LJUBAVI I STRADANJA U ZLATNO DOBA JEDRENJAKA – „Na krilima vetra“ Fransoa Buržona; izdavač Čarobna knjiga 2020.

 

Agilana „Čarobna knjiga“ u svojoj ediciji „Stari kontinent“ objavila je prvi tom strip serijala „Na krilima vetra – Prvi ciklus Iza i Oel“ autora Fransoa Buržona (1945). Iskusniji stripoljubci setiće se da je ovaj strip polovinom 1980-tih objavljivan u legendarnoj „Stripoteci“ pod naslovom „Nošeni vetrom“; naravno, tadašnja prezentacija je bila crno-bela i na jeftinom papiru dok je ovaj album povezan u tvrde korice, štampan na kvalitetnom papiru i u punom koloru te na 250 stranica sabira prvih pet delova serijala (od ukupno sedam; prvi deo originalno se pojavio 1979). Buržon je visoko cenjen strip autor a „Na krilima vetra“ se smatra vrhuncem njegovog stvaralaštva. Već posle par iščitanih stranica znatiželjnom čitaocu je jasno da pred sobom ima delo u kome nema pojednostavljivanja priče zarad veće „pitkosti“ odnosno da autor (Buržon je tvorac scenarija i crteža) insistira kako na složenom zapletu tako i na preciznom, faktografski tačnom, crtežu. Prva tabla započinje scenom u kojoj mornar pokušava da ubije albatrosa koji stoji na jedru, što će podsetiti na slavnu Bodlerovu pesmu „Albatros“; no, mornar gubi oslonac i pada u more gde će ga jato albatrosa nemilosrdno ubiti pre nego mu posada pritekne u pomoć. Dok se čamac vraća na brod, mladom mornaru Oelu učiniće se da na balkonu kapetanovih odaja vidi dve devojke. Mučen nedoumicom on, pod velom noći, pokušava da otkrije koga je to video ali biva uhvaćen pa mu sleduje surova kazna – „veliko porinuće“ provlačenje ispod trupa broda (često smrtonosno). Oel ipak preživljava zahvaljujući pucnju koji raskida zamršeno uže a ispaljuje ga odvažna Iza, koja je Oela odabrala za saveznika i ljubavnika. Oel od Ize saznaje fantastičnu priču o dve nerazdvojne drugarice koje, zbog šale, menjaju svoje identitete što će bogatu naslednicu Izu odvesti u sirotište dok će Anjes nezasluženo uživati u raskoši. Buran susret odraslih drugarica neminovan je ali se odnosi komplikuju incestoznim silovanjem, te prisilnim bekstvom koje će se okončati nesretnim Anjesinim stradanjem usred pomorske trke i bitke (a vreme dešavanja je kraj XVIII veka, u zlatno doba jedrenjaka).

            Nakon impresivnog prvog albuma avantura se nastavlja: Iza nalazi novu družbenicu, vetropirastu (i trudnu) Meri koja sa svojim ljubavnikom pomaže da Oel pobegne iz nasukanog zatvoreničkog broda. Dva para beže iz Engleske i kao putnici plove u Afriku gde njihov brod treba da utovari robove za Ameriku. Iza postaje predmet opklade dokone gospode iz postaje „civilizovanih“ Evropljana zbog čega Oela truje lokalni vrač; tragajući za lekom Iza se sreće sa surovim premenskim kraljem. Kada brod utovari robove u potpalublje (mornari ih tada zovu „abonosova šuma“) nevolje ne prestaju. Robovi će uspeti da se oslobode, u krvavom sukobu strada i posada, brod pluta bez kontrole... Konačno, sudbina se poigrava sa Izom i Oelom i razdvaja ih; skrhana Iza na poslednjoj stranici ove knjige ipak shvata da joj je tek 18 godina i da je ceo život pred njom!

            Buržonova priča sledi iskustva popularnih kolonijalno-avanturističko-ljubavnih romana XIX veka u kojima se nižu složeni zapleti (od nepriznatih naslednika plave krvi do fatalnih, nemogućih ljubavi između predstavnika različitih klasa) koji se razvijaju na pozornicama egzotičnih, nedovoljno istraženih delova sveta, u pozadini sukoba velikih sila iz Evrope, koja je nesporni vladar ostatka planete. Ovakav odabir obrasca-modela za priču nudi dovoljno prostora za akciju i razvoj odnosa među akterima uz povremenu diskretnu erotiku ili podsećanje na tadašnje rezone (što je vidljivo u raspravama o ropstvu, zakonskoj nedodirljivosti plemstva, kao i tretmanu domorodaca kao beslovesne deca). Na tekstualni segment (koga ima više nego što je za strip uobičajeno) nadovezuje se sjajan likovni deo – od veštih crteža jedrenjaka, pejzaža i enterijera do namerno karikiranih fizionomija (tako da bezmalo nijedno lice belca nije lepo). Buržon je i vešti montažer koji se često koristi uporednim nizanjem prizora kako bi potcrtao razlike među klasama ili dinamiku neke bitke.

            U konačnom svođenju utisaka, „Na krilima vetra“ se otkrivaju kao atraktivno, izuzetno seriozano delo koje uveliko nadmašuje granice stripa kao puke zabave i zalazi u prostore visoko stilizovane, maniristički samosvesne umetnosti.

            („Dnevnik“, 2020.)