U SVETU VAMPIRA, BESMRTNIKA, PSOGLAVACA I DRUGIH ČUDESA ili POIGRAVANJE FANTAZIJSKIM ŽANROVIMA – “Vekovnici - Život i smrt – Integral 1” Marka Stojanovića i drugih; izdavač Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović Kokan”, Leskovac 2020.

Iza tvrdih korica sa prepoznatljivim logoom strip serijala “Vekovnici” i pod naslovom “Život i smrt” znatiželjni čitalac naći će reprint prva dva albuma ovog serijala a na hrbatu će otkriti i odrednicu “Integral 1”. Naravno, svi stripoljubci znaju za (belo)svetsku izdavačku praksu da se, pošto se u nekom uspešnom serijalu pojavi veći broj albuma, štampaju stare epizode u luksuznim izdanjima čime se zadovoljava potražnja za rasprodatim albumima a celokupnom serijalu priznaje status zapaženog dela 9. umetnosti; no, ovakva praksa na ovdašnjoj nam sceni nije nimalo uobičajena jer stripovi i dalje jedva sastavljaju kraj s krajem i po pitanju novih izdanja a kamoli po pitanju osvrtanja u prošlost. Ipak, kada je reč o Marku Stojanoviću, predanom strip autoru, agilnom organizatoru i promoteru ništa nije nemoguće niti izvan domašaja pa nije ni – integral. A, ako ćemo istini za volju, moglo bi se govoriti i o (u literaturi češće pominjanom) “izmenjenom i dopunjenom izdanju” jer, kako piše u pogovoru druge epizode, ovde je ona dopunjena sa šest ranije neobjavljenih tabli! Stojanović, koji je serijal smislio i preko “staza i bogaza” uveo u drugu deceniju postojanja, sa trenutnim skorom od 11 albuma, zamislio je “Vekovnike” kao serijal koji će izlaziti u “Politikinom zabavniku” (kao najstabilnijem nedeljniku koji objavljuje stripove) i tako započeo ovu avanturu 2007.g. da bi, zbog neprilika i nerazumevanja, projekat “premestio” u albumski format uz sporadična pojavljivanja u periodici u Srbiji ali i okolnih država učinivši ga Balkanskim strip događajem. Usput su se “Vekovnici” razgranali u “spin off” serijal “Beskrvni” i postali reperna kategorija na savremenoj nam strip sceni. Druga karakteristika serijala, po kojoj je prepoznatljiv, jeste timski crtački rad; naime, Stojanović je za svaki album angažovao više crtača koju su crtali pojedine segmente priče čime je oneobičio svaku epizodu drugačijim likovno-estetičkim  tonom a šire gledano predstavio široku lepezu aktivnih crtača sa ovih prostora.

    Prvi tom integrala sadrži, dakle, prve epizode, “Rekvijem” i “Pasji život”, koje, po prirodi stvari, uvode publiku u sasvim novu realnost – alternativnu Evropu XVIII veka u kojoj, u “civilizovanom” delu, manje ili više skriveno caruju vampiri dok u “divljim” delovima žive i druga bizarna bića iz legendi i mitova (kakvi su psoglavci). Na toj jarkoj i zavodljivoj sceni sreću se dva bizarna junaka: vampir Čen koji je u sukobu sa svojom sabraćom i prgavi, besmrtni Kraljević Marko koji već 400 godina vodi svoje ratove. Mada su im koreni slični ova dvojica su dve suprotnosti: vampiri su koliko-toliko kultivisani dok je Marko divlji varvarin koji se ne može kontrolisati. Prijateljstvo Čena i Marka zasnovano je na “bratstvu po oružju” i razvijaće se kroz ispomaganje ali i povremene zađevice. U “Rekvijemu” se njihov susret prepliće sa pričom o angažovanju genijalnog Mocarta da ispiše veličanstveni rekvijem, odnosno sa smrću Tila Ojlenšpigela i, konačno, sa dobijanjem mistične i moćne mape. Dalje putešestvije novopečeni dvojac, u epizodi “Pasji život”, vodi na more, plovidbu jedrenjakom, zarobljavanje od psoglavaca te dokono pripovedanje bajki sa drugim zarobljenicima. Naravno, bajke su koliko zanimljive toliko poučne ali i dobrodošli način da se saznaju delovi biografija junaka.

    Stojanović u prva dva segmenta serijala nedvosmisleno stavlja do znanja da je voljan i sposoban da se inteligentno i nadahnuto poigrava fantazijskim žanrovima (epska fantastika, horor), uz dobrodošlu dozu istoriografske spekulacije i mistifikacije, kako bi stvorio intrigantnu priču odnosno da ume i može da se razmaše u njenom prezentovanju. Tako se u prvom delu opredelio za paralelno vođenje više naizgled samostalnih zapleta koji će se tek u finalu spojiti, dok je u drugom delu koristio drugačiju strategiju višestrukog vraćanja u prošlost dok je osnovna linija statična (sa dodatkom rasprave o tehnikama pripovedanja). Kontrapunktiranje intenzivne akcije na eksplozivnom početku sa “pauziranjem” ili jakim usporavanjem u drugom delu (što oslobađa prostor za objašnjenja onoga što se desilo izvan linije stripa) stvara specifičnu dinamiku na nivou serijala i potvrđuje njegovu promišljenost. Pomenuta crtačka raznovrsnost u potpunosti se uklapa u dešavanja i atraktivnom vizuelnošću potpomaže čitavu zamisao. Prvi tom integrala, dopunjen analitičkim esejima o prvim epizodama iz pera Darka Mrgana i Ivana Veljkovića, potvrđuje da su “Vekovnici” ambiciozno zamišljeno i valjano realizovano delo 9. umetnosti na koje svakako treba obratiti punu pažnju.

            (“Dnevnik”, 2020.)