Istorija bez I - Ilija Bakić; prikaz u "Dnevniku" od 15.12.2024. iz pera Nastasje Pisarev

 

USAMLJENI KAUBOJ NA ZALJUBLJENOM KONJU – „Talični Tom knjiga 16: 1978-1981“ izdavač „Čarobna knjiga“ 2024.

 

Godine 2021. „Čarobna knjiga“ je, u okviru biblioteke „Stari kontinent“, započela gigantski projekat objavljivanja svih dogodovština Taličnog Toma, kauboja koji poteže revolver brže od svoje senke, što je podrazumevalo preko 80 albuma ovog serijala! Istini za volju, brojka nije prevelika ako se zna da je Talični star (ili mlad) već (ili tek) bezmalo 80 godina! Davne 1946. godine stvorio ga je Moris De Bever (1923-2001), belgijski karikaturista, strip crtač i ilustrator; Moris je kompletan autor stripa sve do 1957.g. kada ulogu scenariste preuzima Rene Gosini (1926-1977); posle Gosinijeve smrti scenarije za Taličnog je pisalo više autora a posle Morisove smrti angažovano je nekoliko crtača da nastave serijal koji izlazi i danas. „Čarobna knjiga“ objavljuje avanture Taličnog prema integralnom izdanju kuće „Laki Komiks“ koje važi za najtačnije i najpotpunije. „Talični Tom“ spada u najpopularnije komične stripove druge polovine XX veka u Evropi; doživeo je mnoštvo izdanja, prešao na male i velike ekrane a njegov lik i replike, posebno u perodu kada je ingeniozne scenarije pisao Gosini, postale su deo popularne kulture tog vremena. U bivšoj Jugoslaviji Talični je bio omiljen među stripoljubcima svih uzrasta a pojavljivao se u bezbrojnim publikacijama počev od „Crtanih romana“ (u kojima je kršten kao Srećko Munja), „Kekeca“, „Politikinog zabavnika“, „Caka“, „Biser stripa“... Kao kolor album je štampan u „Asteriksovom zabavniku“, edicijama „Dečijih novina“, „Politike, „Maverika“, „Veselog četvrtka“... Hronološko i tehnički kvalitetno objavljivanje celokupnog serijala svakako raduje kako osvedočene stripadžije tako i one koji ulaze u svet „priča u slikama“ osobito jer su, uprkos proteku vremena, avanture usamljenog kauboja i dalje vrcavo razgaljujuće i duhovite.

            Talični, koji je crtan po liku Garija Kupera, vremenom je menjao svoj lik, bio nepušač pa pušač pa je sada, opet, nepušač; menjao je garderobu: prvo je nosio žutu, kariranu košulju, nosio je različite modele šešira i čizama ali je marama oko vrata „iz prve“ bila i ostala crvena. Njegov najbolji prijatelj je konj Džoli Džamper koji ima svoju „ličnost“, preduzima inicijativu kad je potrebno, brine za gazdu pa se čak i bije sa konjem lošeg momka. Talični na kraju prve epizode odlazi u preriju i duva u usnu harmoniku; trebaće mu neko vreme dok se ne ustali odlazak prema zalazećem suncu uz tužbalicu o usamljenom kauboju koji je daleko od doma svog. Ikonografija serijala podrazumeva raznorazne heroje Divljeg zapada na čelu sa ključnim Tomovim protivnicima – braćom Dalton a tu su i prepoznatljive urnebesne table sa nazivima naselja, lešinari kojima curi kljun, kojoti, lutajući prodavci eliksira, zlokobni grobari, neotesani kauboji, ne mnogo bistri vojnici i Indijanci, prgave tračare, fatalne pevačice, prostitutke, kopači zlata...

            Knjiga 16 ovog serijala svojevrsna je prekretnica jer zaključuje Gosinijevo doba. Naime, Gosini je iznenada preminuo 1977. godine usred radova na visokobudžetnom celovečernjem crtanom filmu „Balada o Daltonima“ u kome su braća u prilici da naslede bogatstvo strica Henrija ako smaknu porotu koja ga je osudila a kao kontrolor ostvarenja njihovog zadatka je određen – Talični Tom, što će, naravno, rezultirati nizom urnebesnih situacija. Film je završen i lepo prihvaćen od publike (uz poneku zamerku da mu nedostaje Gosinijeve dohovitosti) a serijal je morao dalje pa su se pisanja scenarija prihvatili novi autori. Ipak, 1978. je pojavila strip priča „Balada o Daltonima“ kao „stripovani film“ a u ovom izdanju u tom albumu su još tri kraće priče „Jedna Džolijeva ljubav“ o, ni manje ni više, jadima neuzvraćene ljubavi Tomovog vernog konja, te „Gužva u Palačinkovcu“ i „Škola za šerife“. Album „Zakopano blago“, za koji je scenario napisao Vik, vodi lakome Daltone u potragu za navodnim blagom koje je zakopao poznati namćorasti falsifikator koji ne može da trpi bučne goste u svojoj ćeliji. Talični prati begunce sve do lažnog zatvora... Epizoda „Jednoruki bandit“ (scenarijo De Grut) priča o istorijskoj (ne)zgodi testiranja mašine za kockanje; naime, braća Kalj su 1888. godine smislili kockarski automat „Blek ket“, prepoznatljiv po ručki koja se povlačila i pokretala brojčanik sa zupčanicima koji je, kad se okrene određena kombinacija, donosio dobitak. U stripovskoj verziji, Talični dobija zadatak od svog prijatelja senatora (strastvenog kockara) da povede braću na Divlji zapad u cilju testiranja nove mašine na terenu, od poštenog Žutograda do opasne Poker palanke. Kao i sve novosti i automat će steći ljutog neprijatelja (koji je „pljunuti“ glumac Luj de Fines); na kraju manje-više uspešnog puta braća, iako Talični tvrdi da tamo ne mare za kocku, odlaze do malog naselja znanog kao Las Vegas. Sve ostalo je istorija, baš kao i Tomov odlazak u suton.

            Talični Tom nastavlja da jaše i posle Gosinijevog odlaska. Novim avanturama možda treba više vrcavih dijaloga ali je i dalje tu sjajni Morisov crtež da začini priču i izmami osmeh zadovoljstva starih i mladih stripoljubaca.

           

            („Dnevnik“, 2024.)

ISTORIJA BEZ I - ILIJA BAKIĆ; Prikaz IVANA MILAKOVIĆ blog HRONIKA MAČJEG ŠKRABALA

 

Nakon Tri oka u glavi, knjige eseja Ilije Bakića koja se bavi različitim aspektima naučne fantastike, u izdanju Niškog kulturnog centra stigla je i Istorija bez i, takođe eseji objavljivani tokom poslednje tri decenije. Zašto ne sve u jednoj knjizi? Iz praktičnih razloga: bilo bi preobimno, a za mnoge i preskupo.

Elem, nakon knjige koja se pozabavila različitim aspektima i pokretima u naučnoj fantastici, dobijamo knjigu čiji nam eseji nude nešto konkretnije: u prvom delu tu je petnaestak konkretnih autora (u ovom slučaju, stranih; ima Bakić i knjigu koja se bavi domaćim autorima, Prilozi za istoriju novije srpske žanrovske književne fantastike, Solaris, 2024) koji su stvarali ili stvaraju u dvadesetom i dvadeset prvom veku, plus neka njihova dela, dok se u drugom delu razmatra tridesetak naučnofantastičnih knjiga nastalih u različitim epohama (tu su kako Herbert Džordž Vels i Džek London, tako i, recimo, Vilijem Gibson).

Sve te autore, kao i njihove knjige o kojima je pisano, možete da čitate i na srpskom (ili skoro sve, možda se nađe neki izuzetak). I, mala zanimljivost, Bakić se bavio knjigama koje su izdali manji izdavači, tako da tu nećete naići na (na primer) Lagunina izdanja kojih ima u svakoj knjižari, ali ćete saznati za neke vrlo interesantne naslove koji su vam možda promakli.

Sad, s obzirom na to da su svi ti eseji ranije objavljeni u različitim dnevnim novinama, magazinima, časopisima, ovde je bilo neophodno skraćivanje, a negde i izbacivanje dosta toga kako bi se izbegla ponavljanja (i opet ih tu i tamo ima, da tekst ne bi bio iskasapljen do besmisla); i tako, ako ste neke od tih tekstova ranije čitali (a vrlo verovatno jeste, ukoliko u štampi čitate o delima naučne fantastike), biće vam poznati, a opet, neće to biti baš ono čega se sećate. Što može da stvori zanimljiv osećaj.

A ako ništa od toga niste čitali ranije? Onda imate celu jednu knjigu za otkrivanje i uživanje u istom (pod pretpostavkom da vas naučna fantastika iole interesuje); negde ćete se složiti sa autorovim razmišljanjem i procenom, negde možda i nećete, ali svakako ćete dosta toga saznati i napraviti sebi spisak interesantnih knjiga za čitanje.

A onda sledi novo uživanje u čitanju…

https://ivanamilakovic.wordpress.com/2024/11/21/istorija-bez-i-ilija-bakic/