(Tajanstvenost
i prepletenost puteva izdavaštva, knjižarstva i čitalaštva na ovdašnjim
prostorima oduvek je bila fascinantna, a posebno u prethodnoj ratnoj deceniji.
Stoga, spram raspada države, propasti velikih izdavača i knjižara, osiromašenja
kupaca odnosno njihovog masovnog emigriranja u "toplije krajeve" čak
i ako su oni na dalekom, snežnom Severu, nimalo se čudnim ne čini fakat da se
jedna knjiga, kojoj na prvim stranicama stoji da je štampana 1997. godine,
iznenada pojavi u knjižarama a da za nju pre toga niko niti je čuo niti ju je
ikada video. Gde je dotična čamila, u kakvim paketima, sve ove godine, u kom
magacinu koji je, može biti menjao vlasnike, išao iz ruke u ruku sve do
konačnog pojavljivanja na policama, svakako je materijal za zanimljivu priču
koju bi neko, nekada, mogao ispričati, mada najverovatnije neće. No, kako god
bilo da bilo, tek, evo nje u društvu onih kojima je, davno još, i bila
namenjena.)
"Kamikaze l'amour"
je nedovršeno-opsesivni album pop zvezde koja je, izgubivši se u vrtešci
koncerata, droge, seksa, slave i očekivanja velikih bosova muzičke industrije
voljnih da iz njega iscede još više love, pokušala da se ubije nakon koncerta
za Novu godinu - Novi vek. Pošto u tome ne uspeva, biva smešten u luksuzni
sanatorijum iz koga beži na jug Amerike, u San Francisko da bi se
tamo utopio u sveopšti haos civilizacije koja se raspada pod naletom Prirode
koja "uzvraća udarac". Naime, iz ko zna kog razloga, džungle Amazonije
su podivljale i nezaustavljivo se raširile iz Južne u Severnu Ameriku,
gutajući, uprkos svih prepreka, spaljivanja i trovanja, stari, dobri "američki
način života". Na ovoj košmarnoj pozornici, među svakojakim čudacima,
vojnicima, skinhedsima, mutivodama, fizikalcima, švercerima i krijumčarima,
kvazi ekolozima, bivša zvezda pod novim imenom Rajder proživljava svoje
traume, baulja bez cilja, drogira se, pokušava da se oslobodi tabletomanije,
upoznaje devojku opsednutu željom da otkrije Duhovne linije
mesta-džungle zbog čega snima zvukove oko sebe i stvara čudesnu muziku. Unaokolo
se muva i izvesni Virilio i opskrbljuje Rajdera potrepštinama, od
dokumenata do tabletica, a u stvari je dvostruku agent jer radi za muzičke
bosove nevoljne da se odreknu svoje investicije.
Sve u svemu, priča deluje poprilično
poznato u gotovo svim segmentima, od eko-katastrofe do ludila raskalašnih
zvezda koje su izgubile dodir sa onim što se uobičajeno naziva
"stvarnost" ma šta to značilo. Ono što je, uprkos tome, čini
zanimljivom i vrednom čitanja jeste pokušaj autora da pronađe korelacije
spoljnog i unutrašnjeg haosa uzrokovanih raspadom ustaljenog sistema (naopakih)
vrednosti, što, nadalje, implicira da postoji neki viši princip Pravde
kome se ne može pobeći te da se ravnoteža, ma kako dugo bila poremećena, mora
povratiti. Zbog toga će džungla progutati sve sjajne holivud-mekdonalds
građevine i vratiti na delo svakodnevno iskušavanje čovekovih snaga u borbi za
goli opstanak među zverima i boleštinama. Isti princip oteraće Rajdera u
samoubistvo jer je izgubio svoj primarni lik. Hipoteze o povratku Majci
Prirodi kao konačnom odredištu, naravno, sasvim su spekulativne i
nedokazive upravo kao i one o "plemenitom divljaku" ali su,
nesporno, intrigantne i literarno funkcionalne; setimo se samo Balardovog
"Potopljenog sveta" sa sličnim okruženjem (ali i mnogo šire
postavljenom osnovnom linijom o čovekovom mentalnom silasku niz lestvice
evolucije sve do golog, beslovesnog instinkta). Kadrey je svakako čitao
ovaj roman jer je scena sa drvećem u bioskopskoj sali vrlo slična onoj u
bioskopskoj sali potopljenog grada kod Balarda. Rajderovo
lomatanje kroz prašume, međutim, vodi ga, kroz mamurluke,
"naduvanost" i malarične halucinacije, ka pročišćenju koje mu donosi
tek izoštreniji pogled na prethodni život i sasvim priručnu katarzu.
Osim vrlo plastičnih opisa raspada urbanog
življenja (mada ne bez žilavog otpora), burnog bujanja biljaka i životinja i
njihovog osvajanja prostora nekad davnom otetih im, te bezbrojnih Rajderovih
"tripova", nesporno je zanimljiva i šarena parada svakojakih plemena
koja su, prateći napredovanje džungle, iz Amazonijske primarne kolevke
stigla do XXI veka ali ga, u principu, ne primećuju (baš kao što ni taj novi
vek na severu SAD, u Japanu ili Evropi na promene gleda
samo sa dokonim interesovanjem upakovanim u fine TV emisije o egzotičnim
mestima). Ta plemena su povratak praistorije "uživo" ali, takođe, i
objekati određene doze ksenofobije prema divljim strancima, posebno kada više
ne radi proslavljeni američki kazan za mešanje rasa i kultura (o čemu se,
danas, 7 godina po originalnom objavljivanju ovog romana, konačno, otvoreno
govori i u američkim doktrinarnim komentarima).
Širina postavke romana krije i zamke
preteranog mudrovanja na zadate teme kojima pisac nije uvek izbegao pa su
dijalozi, ponekad, previše nategnuti i didaktički na šta se nadovezuju i
nedoslednosti u Rajderovim izjavama koje umeju da su suviše razborite za
tipa potopljenog u votku i tabletice. Ipak, priča o bizarnim likovima u još
čudnijem svetu uspeva da zaintrigira, održi pažnju i sveukupno opravda vreme
utrošeno za njeno čitanje jer, u krajnjem, na pitanja koja se u njoj
postavljaju ili nameću, ne postoji jednostavan odgovor.
(“Znak Sagite” br. 8, 2002.)
0 komentara:
Постави коментар