Elem, nakon knjige koja se pozabavila različitim aspektima i
pokretima u naučnoj fantastici, dobijamo knjigu čiji nam eseji nude nešto
konkretnije: u prvom delu tu je petnaestak konkretnih autora (u ovom slučaju,
stranih; ima Bakić i knjigu koja se bavi domaćim autorima, Prilozi za
istoriju novije srpske žanrovske književne fantastike, Solaris,
2024) koji su stvarali ili stvaraju u dvadesetom i dvadeset prvom veku, plus
neka njihova dela, dok se u drugom delu razmatra tridesetak naučnofantastičnih
knjiga nastalih u različitim epohama (tu su kako Herbert Džordž Vels i Džek
London, tako i, recimo, Vilijem Gibson).
Sve te autore, kao i njihove knjige o kojima je pisano,
možete da čitate i na srpskom (ili skoro sve, možda se nađe neki izuzetak). I,
mala zanimljivost, Bakić se bavio knjigama koje su izdali manji izdavači, tako
da tu nećete naići na (na primer) Lagunina izdanja kojih ima u svakoj knjižari,
ali ćete saznati za neke vrlo interesantne naslove koji su vam možda promakli.
Sad, s obzirom na to da su svi ti eseji ranije objavljeni u
različitim dnevnim novinama, magazinima, časopisima, ovde je bilo neophodno
skraćivanje, a negde i izbacivanje dosta toga kako bi se izbegla ponavljanja (i
opet ih tu i tamo ima, da tekst ne bi bio iskasapljen do besmisla); i tako, ako
ste neke od tih tekstova ranije čitali (a vrlo verovatno jeste, ukoliko u štampi
čitate o delima naučne fantastike), biće vam poznati, a opet, neće to biti baš
ono čega se sećate. Što može da stvori zanimljiv osećaj.
A ako ništa od toga niste čitali ranije? Onda imate celu
jednu knjigu za otkrivanje i uživanje u istom (pod pretpostavkom da vas naučna
fantastika iole interesuje); negde ćete se složiti sa autorovim razmišljanjem i
procenom, negde možda i nećete, ali svakako ćete dosta toga saznati i napraviti
sebi spisak interesantnih knjiga za čitanje.
A onda sledi novo uživanje u čitanju…
https://ivanamilakovic.wordpress.com/2024/11/21/istorija-bez-i-ilija-bakic/
