Poznavaocima
strip (ne)prilika na ovim prostorima ime Marka Stojanovića (1978)
itekako je znano: on je uporni
i tvrdoglavi strip autor, agilni organizator i promoter, pokretačka
figura stvaralačkog tima strip serijala “Vekovnici”. Stojanović je ovaj serijal,
preko “staza i bogaza”, uveo u drugu deceniju postojanja, sa trenutnim skorom
od 14 albuma (plus nulti album). “Vekovnici” su započeti (sad već davne)
2007.g. i zamišljeni kao serijal koji će izlaziti u “Politikinom zabavniku”
ali su, zbog neprilika i nerazumevanja, prinudno ‘premešteni’ u albumski format
uz povremena pojavljivanja u strip periodici u Srbiji i okolnim
državama; uprkos svim nedaćama “Vekovnici” (i njihov “spin off”
serijal “Beskrvni”) izrasli su u unikatnu kategoriju na domaćoj strip
sceni i ExYu-Balkansku
strip senzaciju. Uz sve rečenop, ostaje i bitna karakteristika serijala -
timski crtački rad; naime, Stojanović za svaki album angažuje više
crtača koju crtaju pojedine segmente priče čime se drugačijim
likovno-estetičkim tonom oneobičava svaka epizoda a istovremeno predstavlja
lepeza aktivnih strip crtača sa ovih prostora.
Kako su godine proticale a broj albuma
rastao pojavila se potreba za integralnim izdanjem serijala, kategorijom izuzetno
retkom u domaćem strip izdavaštvu (svetska praksa je da se stare epizode
nekog serijala štampaju u luksuznim izdanjima čime se zadovoljava potražnja za
rasprodatim albumima a celokupnom serijalu priznaje status zapaženog dela 9.
umetnosti). Dakle, od 2020. godine znatiželjni čitaoci, u tvrdim koricama
sa prepoznatljivim logom “Vekovnika”, mogu čitati “Integrale” koji
sadrže po dva albuma ovog serijala. Peti integral
sadrži albume
”Na kraju krajeva” i
“Kainov soj”, originalno objavljene 2015. i 2016. godine. Album ”Na kraju krajeva” svojevrsna je pauza između prvog
ciklusa “Vekovnika” u kome su dva
junaka - primireni vampir Čen koji je u sukobu sa svojom sabraćom i
prgavi, besmrtni Kraljević Marko koji već 400 godina vodi svoje ratove -
obavila prvi zadatak i na kraj sveta, boreći se protiv svakovrsnih protivnika (psoglavaca,
žive vatre, elitnih vampira ubica, tajanstvenih
krstaša vere…), odnela moćnu mapu predstojeće apokalipse
i tako spasavši svet koji znamo. Umesto da znatiželjni čitaoci otkriju šta je
dalje bilo sledi niz kratkih priča iz različitih epoha i sa različitih
meridijana u kojima se znani i neznani akteri mitskog i realnog sveta bore za
svoj život, kuju zavere i tragaju za mapom ili tajnim znanjima. Priče su precizno
i efektno ispričane, sa kontrolisanim tenzijama i doziranim pojašnjenjima tako
da mogu stajati kao zasebne celine ali je očito da su sve one deo mitologije na
kojoj se “Vekovnici” temelje i da će, u nekom albumu, biti ključ određene
situacije (bilo da su pojašnjenje odnosa među likovima bilo da su razlog
izbijanja ili razrešenja sukoba). U prethodnim epizodama ovakve su priče bile
ukomponovane u radnju a Stojanović je sada niz minijatura rasprostro
pred čitaoce mameći njihovu znatiželju i radoznalost. Svaku priču iscrtao je
drugi umetnik darujući joj posebnost i u likovnom segmentu.
“Kainov soj” je epizoda u kojoj Kraljević Marko
rešava probleme sa narečenim Kainovim sojem kome i sam pripada; naime,
ovi besmrtnici su u međusobnom ratu ‘svih protiv svih’ što podrazumeva dvoboje ‘jedan
na jedan’ koji se završavaju tako što nekome bude odrubljena glava (to je
jedini način da se besmrtnik – trajno usmrti). Elem, Marko je (istina
nevoljno, u samoodbrani) eliminisao svog dotadašnjeg prijatelja Tila Ojlenšpigela
a Tilovi (i Markovi) prijatelji Kvazimodo i D’Artanjan
planiraju osvetu. Posle mnogo peripetija i borbi pomešanih sa sećanjima na
prošle dane, Marko je vezan i obešen naglavačke i sledilo bi mu suđenje
sa gotovo izvesnom presudom da se nisu umešali Čen i Amazonka Alea
(Markova dragana). Oslobođeni Marko ipak ne ubija D’Artanjana
(Kvazimodo nije te sreće) i pušta ga da ode pa će ovaj otploviti u Meksiko,
promeniti ime u Dijego de la Vega i postati – maskirani Zoro!
Stojanović se nadahnuto
poigrava narodnim predanjima i fantazijskim žanrovima (epska fantastika, horor)
gradeći i originalnu mitologiju serijala, uz stalnu dozu istoriografske mistifikacije
i pozivanja na popularnu kulturu XX veka. U pripovedanju on meša tekuća
dešavanja sa događajima iz prošlosti junaka čime likovi i pojave dobijaju na
punoći i na uverljivosti. Složenost čitavog epa potencirana je različitim crtačkim
manirima i kolorističkim paletama više od (gotovo neverovatnih) 20 crtača što
stripa što naslovnica; opšti utisak dopunjuje nadahnuti uvodnik iz pera Vladimira
Miloševića.
Zaključimo da se i ovim integralom potvrđuje
da su “Vekovnici” vrlo ambiciozno osmišljeno i jednako tako poletno i nadahnuto
realizovano delo 9. umetnosti kome neizostavno treba posvetiti punu
pažnju.
(“Dnevnik”, 2025.)
