Uobičajena čitalačka asocijacija na pominjanje naučne fantastike odnosi se na autore iz
Sjedinjenih Američkih Država i Engleske; potom „na red“ dolaze pisci iz
Rusije (odnosno bivšeg SSSR-a), Francuske, Poljske, Japana. Tek su posvećenicima i teoretičarima
znani pisci iz Nemačke, Švedske, Mađarske,
Srbije... O naučnoj fantastici
koja se piše o Kini do pre desetak godina retko ko je išta znao (pa čak ni da
se li taj žanr uopšte tamo piše i čita). Ovu situaciju u potpunosti je
promenila pojava romana „Problem tri
tela“ autora Lija Cisina (1963).
Njegova priča „Planina“, objavljena 2006.g.
u kineskom časopisu „Naučnofantastični
svet“ bila je zametak ovog romana koji je serijalizovan u istom časopisu a
2007. objavljen kao zasebna knjiga, prva u trilogiji „Besede o Zemljinoj prošlosti“. Roman je preveden na engleski i
objavljen u SAD 2014. a sledeće
godine je dobio nagradu „Hugo“ za najbolji
roman; tako je Cisin postao prvi
autor iz Azije koji je osvojio ovu
nagradu (za koju glasaju čitaoci). Na engleski su prevedeni i ostali delovi
trilogije „Mračna šuma“ i „Kraj smrti“ (2017. osvojila nagradu „Lokus“). Cisin je tako na velika vrata ušao u američku (i svetsku) naučnofantastičnu scenu i ostavio vrata
otvorena za nove autore iz Kine.
“Problem
tri tela” pripada tzv
“tvrdoj naučnoj fantastici” (Hard Science Fiction) koja se
oslanja na znanja iz naučnih disciplina (od genetike i fizike do kosmologije) i
strogo ih poštuje. Stoga su spekulacije koje se u takvim delima pojavljuju
temeljno potkrepljene naučnim teorijama i traže od čitalaca pojačanu pažnju kao
i šire opšte znanje te spremnost za dodatno proučavanje nekih pitanja. Cisinova epska priča prostire se u stvarnom
vremenu (koje podrazumeva vraćanje u prošlost) te u virtuelnom svetu (što je
približava kiberpank miljeu). U
realnom svetu savremene Kine dešava
se niz samoubistava eminentnih naučnika za koje se ispostavlja da su uzrokovana
gubitkom vere u svekoliko znanje jer više nije moguće dokazati funkcionisanje
krucijalnih zakona fizičkog sveta! Fizičar Vang
Mijao, stručnjak za nanotehnologiju, nevoljno upleten u čitavu gužvu
iskusiće u svom vidnom polju i pojavu sablasnog časovnika koji odbrojava vreme
do nekog fatalnog događaja. Za ovom senzacijom uslediće i uznemirujuća pojava
anomalija u pozadinskom kosmičkom zračenju. Policijska istraga tapka u mestu
ali naslućuje da iza sve stoji tajanstvena međunarodna grupacija.
Paralelno sa ovim događajima, u
ekskluzivnoj internet igrici, razvija se bizarni svet čiji opstanak zavisi od
interakcija tri nebeska tela-sunca što uzrokuje haotične, nepredvidive
promene-smene ekstremnih vremenskih neprilika i retkih perioda prijatnog vremena
u kome se civilizacija, posle propasti, ponovo izdiže. Rešenju problema tri
tela, kojim bi se sigurno predvideli povoljni periodi, priključuju se i
virtuelni likovi Galileja,
Njutna, Ajnštajna koji, u jednoj od civilizacijskih inkarnacija, u tu
svrhu konstruišu i ljudski kompjuter od tri miliona vojnika! Igrači koji uspeju
da pređu na sledeći nivo igrice bivaju pozivani na sastanke i tamo primani u redove
famozne organizacije (ili eliminisani) iza koje postoji neverovatna tajna: u
doba Kulturne revolucije, kada su
mnogi naučnici likvidirani, započet je i tajni projekat sa zadatkom da pronađe
vanzemaljske civilizacije. Ćerka jednog od pogubljenih naučnika „uhvatila je“
signale strane agresivne civilizacije i poslala im poruku da dođu na Zemlju i spreče ljudsku rasu da uništi
planetu, čime je počinila izdajstvo sopstvene vrste. Civilizacija koja je
primila poruku živi upravo na svetu ugroženom nepredvidivošću kretanja tri tela
i šalje svoju flotu prema Zemlji (putovanje
će trajati 450 godina); istovremeno šalje i dve modifikovane čestice-super
kompjutere koje će poništiti temelje dosadašnje zemaljske nauke i tako sprečiti
zemljane da se pripreme za odbranu pred osvajačima. Dodatne informacije o
civilizaciji ukonponovane su u igricu kojom se vrbuju simpatizeri.
Zaplet
romana grandiozan je i u najboljoj tradiciji „tvrde naučne fantastike“ koja se bavila pitanjima opstanka života
na Zemlji, ljudskim osvajanjem
svemira, susretima i sukobima sa drugim oblicima razumnog života, konačnom
smrću svemira... Vatromet neverovatnih ideja koje su predstavljene i opravdane
kao moguće oduzima dah znatiželjnom čitaocu. Ono u čemu se Cisin razlikuje od mnoštva autora ovog žanrovskog usmerenja jeste
uspešnije baratanje literarnim tehnikama; umesto pravolinijskog pripovedanja i
slabašne karakterizacije junaka (pa oni liče na kartonske kulise koje deklamuju
beživotne rečenice), Cisin uspeva da
„skakanjem“ po vremenskoj osi dinamizuje priču i pojača tenzije kao i da
„očoveči“ junake iz drugog kulturnog miljea, što sveukupno pojačava
zavodljivost ovog romana i „vuče“ čitaoca u nove literarne avanture.
(„Dnevnik“,
2020.)
0 komentara:
Постави коментар