvovati trijumfu Revolucije,
kad ona u stvarnosti već nije podignuta i neće pobediti.
(2014)
0 komentara:
Постави коментар