OTKRIVANJE NOVIH SVETOVA Almanah fantastike „Monolit“ tom 9, izdavač IP Flamarion, Beograd, 1996.

U izdanju Bobana Kneževića i njegovog IP „Flamariona“ pojavio se 9. tom „Monolita“, kultne knjige za sve koji prate svetski Science Fiction, odnosno Horror i Fantasy literaturu. „Monolit“ se pojavio 1984.g. i izazvao pravu revoluciju na ovadašnjoj SF sceni, donoseći, umesto romana i priča izvikanih a zastarelih autora koji su do tada prevashodno prevođeni, radove pisaca, nama nepoznatih, koji su, pod okriljem ’Novog talasa’, izvodili SF žanr iz paraliterature u umetnički ambicioznije i kvalitetnije meljee. Nakon nekoliko tomova koji su sakupili ono najvrednije objavljeno 1970-tih, što je bio dobar temelj za stasavanje nove, zahtevnije publike ali i domaćih SF pisaca, „Monolit“ počinje aktivno da prati tekuća dešavanja i aktuelna kretanja u ovim žanrovima, bivajući tako relevantan, a nekoliko godina i jedini, uvid u svetove savremene književne fantastike.

            Najnoviji tom monolitnog izgleda (600 strana većeg formata što iznosi oko 2000 strana teksta u ’normalnim’ knjigama) nosi dve značajne novine: umesto oznake „Science Fiction almanah“ na koricama stoji „Almanah fantastike“ a kao priređivač se, po prvi put umesto Bobana Kneževića, koji je priredio prethodne tomove, pojavljuje Oto Oltvanji. Promene su pokušaj da se održi kontinuitet „Monolitove“ ekskluzivnosti i prate trendovi širenja horror proze (i u ranijim knjigama već naznačen), s jedne, odnosno sveopšte prožimanje žanrova fantastike, kako međusobno tako i sa tzv. ’glavnim tokom’ književnosti, s druge strane. U takvoj situaciji svako zatvoreno-getoizirano tretiranje žanrova postaje definitivno delasirano a merila valjanosti nekog dela nužno prevazilaze ranija ograničenja (odražena u jedno vreme vladajućoj tezi da za SF knjige važe posebni vrednosni kanoni, odvojeni i različiti od ostatka književnog sveta). Mladi autori, neopterećene tradicijom, lako izlaze iz šablona žanra i kreću se širinama svekolike književnosti, što rezultira rađenjem sasvim nove osećajnosti.

            „Monolit 9“, nastavljajući svoju misiju, beleži trenutke rađanja tih novina: priče koje donosi uglavnom su stare 3-4 goodine, ni jedna nije originalno objavljena pre 1990.g. U 25 priča i novela koje, uz kompletan horror/fantasy roman Dž. Kerola „Zemlja smeha“, čine sadržaj predstavljeni su već znani autori modernog horrora (Simons, Barker, Straub), još uvek aktivna stara SF snaga (Oldis, Silverberg), autori koji su pomerili i i dalje pomeraju granice (Karterova, Elison), te nova imena koja pišu u rasponu od magijskog realizma, mračnih bajki, horor SF-a, do preispitivanja mitoloških i literarnih obrazaca, uz primetno prisustvo ženskog pisma (uz Andželu Karter tu su Marfijeva, Kadiganova, Handova, Tatl i Kres). Vreme će svakako potvrditi talente S. P. Satmoua, Fajmana, De Linta, Bisona, Ligetija, Njumena, Šaperda i ostalih koji se pojavljuju u „Monolitu“.

            U svakom slučaju u pitanju su zanimljive priče (neke su nesporna remek-dela) koje osim pojedinačnog kvaliteta, ovako sakupljene u jednu knjigu, pružaju pogled na horizonte novih i nepoznatih nam svetova literature.

(1996)