ČETIRI ROMANA FILIPA DIKA „Galaktički iscelitelj keramike“, „Klanovi Alfinog meseca“, „Doktor Bladmani“, „Marsovsko vremensko iskliznuće“, izdavač Polaris, Beograd, 1995.

U obimom nevelikoj izdavačkoj produkciji prevedene SF književnosti u 1995. jedan od najznačajnijih poduhvata svakako je pojavljivanje četiri romana Filipa Dika, u izdanju „Polarisa“ (koji je zaslužan i za većinu ostalih prevoda prošlogodišnje produkcije). Filip K. Dik (1928-1982) spada u sam vrh svetski vrednih SF pisaca; bogatstvo i snaga njegovih vizija, ponajpre u tematskom krugu poznatom kao ’izmenjene stvarnosti’ (u koje Dik razara vremenske tokove, meša ih odnosno prepliće) neprevaziđeni su. Iako romani o kojima je reč ne spadaju u taj deo njegovog opusa već pripadaju ranijoj fazi Dikovih interesovanja (ali se elementi kasnijih knjiga već naziru) u pitanju su vrlo uspela dela koja u potpunosti potvrđuju vrednosni sud o piscu.

            Nekoliko je karakteristika zajedničko za sva četiri romana (a njihova simultana pojava ih jasno ističe): pre svih, potpuno odsustvo konfekcijski blistavih instant avantura, konstantno izigravanje šablona priča (bilo da su one ’svemirske’ ili ’ovozemaljske’) kako odabirom netipičnih likova tako i nesvakidašnjim razvojem radnje što, u krajnjem, rezultira jasnim distanciranjem od paraliterarnih tradicija žanra; preplitanje više životnih tokova (uz insistiranje na detaljima svakodnevice) u klupko koje, iako egzistira u novim i različitim svetovima, nosi visoku realističku uverljivost.

            Naravno, svaki roman ima i svoje specifičnosti:

            „Galaktički iscelitelj keramike“, 1969.

            Svemirska avantura, neprestano razgrađivana tako da izneverava čitaočeva očekivanja ’normalnog’ zapleta, postaje samo puka pozadina pred kojom se rađaju zbunjujuće bizarnosti igara sa filozofiranjem i prekognicijom.

„Klanovi Alfinog meseca“, 1964.

U za šablon subverzivni milje planete-psihijatrijske bolnice upliću se konflikti bračnih partnera i međuplanetarna špijunaža što, u finalu, donosi ’sumnjivi’ hepiend.

 

„Doktor Bladmani ili kako smo nastavili posle bombe“, 1965.

Standardna postapokaliptična epopeja već u startu je izmenjena – pre velike desila se mala apokalipsa. Galerija likova, od ’standardno’ bizarnih, preko snažnih ženskih ličnosti do mutanata enormnih psiho snaga, spletena je u guste, gušeće međuodnose (nad)moći, frustracija i ksenofobije jedne male, zatvorene zajednice.

„Marsovsko vremensko iskliznuće“, 1964.

Kolonija Zemljana ukopana je u pesak jednog pogodbenog Marsa (za koji je odmah jasno da nije onaj koga poznaje astronomija), razapeta između finansijskih manipulacija malih vlastodržaca, netrpeljivosti malih igrača – boraca za goli opstanak, degenerisane dece u azilu, propasti porodica, nezadovoljnih žena, tajanstvenih domorodaca. Nad svima njima raskriliće se, kao neopozivi usud, otkriće budućnosti koja nosi samo stagnaciju i propast.

Sve romane valjano je preveo Aleksandar B. Nedeljković.

(1996)