Strip karijera Aleksa Rejmonda (1900-1956) započela je silovito: čak dva serijala -„Flaš Gordon“ i „Džim iz džungle“ - imala su premijeru 7. januara 1934.g. Dve nedelje kasnije, 22. januara, krenule su avanture „Tajnog agenta X-9“, po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta; ipak, zbog Rejmondove prezauzetosti, ovaj junak je već sledeće godine predat na „staranje“ drugim autorima. Rejmond je nastavio rad na „Flašu“ i „Džimu“ u nedeljnom strip dodatku, na čitavoj stranici velikog formata, u koloru, i to sa tri kaiša „Džima“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša“ ispod; izgled originalnih stranica zadržan je i u izdanju „Čarobne knjige“ koje u šest tomova prati Rejmondov rad na ovim stripovima od početaka do 1944.g. kada je Rejmond, zbog odlaska u rat, prekinuo da ih crta. Po povratku u civilstvo nije mogao da se vrati ovim stripovima jer je izdavač u međuvremenu za njih angažovao druge autore.
Objavljivanje stripova na jednoj stranici „tražilo“ je male slike, pretrpane detaljima, kako bi se ispričala nova „doza“ zapleta uz uzbudljivo-neizvesnu poslednju sličicu koja „tera“ čitaoce da potraže sledeći nastavak; tako je Rejmond iz nedelje u nedelju razvijao i usavršavao crtež u skučenim prostorima. Prelomni trenutak za njegovo napredovanje došao je sa promenom novinskog formata zbog koga je jedan strip zauzimao čitavu stranu (što je već forma strip table) i dozvolio crtaču da se razmaše. Mada su se stvari brzo vratile na staro tj. stari format, pomak je napravljen pa stripovi nadalje drugačije „dišu“ i formalno i tehnički: „Džim“ se pojavljuje u dva standardna kaiša a „Flaš“ u tri krupnija kaiša koje ume da „poremeti“ veća, ambicioznije zamišljena i realizovana slika. Trend smanjivanja prostora koji pripada doživljajima „Džima iz džungle“ a u korist „Flaša Gordona“ nastavljen je dok „Džimu“ nije ostao samo jedan kaiš dok je „Flaš“ dobio dva velika kaiša. Avanture plavokosog atlete, njegove devojke Dejl i profesora Zarkova bile su „adut“ za izdavača (Gordona je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina!) tako i za autore, crtača Rejmonda i saradnika/scenaristu Dona Mura (čija uloga još uvek nije razjašnjena: nije jasno da li je Mur pomagao Rejmondu u stvaranju zapleta ili je bio kompletni scenarista). Iskušavanje Rejmondovih likovnih i montažerskih sposobnosti intenzivnije je u „Flašu“ mada se neka rešenja prenose i u „Džima“ tako da se neretko iste fizionomije pojavljuju na istoj strani, u gornjem i donjem stripu.
Četvrti tom “Flaša Gordon i Džima iz džungle” sadrži stranice objavljene od 11.3.1939. do 5.1.1941.g. Stripovima prethode zanimljivi tekstovi o autorima na koje se Rejmond ugledao - pre svega ilustratore braću Klark - i o saradnji sa Ostinom Brigsom.
U ovom tomu pustolov “Džim iz džungleiliti Džim Bredli nastavlja svoje avanture po egzotičnoj južnoj Aziji u društvu fatalne crnke Lil (nekada znane kao Šangaj Lil, predvodnice bande kriminalaca) i vernog sluge urođenika Kolu. Uvod u novu Džimovu avanturu najčešće podrazumeva da neko traži njegovu pomoć i to uvek u nevreme: dok Džim i Lil uživaju u večeri u ekskluzivnom restoranu ili ga nego budi iz sna u luksuznom hotelu u gluvo doba noći. Tako se dešava da očajni muž plantažer moli Džima da pronađe njegovu ženu koja se “dala na urođeništvo”; Džim, pak, tvrdi da je žena podlegla “ludilu džungle”. Pošto se potraga uspešno okonča Džima angažuje bogati plantažer da raskrinka “nevaljalog” belca koji buni urođenike. Problem će biti rešen ali se Džimov ljubavni život komplikuje pošto vesela plavuša Kiti “baca oko” na njega pa ljubomorna Lil odlučuje da napusti Džima. Stvari se komplikuju kad Džim i Kiti dožive brodolom i dospeju na pusto ostrvo! Odatle će ih spasiti podmornica jedne od zemalja koja je u ratu - 1940.g. II svetski rat je već besneo u dobrom delu sveta iako su SAD još bile neutralne. Džim će, kao i mnogi strip junaci, krenuti u rat - država ga angažuje da spreči sabotažu u Panamskom kanalu (kraj ove avanture biće u sledećem tomu). Tako je Džim, pustolov sa izrazito kolonijalističkim šmekom, postao ponosni patriota koji izgovara zapaljive rečenice o slobodi!
Za to vreme, u svom univerzumu, na planeti Mong, Flaš Gordon, borac protiv tiranije, požrtvovana Dejl i mudri profesor Zarkov odlaze u neistražene predele večnog leda - veoma je zanimljivo na istoj stranici razgledati prizore plaža na toplim morima - u “Džimu iz džungle” - i snežnih pustinja - u “Flašu Gordonu”. Elem, pošto skrši još jednu raketu Flaš i njegova družina (sa njima je i princ Ronal, zaljubljen u Dejl) bore se za opstanak dok ih (u providnom termoizolacionom odelu) ne spase prelepa kraljica Frija iz zemlje Frigije. U narednih godinu dana čitaoci su pratili nadmetanje Frije i Dejl za Flašovu naklonost, pokušaje tradicionalista da spreče kraljičinu udaju za stranca, ekspedicije u nepoznato, borbe sa svakojakim čudovištima kao i džinovskim divljacima koji žive u pećinama. Čista radost istraživanja nepoznatog meša se sa ljubavnim mukama i jadima zbog kojih će Flaš naporno raditi (jer mu je to lakše nego da razume žensku ćud) ali i par puta biti smrznut i vraćen među žive; cena jednog oživljavanja biće i da se Dejl odrekne Flaša što će Frija pokušati da iskoristi želeći da se uda za Flaša makar i po cenu da se odrekne prestola! I taman kad se intrige, zavere i podmetanja razjašnjavaju na scenu stupa tajni agent Minga Nemilosrdnog koji otima Dejl i odvodi je u prestonicu Monga. Flaš i Zarkov hrle da je oslobode i tako se vraćaju svom primarnom zadatku - svrgavanju tirana. Na svom putu Flaš će sresti mnogo istomišljenika, od drumskih lopova do pripadnika esnafa Elektiričara, i sa tom vojskom krenuti u novu revolucionarno-oslobodilačku kampanju borbe protiv Minga. Uprkos vojnim operacijama Dejl neće biti mirna jer devojke jednostavno ne mogu da ostave Flaša na miru pa nasrću ne mareći za njene suze! Rat, ljubav i ljubomora konstantno pršte na strip stranicama Flašovog životopisa.
Znatiželjni čitalac i posle više od 70 godina može uživati u elegantnim crtačkim bravurama “barokne fantastike” odnosno ovozemaljskim i svemirskim vratolomnim pustolovinama koje vrve od prepoznatljivih situacija i originalnih, novouspostavljenih obrazaca koje su rado “eksploatisali” mnogi autori stasali posle Aleksa Rejmonda.
(„Dnevnik“, 2017.)

0 komentara:

Постави коментар

top