Beogradski Studentski kulturni centar organizovao je početkom
2001.g. „Fanzinijadu“, susret
izdavača i autora andergraund stripa.
Jedan od programa ove manifestacije bila je i strip radionica a njeno delo je i nulti broj „Šlica“. Okupljeni autori nisu se razišli posle „Fanzinijade“ već su nastavili sa radom
na nekoliko zajedničkih tematskih projekata (Eko strip, Kaiš) da bi se nedavno, kao rezultat, pojavio i prvi
broj „Šlica - magazina fanzinskog
profila“.
Na 12 strana velikog
formata zainteresovani čitaoci otkriće andergraund
u obliku koji se od njega najčešće očekuje, dakle vrcave, lascivne,
pornografske, cinične, bizarne, ružne, haotične stripove, dužina od dve sličice
do čak 5 tabli, izvedenih u šarolikim crtačkim tehnikama.
Najduži segment
(ne)delo je legendarnog andergraundera
prve generacije Mediokriteta,
raspoloženog za još jedno karikiranje mas-medijskih heroja, ovog puta grupe „Boney M“ (iz davnih 1970-tih). Članovi
dotične grupe, crni momak i tri devojke, posle snimanja sladunjavih fotosa
priređuju, za svoju dušu, samo-mazohističku seansu uz pevanje pesama koje šira
publika nikada neće čuti.
Lazar Bodroža, kao jedan od autora koji su došli posle proboja andergraunda iz ilegale u ovdašnju
kulturnu javnost, bavi se sudbinom jagnjeta koje je rezultat grešne veze ovce i
bika; besni čoban ubiće mu roditelje a ono njega da bi, potom, osvojilo nagradu
na vašaru.
Zoran Jovanović Letač, u nastavku „Šlica“, otkriva svakojake frikove koji čekaju, vole se, mrze,
umiru u redu za kačenje na internet.
Miho se priseća kako je pod vaspitnom prinudom nastavnika, u muškom
WC-u osnovne škole, počeo da jede (bukvalno) cigarete i tako nastavio i
sledećih 15 godina (lekcija je, dakle, bila uspešna).
„Šlic“ zatvara Miroslav
Lazendić destruktivno mračnim slikama svakodnevice.
Između pomenutih većih
stripova razbacani su, po principu „gde
god zgodno mesto nađeš...“ strip gegovi i dosetke proizašli iz pera Loonyja, Maje Veselinović, Matine, Seljaka,
Thursday Madnessa, Bureka, Kamperelića, Tatjane, Stoda i Saše Tomasovića. Ukoliko
su autori bili voljni da se potpišu čitalac će znati čije je šta a u dva
slučaja mu preostaje da po principu eliminacije nagađa ko je za koji strip
kriv. Ovakve igrice svakako su zanimljive i zabavne ali je pitanje da li ih
treba praktikovati i na duže staze. Isto pitnaje moglo bi se postaviti i
povodom formata izdanja (sadašnji je nekako preglomazan). No, bude li „Šlic“
nastavio da izlazi – što mu definitivno želimo - svakako će se dodatno profilisati što će
domaćoj andergraund strip sceni
doneti još jedan, tako potreban „izlazak“ među publiku.
(2001)
0 komentara:
Постави коментар